Policijski glasnik

СГРАНА 382

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 49

Млади убидад. — Из Петрограда јављају, да је у једној вароши витомирског округа осамнаеотогодишњи подоФицир Губаршевски, сии једног потпуковника, убио своју маћеху и два своја мала полубрата. После овог страшног злочина млади се је убилац сам пријавио суду. Он је изјавио да је своју маћеху и полубраКу убио зато, што их је веома мрзео, а мрзео их је због тога, што их је његов отац сувише волео. Повод овом трогубом убиству је, дакле, било нека врста синовље љубоморе. Д Освета једне жене. — ГраФица Филипани пријавила је полицији у Риму, да јој је украђен накит у вредности од 10.000 лира. Као лопова, на којега она сумња, означила је неког Николу Коночија, који је код ње био баш онога вечера, којега су јој нестале драгоцености. ГроФица је у исто време до потанкости описала украдено драго камење. Али полицијска истрага доведе иајзад до чудноватих резултата. Накит и све драгоцености буду нађене у душецима грофичиним , на којима је спавала. Њена тужба имала је, као што се мисли, за задатак, да се граФица Филипани осумњичењем за овако гадан преступ освети Коночију, који је био почео и сувише хладнети према њој. Д Породична драма. — У Милану се ту скоро догодио страшан породични призор. Жена неког чиновника Белућија беше побегла са својим љубазником у Рим, а код куће остадоше сама два њихова сина, деветогодишњи Марије и шестогодишњи Ахило. Ахило, тумарајући по кући, извади из очевога сандука револвер и стане се играти њиме. Али револвер одједном, иеочекивано, опали и ногоди малога Марија посред чела тако да је одмах остао на месту мртав. Кад се отац вратио кући и нашао сина мртва, па још сазнао, да му је и жена побегла са љубавником, дохвати у очајању револвер и окреше на себе самога. Ова је аФера изазвала у грађанству огромно огорчење и неверна жена и лакомислене мати, тешко да ће се сада смети вратити у Милано. Д Деп школски директор. — Као што јављају из Пилзена, тамо је пре неки дан, пред поротним судом, осуђен директор једне чешке пилзенске школе, Емануел Шторкан, због бешчашћења и завођења на неморал, на пет година тешке тамнице. Овај занимљиви претрес трајао је три дана. д После смртне казне васкрсли осуђеници. — Из Лондона јављају 23, новембра о овом чудноватом догађају: »У Омулингу се на неочекивани начин завршило погубљење четири особе, које беху осуђене на смрт због убиства. Они су били од џелата на прописан начин погубљени (вешалима или дављењем) и онда њихова тела однета у цркву, да би их оданде сродници, по обичају, однели и сахранили. Пред залазак сунца уђу неколико полицајаца у цркву, где ужаснути нађоше, да су тројица од четворице тобож погубљених осуђеника још били у животу, Један од ових је доцније

ипак подлегао накнадном утицају вешања, док су се остала двојица опоравила и била враћена својим породицама, пошто се смртна казна није могла понова вршити. Д „Вежтичина" смрт. — Из Пеште јављају: „У Абрудбањи умрла је пре неколико дана нека старица, која је код празноверног румунског становништва важила као вештица. Кућни обитаваоци су мртвој жени проболи срце усијаним ражњем и потрпали јој у уста поломљене потковице и друго гвоздено комађе. Осим тога је лешдна ноложена у сандук потрбушке с леђима на горе окренутим. Полиција је тек сутра-дан за то сазнала и повела строгу истрагу против луда света. Д Пожарна статистика. — У трећој четврти 1903 године (дакле за три месеца) појавило се, као што из Лавова извештавају, у Галицији 308 пожара. Сасвим је изгорело свега: 1466 кућа, 1901 економска вграда, 7 Фабрика и 2 цркве. Осамнаест је особа нашло смрт у пламену. Целокуина се штета цени на 9 ,931.500 круна, према којој штети стоји осигурана сума од само 1,301.600 круна. Узроци овим силним пожарима су у двадесет и девет случајева хотимичне паљевине а у шесет и осам неоггрезност. — Лепа статистика! Долазе на дан скоро четири пожара! Како ли у овом погледу код нас стоји? Д Атентат у позоришту. — Из Петрограда јављају, да је пре неки дан, за време представе у Панајевљевом Позоришту, неки напити поморски оФицир опалио из револвера прво на једну даму поред себе, па онда и па себе. Полиција је имала муке, да овога лудака разоружа, пошто се очајнички бранио и тиме изазвао страшну панику у позоригпту. Д Животнња у жени. — Поротни суд у Љутомерицима осудио је пре неки дан на вешала неку двадесетчетиригодишњу служавку Ану Волф , због двогубога убиства. Она је на зверски начин убила своје новорођенче, па одмах затим и своју малу ћерку од четири године, после чега је лобијену децу бацила свињама у корито. Свиње су оба леша прождерале до костију. Овај страшни злочин откривен је сасвим случајно и ово је младо страшило од жене и мајке одмах била ухапшена. Поротници су једногласно и с гнушањем огласили несрећницу за криву. Д Како се у свету суди. — У Дрезди је ових дана осуђен чиновник Франке, због проневере од само дванаест марака (15 динара), на осам месеци затвора. Д

ИЗ АДМИНИСТРАТИВНЕ СУ1УЖБЕ Једна начелна оддука Пореске Управе Чл. 126. закона о порезу Ово дана. донела је Пореска Управа једну начелну одлуку, којом је утврдила:

да се застарелост пореза, предви^ена чланом 126 закона о непосредном порезу, прекида сваким радом власти, учињеним у цељи наалате, у који рад не узима само годишњи пренос по књигама дотичног дужника из једне у другу пореску годину. Ова одлука у основи је незаконита, и изненађује све оне. којима је закон о порезу познат. И, како ово питање није само од иитереса за пореске службенике или рне, који овима помажу у раду, него засеца у интересе најширих кругова, ми осећамо дужност, да о истоме изнесемо своје мишљење... Као и свуда, наш закон о непосредном порезу од 14. јуна 1884. године, признао је нужност и целисходност установе застарелости, па је ову предвидео својим одредбама, имено чланом 94. овим речима: „араво наилате иореза ио овом закону, застарева за ает година." Као што се из овог законског текста види : законодавац није одредио време, од кад застарелосг почиње, нити је пак, говорио што о прекидању ове. Овакво је стање остало и после измепа законских од 22 априла 1885 и оних од 20 децембра 1889 године. Тек изменама од 30. марта 1891 године, законодавац је изменио поменути чл. 94, који је као нов чл. 122 гласио овако: »расаоређени аорез и арирез застаревају за ает година. Застарелост иочиње тећи од иоследњег дана оне године, за коју је иорез разрезан. Сваки рад иореске власти за наалату иореза ирекида застарслост, и она иочиње ионова тећи од иоследњег рада власти за наилату. Као што се из овога законског текста види, овде су унесене две нове ствари, на име, да застарелост од пет година важи само за расиоређени порез, а не и казнени, и да се застарелост може прекидати, пјто дотле није било. Ова нова одредба трајала је све до 15 јануара 1901 год. кадаје члан 122 замењен чл. 126, који сада гласи: „распоређени и казнени иорез и ирирез засгаревају за. 5 тодина. Застарелост иочиње теКи од иоследн,ег дана оне године, за коју је иорез разрезан, а код казненог од када је осуда иостала извршном. Све остале казме новчане, коЈе овај закон иредвиђ а, сматрају се као дисциилинске и застаревају у року од три месеца, од дана, кад је осуда аостала извршном Овом изменом, као што се види, законодавац обухвата и казнени порез, који раније није био обухваћен, али изоставља одредбу, која је говорила о прекидању застарелости, свакако као непотребну и неоправдану, јер је она онако, како је била написана, изигравала само нечело, које се признавало, јер је власт и најмањим радом, удешеним и после протеклог рока, онемогућавала и прекидала застарелост, те је, тако, само у закону стојала једна одредба, којом се грађани никад не би могли користити. Признавати после овога прекидање застарелости, значи ни мање ни више но ругати се законодавцу, који је ово намерно и свесно избацио из закона, јер је пебројеним примерима утврђено, да су власти,