Policijski glasnik

СТРАНА 334

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 43

Он је јамачно рачунао, да ће његове речи испувити старога свештеника страхом и ужасом. Али старац одговори при свем том са тужним осмехом, пувим учешћа: — Сад сте и сувише болесни , драги Старче, да би могли мислити и говорити. Кад се ваша грозничава Фаптазија буде стншала, радо Ку опет доћи у свако доба дана илп ноћи. А. сад ћу да зовнем вашу жену. Ви сте одиста веома бо^есни, јадни Старче. Али болеспик дохвати за крај од свештеникове хаљине са таквим изразом најдубљих душевних мука на своме лицу, да је исповедник морао остати. — За име Божје, не идите. Ја можда у овом животу нећу више с вама говорити. Ја сам са свим ири чистој свести и тачно знам, шга говорим. Зар се то на мени не види, господине попо? Стари свештеник пребледи, а његове смежуране руке отпочеше дрхтати. Слутило му се нешто страшно. А Старк поче да прича, испрва тихо и испрекиданим реченицама, као да му се са сваком речи забада мач у срце, затим лакше и најзад са грозничавом хитњом. Ј. У. (Свршићо се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. „У најновијој измени и допуни закона о шумала од 16. маја 1902. године, а у тачци 2. чл. 1. казато је, да гу приватие шуме (забрани) оие, које каквом приватном лицу припадају по праву својипе , која ое својина у осдобођеним крајевима, поред других доказаних средстава, може доказивати непрекидним уживаљем од 1. јапуара 1879 год. па до данас и плаћањем пореза од 1 88 4 год. и т. д. Изменом, пак, чд. 81. поменутог закона речено је, да се са приватним шумама (забранима), које пе стоје под државним надзором, може неограничено располагати. Према овако јасним одредбама законсккм, био би ред, да се права оних сопственика, који иљају забране — шуме — по папред поменутим основима, нс спречавају , али тако не радс шумски органи. Полазећи одатле, да подела шума није извршепа у извесним окрузима у ослобођеним покрајинама, они сматрају све шуме за својину државну, па не дозвољавају сочу у општо , а где оу нагнани тапијама да нешто признају за приватну својину, ту опег пе скидају право надзора, и ако извесне шуме пе би требале да стоје под надзором по месту на комо су. Моли се уредништво за објашњење: какво је ираво приватних соиствепика, како људи не би трпели штете или улазили у грешке ? II. Ђорђе Павловић, тежак из Царевца, нроглашен је ире неколико година за распикућу од стране надлежних судова, на захтев његовог пунолетног и одељеног сина Димитрија.

Одмах, чим је Ђорђе стављен под старатељство, он је ослобођен и нореза на личност, али се из књнга не види, како је и од чије страпе ослобођен. Пре две године умро је Ђорђев син Димитрије, па како 'је после њега остала извесна имовина , то је образована маса и спојена са Ђорђевом под именом: „маса Ђорђа Живковнћа," која се сада задужује само порезом на имање, аЂорђеи даље не плаћа порез на личност. Моли ее уредништво за објашњење: да ли Хорђе треба да шаћа порез на личност кад је под старатељством као распикућа, или су власти правилно урадиле, што су га ослободиле плаћања ?" III. (,У општини б-ској изабрат је за кмета рођени брат општинског деловође исте општине. Могу ли њих двоје, као рођена браћа, остати заједпо у општини , један у својотву деловође а један у својству кмета, дакле у извесним случајевима судије, и ако не могу, онда који од њих двојице мора да напусти положај ?® IV. „Петар Петровић , земљоделац из Рожја, поднео је општинској власти три облигације на потврду, и она је то учинила, наплаћујући за потврду но 2 динара у новцу од сваког примерка, наравно за своју касу по т. бр. 97 а закопа о таксама. Приликом потврде ових обдигација, суд је задржао од сваког примерка по један препис, па те пренисе послао нореској власти у смислу паређења чл. 42 закона о непосредном порезу. Пореска власт, примивши ове прописе облигација, враћа их суду са наредбом, да на исте утисне петогубу таксу у маркама, рачунећи их као нрилоге и да се та казна наплати од председника и писара општинског, који су, како пореска власт вели, били дужни да то у своје време наплате. Да ли је оваква наредба Пореског Одељења законита и ако јесте, не би ли се ова казна могла наплатити од Петра, а да је не плаћају председник или писар?" V. „Борисав Павловић, и.з Грбљева, дугује Урошу Урошевићу, трговцу из Ворја, по пет меница по сто динара, свега дакле, 5о0 динара. Како Борисав није платио дуг о року , то га је Урош тужио општинском суду за сваку меницу засебно, и општински суд је осудио Борисава по свима тужбама посебице, дакле са пет пресуда. Кад су ове пресуде саопштене Борисаву, он је отишао у оближњу варош, и одатле послао једну жалбу на повратни рецепис, за свих пет пресуда уједно, и прилепио свегк 0-5 0 динара марке. Настаје сад питање, да ли треба сматрати, да је он изјавио жалбу против свих пет пресуда, кад је свега једна жалба у којој он истипа изјављује, да се жали против свих пет иресуда, и како ће се оне спровести суду. Ако се разуме, да ово трвба сматрати као једну жалбу, онда да ли му је застарело право жалбе за остале пресуде?"

