Policijski glasnik

ВРОЈ 51

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 397

се с истрагом мора престати, ако повређени изнесе, да ни у томе никаквога више интереса нема, да он делу никакву важност не придаје. Но ова се реченица свакојако одиоси само на крив. истрагу; алп када повређени изрично каже, ја не ћу, да се овоме детету због овог крив. дела нешто догоди, ја сам му опростио, да ли би тада родитељи могли нешто да наведу противу предлога, да се исто преда ком заводу за васпитање с државним надзором и да ли би се с правом могло противу тога протестовати ? У Прајској је дужно државно правобранилаштво децу испод 12 година због крив. дела старатељском судији да пријави ; мени је познато, да постоје врло различита мишљења о томе, да ли треба ово пријављивање да изостане у Случају штете, када у погледу исте не постоји приватна тужба. Они, који су мишљења, да се у недостатку приватне тужбе не треба о овоме извештавити старатељски судија, они се позивају на то, да код приватних деликата повређени има цео ток исграге у својим рукама. Кривична дела, која се гоне и казне једино на тужбе приватних лица, у суштини су својој од исте (тужбе) независна. Овде се може говорити једино о зависности кривичне истраге. Истрага пак противу деце испод четрнаест година,која се води једино из тога разлога, да би се крив. дело утврдило, није у самој ствари крив. истрага, овде је дакле приватна тужба без икаквог значаја; јавни интерес друштвени захтева, да крив. дела деце, која би се имала да казне на тужбу приватпих лица, буду утврђена па ма и не било приватне тужбе, ма се приватни тужилац и одрекао свакога корачања противу једнога таквога детета. Дрн^авно принудно васпитање треба превенитивно да дејствује, те како се не би доцније, услед запуштености једнога детета, развио један опасан зликовац ; из тога разлога мешање државно у оваквим случајевима не може и не сме да зависи од воље приватних. Мислим, да се ово мишљење моје не мора неким нарочитим опредељењима законским Формулисати, пошто Ј^е се без сумње путем тумачења пронаћи оно што је најбоље, чим се ово питање буде једном решило у једној вишој инстанци. 1 ) При крају овога дела биће оштампани пројекти законски у погледу овога а који би имали да важе за целокупно немачко царство. Овај превод не само да је од големе важности за свакога без разлике правника, па био он у суду или полицији већ и за

!) С овим 00 завршава ирва књига овога веома ваншог превода «0 поступању с младим злочинцима и запуштеном децом«, извешће изабране комисије интернааионалног криминалног удружења (групе за немачко царство) састављено од чувеиога д-ра Анелијуса по налогу те комисије. У бројевима »Полицијскога Гласника 8 од нове 1904. године, даћу на штампање и другу књигу овога веома важнога превода а у којој се говори: о привилегисаној старости младих и граници исте, о поступању с младим злочинцима преко четрнаесте године старости, о казненим средствима противу младих злочинаца, о запуштеној младенш, о извођењу дажавног принудног васпитања, о казненим наређењима у погледу овога и т. д.

сваког педагога. У истоме се говори о узроцима високог броја криминалитета млађих. Један од најважнијих, којег писац овога дела сматра, јесге неваспитање. Казном хоће известан циљ да се постигее а то је, да се умањи број кривичних дела па према томе и криваца. Статистичким датима, пак је потпуно доказано, да се казном у погледу млађих у овоме не само до сада није никакав успех постигао већ обрнуто, у место да казна поправно дејствује, она квари младеж и припрема их да још опаснији буду по друштвени ред. Код нас у Србији у толико више, јер је наше законодавство у овоме далеко иза законодавства западно европских држава изостало, што значи, да данашња криминална политика у Србији неваља. Ово су увидели практични Енглези и Американци, па из тога разлога они су потражили други начин да се у овоме помогну. Придржавајући се онога мишљења, да ако се хоће број младих а и старих злочинаца да сузбије, онда треба прво сузбити узроке који их гоне, да злочинцима постану. Главни узрок виооког броја криминалитета младих је певаспитање. Учините, да овога узрока нестане, учинићете, да се и број овај смањи. Ова два културна парода нашла су овоме лека у васпитним заводима. У место да извесно младо лице буде кажњено, оно се упућује принудно каквом заводу на васпитање а који, разуме се, стоје под контролом државном. И благодарећи томе, од како су ови заводи у Енглеској уведени, број младих злочинаца је спао на 43°/ 0 - Нека се помисли само, колико је од тога друштво енглеско добило користи! Њиховом трагу су следовале све модерније европске државе: Француска, Холандија, Белгија ит.д. па разуме се и поједине немачке државе а свуда се постигао известан успех што је и статистиком доказано. Овим преводом хтео сам колико толико да пробудим интересовање наших правника и педагога, те да и сами о овоме размисле: колико су од несретног утицаја кратковремене казне изречене над децом а коју обично издржавају у друштву окорелих зликоваца, о томе не треба да говорим. Такво кажњавање не само да не поправља већ на против епидемично квари и деморалише. Дужност нам је, да пођемо трагом паметне кримвналне политике модернијих народа, нарочито када се има у виду, да се највећи број одраслих злочинаца рекрутује из табора наше омладине, која у најнежнијем добу живота свога услед неваспитања иогреши и у место доброг учини зло и сада у место, да ми то зло коренито лечимо, ми падамо у још већу погрешку, проклињући целу средину нашу. Не би ли паметније било, да у место апсана, које упропашћавају толико нејаке деце српске, створимо васпитне заводе по примеру тих завода у другим државама? Није циљ казни да се над неким изврши освета због учињеног кривичног дела, већ да поправно дејствује што код нас није случај. Опростимо се једном епидемичних казнених завода и створимо в&спитне који ће да нам лиФерују одличне чланове наше заједнице! Д-р Андра Гвозд. ЖивковиЋ.

0СЛ0Б0ЂЕН УБИЦА - ОСВЕТНИК

Неко чергашко друштво, што се продуцирало играма на конопцу још пре 40 година, украло је сина једном имућном спахији у Енглеској. