Policijski glasnik

СТРАНА 324

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 42

због малих проневера, превара и т. д„ јер овде још недостаје довољне граФолошке обраде. Међутим, ипак, рукопис, који у сваком случају показује обеленсје часпости, смеКе се убројити у оправдаие моменте. Нарочито стручњак не треба само да испита рукопис оптуженог, већ и рукопис сведока, који је с ма које стране обележен као сумњив, а да се што тиче исказа. Ако два заклета сведока противрече један другоме о главном предмету сведоџбе, онда ће се евентуално дати ономе првенство, из чијег се рукописа испол^ава дар за посматрање. Нронађено је готово толико карактеролошких иидивидуалних знакова рукописа. добрих и рђавих људи, да ће иследник сигурно олакшати свој посао, ако се буде обзирао на овај део практичне психологије. Истина, као у свакој младој науци тако и у вештини регулисање рукописа има још врло много несигурнога и да се открије још доста новога, али тиме се неће поколебати оно што је већ учвршћено, неће се побити вредност Фораизистичким успесима, које су већ постигли граФолози практичари. Кад се усвоје резултати графологије може се поставити сигурна дијагноза великог броја душевних својстава. II. пр. кад се каквом човеку који тражи службу, било то као кочијаш, вратар, слуга, диктира да брзо пише жељена и нежељена својства за службу, тада се на видан начин показује, да речи које означују својства душевне конституције, које се дакле поклапају са предоминираном представом у тренутку писања, јасно испољавају каракгеристичне знаке за дотично душевно стање. Скроман пише реч „скроман" малим писменима, продрзљив не; раден човек пише диктирану реч „енергија" са широким основним цртама, док други са слабом вољом за рад употребљује врло танке црте. Овај поступак дао би се употребити и за оријентирање о својствима оптужених. Ма да се највише душевних својстава која при овоме долазе у питање не могу научно деФинисати и ограничити једнаод других, нити, пак, постоји психолошки систем, у који би се она дала уврстити а стварпа веза којапостоји између извесних комплексних представа, дарова, наклоности, осећања, и извесних покрета у писању, дакле нехотична потеза, још није физиолошки или психолошки потпуно разјашњена то би ипак било наопако чекати због тога још са, практичном унотребом онога пгго је емпирички пронађено. Много раније но што се сазнало како кинин дејствује у човечијем телу, успешно су се њиме борили противу наступне грознице. Као што је речено и ако рукопис криваца не може егзистирати као рукопис по занимању, ипак требало би тачно анализирати писма злочинаца најгоре врсте, који су осуђени на смрт или дуготрајну робију. Тиме би се иисмени знаци, који-се код обичних људи регко јављају јасно открили. Али оно што је ексцесивно у природи напраситих, љутих и врло страсних људи, огледа се верно у њиховим рукогшсима, па били они злочинци или не били. Интересантно је што Ломброзо наводи, да је он једног псштеног младића хипноТисао и сугерирао га, као да је он раз-

бојник, при чему је одмах променио свој нормални рукопис и потези су били у многоме слични онима, које је он констатовао код разбојника. Овомењање рукописа гтрема разноликости хипнотичком сугестијом изазватог карактера једног истог лица потврђено је опитима и у друштву за графологију у Паризу. Желети је, да се и код нас поклони пажња овом новом средству у правној науци. Унравници казнених завода и иследници у најповољнијем су положају за ово. Њихова марљивост и мали труд око скупљаЕ^а и испитивања рукописа, разних затвореника, заточеника и робијаша, као и невино осуђених, били би постигнутим резултитима богато награђени. Жив. А. Љ.

ПОСТУПАШЕ С МЈ1АДИМ ЗЛОЧИНДИМА и МАПУШТЕНОМ ДЕЦОМ (НАСТАВАК) По једном другом мишљењу: »Изгледа, да, кад би се ова граница казнимости младолетних помакла на шеснаесту годину, да би се тиме и сувише у реон данашњег права задрло. Социјални одношаји су за данас такви, да се према данашњем појимању свршетак основногшколовања има сматрати као моменат, којим се је известан циљ постигао. С навршетком овога момента, омогућава се извесно младо лице, да до извесног места дође. Са овим би се, пак, морао избећи онај размак временана од 14 —16 год. живота, који је са свим независан од школског времена и који не подлеже казнимости, и који би, међутим. био изложен веома неодређеним одношајима. (( Као закључак једног тамничког удружења на њиховом генералном скупу гласи: „Само би тада предлог оправдан био, да се граница у погледу казнимости помери не од дванаесте на четрнаесту већ од дванаесте на шеснаесту годину, кад би иначе ова година у погледу младолетности,у целокупном нашем соцвјалном животу играла важну улогу и узимата на основу тога у обзир. Младић, који је навршетком своје петнаесте године на своје ноге стао и који је иначе без икаквог надзора, иначе у сваком случају неограничени господар своје зараде, морао би се у овом последњем случају за младолетног у погледу казнимости крив. дела сматрати. Друштво, које такво социјално стање трпи, признаје с тим, да у томе добу старости свако има довољпо зрелости у погледу своје одговорности. Може се тврдити, да телесна развијеност тек у седамнаестој години старости има довољну зрелост, на основу које би извесно младо лице, у извесном конкретном случају, извесну казну претрпети могло, но нсто би тврђење само тада основано било, кад би испод ове границе старости у погледу казнимости младих, педагогика енергично и стражарећи упражњавана била. „Само се под овим претпоставкама, ово померање границе казнимости, у ногледу

младих на 16 годину оправдати може, и једино у овоме случају ми би гласали за овај предлог. Али, докле се год основна школа свршава навршетком четрнаесте године, и докле се год конФирмацијом у овоме добу старости признаје детету од данашњега друштва једна врста духовне зрелости, дотле може говора бити једино о померању ове границе на четрнаесту годину, и да се, према томе, нико до ове године старости не може због кривичних дела на казну осудити.« Није могуће а није ни потребно о свима мишљењима говорити, која стоје на тој тачци гледишта: да је социјални одношај једино меродаван у погледу одре!,ивања границе казнимости код младолетних па и поред тога, један део истих је веома интересантан. Следеће ће бити довољно: Са свим усамљено стајаху два мишл<ења, од којих једно на то потсећа, да у неколико — не баш изближе означеним — правима није могуће апсолутну границу младости у погледу казнимости крив. дела определити, да дакле апсолутна граница казнимости младолетних у опште не постоји и да при тешким злочинствима: убиству с предумишљајем, паљевини итд. безусаовна граница казнимости или само Фунгира или је често иста граница за оваква злочинства много нижа, — док међутим други кажу, да је у интересу правне сигурности, да се иста ни у ком случају не сме повишавати, односно померати у напред. И о једном и о другом мишљењу треба овде говориги, те како доцније иста не би давала повода за расправљање. Шведско крив. право, и кривично право за варош Гален, имају нижу границу казнимости за тешка кривична дела него ли за лака н. пр. преступе. Док у Шведској општа граница казнимости почиње с навршетком петнаесте године, дотле ис-та граница за тешка кривична дела отпочиње већ с навршетком четрнаесте, дакле. ако је дете у моменту извршења крив. дела имало пуних четрпаест година. Још у овоме иде варош Гален даље. У оппгге, нико се не може пре навршетка шеснаесте године казнити, но казнимост за тешка злочинства, убиства с предумишљајем, паљевину итд. почиње већ с навршетком дванаесге године. Према једном предлогу за норвешки кривични законик, и према закључку саветовања једне за то нарочито постављене комисије, различита је граница казнимости младих за учињена крив. дела примљена. Овим се је предлогом усвојио за Норвешку, односно норвешки крив. закон шведски систем у погледу границе казнимости а чији закључак гласи, да се граница казнимости младих помакне на четрнаесту, односно тринаесту годину.« 1 Са наше тачке гледишта, ова начела не могу да наиђу апсолутно на никакво допадање. Смагра ли се млади злочинац у опште, да је у четрнаестој, односно тринаестој години наравствено довољно зрео

1 Најнижа гранида данашњег позитивног законика за Норвешку у погледу казнимооти младих је навршетак деоете године. Предлог за крив. законик и комиоиски је једноглаоног мишљења, да ое ова граница за три до четири године безусловно у напред мора помаћи.