VI. Суд општине средњевске, актом својим од 6 ов. м-ца Бр. 169 4, пита: в Кад један дужник општинске аренде, било касапске, било механско, кантарске и т, сл. не ће на леи начин да илатв аренду , може ли општински суд да наплатн ову аренду из имања дужниковог без пресуде, и ако може без пресуде, онда ко ће ово извршнтн — иредседник или благајник, који је одређен да прикуиља онштинске приходе?" VII, «110 члану 86. закона о општинама, онштински суд састављају: предсодник два кмета и деловођа, Ако би који кмет био спречен, а не би било другога да га замени , онда ће га застуиати најстарији , по годинама , одборник. Заменити се редовно може одборником само један кмет. Овај члан, дакле, ие одобрава, да у суђењу могу бити, поред председника или кмета и два одборника. Међутим, чл. 6. т. 9. грађ. суд. поступка одобрава. да кметови села, која с другим састављају општину, могу судити са два одборника, или ако ових нема са два поштена човека, све спорове у своме селу до 10 динара закључно , осим спорова о непокретности и сдужбености. Како су пресуде општинских судова испод 20 динара извршне, то да ве би, при изрицању пресуда, по споровима испод 10 динара, кметови учинили какву погрешку, моли се уредништво за објашњење : да ли могу кметови села судити спорове испод 10 динара, са 2 одборника или са 2 поштена човека, и ако они то могу, онда мо.^у ли то исто чинити и председпици општ. судова у случајевима, кад су оба кмета изузета од оуђења по закону. Ако не могу, онда имају ли потпуну силу и важност пресуде оних општинских судова, који су, ослањајући се на номенуто наређење грађ. суд. поступка исте изрицали (председник општ. са два одборника), и ако немају важности, онда има ли какве кривичне одговорности до судија и шта даље треба радити са таквим нресудама ?"... На ова питања одговарамо: I. У ослобођеним крајевима, а у местима где није извршено ограничавање шума онако, како је закон прописао, има се сматрати за приватну сопственост свака она шума, коју општине и приватна лица непрекидно уживају од 1. јануара 1879 год. и плаћају порез од 1884 године, све дотле, докле комисије, које су предвиђене законом о шумама, не констатују, да је то државно. У свима овим случајевима, где је својина несумњиво утврђена, сопственици имају неограничено право располагања и сече, ако шуме п забрани не стоје под државним надзором из узрока изложених у чл. 81. под а, б. и в. закона о шумама. Према овоме, где год није случај тачке а, 6. и в. чл. 81, органи шумски немају право надзора, нити могу правити какве сметње, нарочито кад се сопственици придржавају наређења чл. 40, 41 и 42 нравили о сечи и промету грађе и дрва.