Policijski glasnik

ВРОЈ 46 и 47

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 359

У заводе за однеговаље имају се предати само она деца која, су седму годину навршила а која су, међутим, довољно телесно развијена." Прајски и хамбуршки закон с једне стране и брауншвајгски с друге, имају у основи различита опредељења. По брауншвајском закону, државно корачање у погледу младих злочинаца зависи од карактера детињег, и то ценећи га према извршеном делу и тежини самога учињенога дела а с обзиром на опасност, која друштву од једног таког младог лица прети и оскудицу домаћег однеговања, услед које се једно такво лице у кући својих родитеља не може понравити; док је, међутим, но прајском законику државно прннудно васпитање допуштено и у оним случајевима, где би исто служило као допуна недовољног домаћег васпитања и рђавих кућевних одношаја. На сличан начин има се поступити и према баденском законику. Мора се прво испитати карактер и понашање једног детета, па тек на основу тога да се види, да ли је принудно државно васпитање потребно. Закон ове државе од 4. маја 1886 г. гласи: »Деца, која још нису навршила шеснаесту годину, могу се због наравствене запуштености иредати на васпитање каквој подесној за то Фамилији или ком државном или ириватном заводу за поправљање односно васнитање и то: »Када се према њиховом држању може и сме закључити, да на њих у будуће ни у колико ие може да утиче школско или домаће васпитање." Од осталих закона појединих немачких држава, који су на основу § 55. немачких крив. зак. издати, постоји закон Великог Херцогтума Хесен-Дармштата од 20. марта 1884 год., закон за Мекленбург-Шверин од 10. октобра 1882 год., закон за СаксенВајмар од 9. Фебрура 1881 год., закон за Олденбург од 12. Фебруара 1888 године, а сви су они у основи слични горе означеном прајском законику с изузетком оних, који нрипадају Либеку и Олденбургу, а код којих нринудно васпигање отпочиње још с навршетком осме године. Временски законик од 19. јуна 1877 г. означава, да се један млади злочинац има на основу § 55 крив. зак. предати ком заводу за васпитање, ако је толико у запуштености огрезао, да је веома потребно, да се исти на праву стазу моралитета изведе. Анхалтански закон од 29. дец. 1873 г. наређује, да се деца од седме до дванаесте год. могу нредати заводима за неоднеговану и запуштену децу. Ово ће се тек онда моћи догодити, ако је наравствена зануштеност толика да је оправдана зебња, да ће се, продужењем дотадашњег васпитања још горе искварити и постати још опаснијим'. У истоме смислу говори виртембершки законик од 27.децембра 1871 год. Закон за Елзас и Лотрингију од 1 8 децембра 1890 год. доиушта принудно васпитање противу оне деце, која су учинила

1 Анхалт познаје само заводе за принудно васпитање. какво зчочинство а која у моменту извршења крив. дела немаху иуних дванаест година. Но ово ће се само онда применити, ако би исто васпитање било потребно, да би се даља запуштеност предупредила. Постојећи закони појединих држава немачких не исцрпљују све што би за једно добро васпитање нужно било, премда се у огппте не може порећи, да су они и поред тога до сада веома благотворно утицали. Но сажаљевајући статистичке дате у погледу овога нисам могао овде изнетиЧ И иначе немамо статистике у погледу тога, колико је злочинаца у поврату од оне деце било, која су једном већ била иа принудном васпитању; оваки би бројеви од великог интереса били, када би их овде могли навести, —• али према извешћу од стране меродавних Фактора, који званичног удела у принудном васпитању, имају, нотврђује се, да су многа деца, благодарећи истоме, спашена а која би иначе у сваком случају изгубл^ена била. Према изнешеном до сада, пођимо далле у овоме нашем извођењу, и успех ће се постепено сам по себи појавити, Прајоки а и остали њему слични закони, номињу најчешће случај принудног васпитања. По истом је дужна држава званично, да у погледу младих злочинаца, с обзиром на личност истог према учињеном крив. делу, животним одношајима његових родитеља, прискочи и спасе их од очигледне пропасти, јер би иначе једно овакво лице ступало у све опаснији и опаснији ред окорелих зликоваца. Овде није узимато у обзир: тежина и врста злочинстава, број учињених крив. дела, личност једвог младог лица, на који се је начин извршило крив. дело итд., даље, да се пркнудно васпитање противу овакве деце може применити и у оним случајевима, када иста до тада имађаху добро домаће васпнтање и када су у могућности, да их у будуће имају. У иоследњим годинама, појавио се један веома велики број тешких злочинстава нпр. убиства с предумишљајем, паљевина итд, од стране деце испод четрнаест година. Противу истих је државно корачање неопходно, без обзира, на њихово домаће васпитање. Управо баш у овоме времену постоји истрага против једиог великог броја деце, која су мало нешто старија од дванаесг година а која иначе још раније бејаху због крађе, отмице итд. одговарала. Иста су с таквом вештином многобројне крађе извршила, да се мора у сваком случају узети, да су морално потпуно запуштена. Међутим се истрагом показало, да је једно од истих имало изврсно домаће васпитање, и да родитељи истог детета који о његовом нагоиу да краде, не имађаху ни појма, све бејаху употребили, само да би своје дете што боље васнитали. Једино завођењем од својих школских садругара, ово дете бејаше покварено. Према данашњим позитивним законима, протнву оваког 1 У Нрајској су само поједнни статистички бројеви у погледу прннудног васпитаља познати; до 31. марта 1890 год. бејаше свега 16964 деце у заводе за принудно васиитање доведено. 31. марта 1890 год. бејаше 10865 деце на принудном васпитању. Велика већина истпа бејаше предата иа васниташе приватним Фамилијама а велика већина осталих међутим, привагним заводима (за васпитање).

једног детета принудно се васпитање не може применити, премда је исто у оваком једном случају веома нужно. Нигата не мари што су се трудили, да своје дете изведу на прави пут. Према овоме се не може и поред најбоље воље одржатп оно тврђење, да се принудно васпитање може само у ономе -случају од стране државе применити, ако би постојала зебња, да ће једно овако дете, с обзиром на његову личност, његових родитеља и других животних одношаја, срљати у све већу и већу пропаст, услед своје све веће и веће запуштености. Родитељи ће, без сумње, опет све употребити, да своју децу на најлепшу стазу живота изведу. Но питање је, с каквим успехом? Ја не сумњам, да би ускоро таква деца опет дошла под истрагу и одговарала поново пред судом због крађе. Једна веома важна тачка гледишта прајског законика је та, што се иринудно васпитање може једиио применити противу очигледне запуштености деце од стране родитеља. Међутим, познато је свакоме, како се тешко ово на светлост појављује и како се то од стране родитеља крије. Изузев ону злочиначку децу, која су таква узроком наследности, слабоумл^а, резултат душевних дефеката (недостатака), сва су остала злочиначком постала из узрока недовољног васпитања, и то или што се њихови родитељи у томе неразумеваху, пли што бејаху на спрам своје деце и сувише благи, или строги, или што су били благи онда, када су строги требали да буду и обрнуто. И у колико је број ових узрока већи био а-који су на дете од утицаја били, у толико је теже родитељу, да карактер свога детета позна и разуме се у толико ће му теже бити, васпитати га. То су недостаци у васнитању, који се врло ретко иа светлост појављују, а који се једино могу увидети од носматрача, који у дотичној Фамилији, као у својој кући живи и који је према томе имао прилику. да исгу Фамилију у свима могућим моментима посматра. С тога се мора у свему оно начело усвојити, да чим се примети запуштеност у васпитању код једног младог злочинца, да се одмах противу њега мора применити принудно васпитање. Протпву уског обухваћања прајског законика говоре још и та Факта, што се чег шће и највеће занемарености фамилијарноневаспитања не могу доказати. Из тога разлога, многа деца остају без принудног васиитања, премда би им исто од велике користи било. Но исто се не може применити, јер су одношаји домаћи меродавним Факторима неиознати остали. Социјални положај родитеља игра, приликом овога констатовања, извесну улогу. Где родитељи морају свакодневно да надниче, и где су деца, према томе, од раиога детињства самој себи оставл,ена, или старијим браћама или сестрама у васпитању остављена и који такође иемају потребног васпитања, или чији су родитељи на робију отишли, или су у затвору или чији је отац пијаница а мати курва, ту мора запупггеност код деце да царује и опасноот прети, да ће у васпитању све запуштенији постати. А колики је, пак, број оннх, који су потпуно у васпИтању запуштени, а која заиуштеност остаје за судију пот-