Policijski glasnik

/

СТРАНА 396

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

БРО<) 51

је с њом незадовољан, грађанском суду обратити. и код овога удовлетворења поради накнаде штете потражити; но то он има учинити за 8 дана од саобштене му иолицајне пресуде о тичућој се накнади, иначе ако овај осмодневни рок пропусти, изгубио је право, да може код суда помоћи тражити. §■ 16. Премда се пресуда сваке полициске власти, како је од које изречена, одма на преступнику извршити има, то се опет може кажњени, ако мисли да му је неправда учињена, после за ову вишој власти тужити и од ње себи удовлетворење тражити. И тако онај, који држи да му је примирителни суд криво учинио, нека се с тужбом обрати надлежном среском начелнику, а у Београду управитељству вароши, који се, пак, има тужити на среског наченика, нека иде с тужбом окружном начелнику , а тужба на начелство или на управитељство вароши Београда, има се поднети самом попечителству внутрени дјела.® Додатак §. 16 од 4. септембра 1854 год. ВБр. 869, гласи: »Но овакову тужбу има казњени за 15 дана, од дана извршене пресуде поднети; иначе, ако овај 15-то дневни рок протече, нема исги право никакову накнаду тражити; и тад криви судија само ће још према правитељству за учињену противзаконигост одговарати." Додатак §. 18 од 4. септембра 1854 год. ВБр. 869, који није укинут изменом од 23. јула 1877 год. гласи: „О овој накнади доносиће и то коначно решеније само попечителство внутрени дјела, ако оно и казн собом над полицајним судијом изрече; и по томе има оно право накнаду ову умјерити, ако за претерану нађе. Гди се пак погрјешивши нолицајни судија за подобно своје противзаконо дјело по тачки 14 глави II уредбе од 17.марта 3 373 1842 год. Бр. с 264 под суд даје, ту и за ову накнаду има грађански суд пресуду изрећи". Пошто смо изнели нрвобитни текст § 15 и 16, који су упоредо донесени са § 17 и 18 полициске уредбе, ми морамо одмах да нагласимо, да је §. 16 начелно дозвољавао оптужбу оних чиновника, који изврше незаконито донесену одлуку — пресуду или решење, остављајући за го, доцнијим изменама рок од 15 дана. Начин и пут, како ће се ово извршити, као и даљи поступак власти, којима се тужба даје, прописан је у §. 17 ове уредбе, и то је, аона.вљамо, само то значај овога §-а и ништа више — аросто иостуаак за извођење онога начела, које је иостављено у §. 16-ом, а никако да он сам аоставља какав аринциа. И, кад је §. 16 укинут изменом од 23. јула 1877 год. и замењен са свим другом одредбом, онда питамо: да ли је било разлога, да и даље остане у важности §. 17 који је само одређивао аостуаак за извођење онога, што је било у укинутом § 16-ом. Не, заиста не. У осталом, то би се у основи противило са оним правним принципом, да до-

цније доношење једнога закона ништи одредбе ранијих закона, које су са овим у опреци. Према томе, кад је изменом § 16 укинути право оптужбе, што је, у осталом, било са свим у реду, јер је већ тада иостојао закон о чиновницима грађанскога реда, који је регулисавао одговорност чиновника за незаконитости, онда је укинут и § 17, у коме се само износио ред, којим ће те оптужбе ићи. Онај велики аринции, о коме се у „ Гласу « онако аатетично узвикује о заштити невино осуђених, већ је био иренесен у § 10 централне уараве и закон о чиновницима грађанског реда , те му у иолициској уредби у оиште више није било места. Ово више него очигледно доказује, да смо ми имали права, кад смо у нредњем обавештењу, које смо давали у нашем листу рекли, да је § 17 укинут, и да је, по томе, мишљење изнесено у „Гласу" о значају овога §-а у основи погрешео. Да би доказао, како §. 17 и даље вреди, писац је нарочито довео у везу његова наређења са § 18 поменуте уредбе, у коме се излажу права Министрова, као надзорне власти, а тај баш§, међутим, штампан онако, како треба (јер његова измена од 4. сеитембра 185к год. није укинута изменама од 23. јула 1811 год.) казује да он данас нема никакве вредности, јер је укинут законом о чиновницима гра^анског реда, а нарочито чл. 28 Устава од 5. јуна ове год. ако, почем, писац чланка у »Гласу«, не би хтео доказивати, да и данас Министар унутрашњих дела доноси » коначно решеније 8 о кривицама чиновника, учињеним у званичној дужности ?! Овим, што смо до сада изнели, ми смо јасно утврдили, да § 17 и 18 немају више аасолутно никакве вредности, јер је први нарочито укинут заменом §. 16 а и један и други законом о чнновницима грађанског реда и Уставом. Према томе држимо, да се завршетак чланка у »Гласу" о слабим ногама, не може и на нас однети. в ПОСТУПАБЕ С МЈ1АДИМ ЗЛОЧИНЦИМА и НАПУШТЕНОМ ДЕЦОМ

(Свршетак) Последња група, на послетку, обухвата такву злочиначку децу, која су, према приликама њиховог домаћег васпитања и њихових домаћих прилика, наклоњена да чине кривична дела па за то је и потребно, да се иста спасу путем државног принудног васпитања. Као допуну горенаведеног, у погледу државнога контролнога васпитања предлажемо следећа специјална наређења.') Принудно, државом контролисано васпитање може се наредити у следећим случајевима : г ) Законски иредлог §. 3.

а, када дете учини какво кривично дело, за које се доноси смртна казна, доживотна робија или одузимање слободе преко десет година; б, када без обзира на овакве случајеве, дете учини више кривичних дела, која се од стране законодавца и на основу §. 361. № 3 и 4 кривичног закона као злочинство, преступ или иступ квалиФикују и казне, и када дете учини какво кривично дело у поврату. в, када учини иступ из §. 361 в. крив. какона; г, када код детета, које је кривич. дело учинило, постоји наравствена занемареност, или чије су домаће прилике такве, да се је бојати наравствене запуштености. Са овим опредељењима су сви случајеви нужног државног контролног васпитања исцрпљени; но и поред тога, судији се мора са свим слободно допустити, да у извесним приликама он може и без свега овога а из његових особитих разлога наредити државно принудно васпитање.' 2 ) Најзад побуђени једним мишљењем, остаје нам још једно питање у овоме одељку да расправимо, а преко тога сви могући закони о принудном васпитању ћутке пролазе. Исто није толико тешко да се реши, колико у погледу истог ностоје различита мишљења. Кривично право познаје известан број кривич. дела и противу којих се води истрага једино на предлог повређеног или његовог заступника. Односно пак деце испод 14 год. је горе постављено начело, да се иста не могу кр. због кр. дела гонити. Сада је питање, да ли у оваким случајевима треба наредити државно принудно васпитање, да ли треба државно контролно васпитање и онда да следује, када прив. тужилац неће и не жели , да се противу једнога младога лица поведе крив. истрага. Но иошто је крив. истрага овде нешто недопуштено, то онда и тужба прив. тужиоца мора непропуштена да буде, или што је главно. она би овде била без икакве важности; с друге се пак стране тврди, да

Било је предлога, да се деца због нехогичних кривичних дела не могу упућивати у васпитне заводе. И ја сам мишљења, да ово није толико нужно, колико би међу тим било корисно. Домаће васпитање треба деци да створи могућност у погледу осећања, да су дужна при раду опрезна да буду. Многа су деца извршила убиство без предумишљаја или из нехотичности само из разлога тога, што су неваспитана, што су услед неваспитања неопрезна била и мислим, да би у оваквим случајевима државно контролно васпитање нужно било. Истина није лако одвојити се од идеје, да је тежина греха меродавпа за државно контролно васпитање. Но такође је истина, да се немарност (нехата) једнога детета мора од са свим друге тачке гледишта посматрати, него ли немарност једнога одраслог, но ми смо готово сви у томе сложни, да недорасло дете у опште готово увек без своје кривпце дела укор оних кривич. дела — позиције 2. наших предлога, кад се иста више пута појаве а где је државно контролно васпитање нужно, ова су нехотична деца изузетна. Један давалац једнога мишљења захтева, да се случајеви увреда имају од државног контролног васпитања ослободити. За ово мишљење такође нема разлога. Зашто да једно такво дете, које лажи у погледу другог износи, или које другога вређа или које некога псује с најгаднијим речима и т. д. зашто не донустити једном таквом детету, зашто му недати могућност путем принуднога васпитања, да научи, да се с чашћу другог није шалити! У осталом нема ни једног завода на евету, који је овакве изузетке правио и то с иуним правом.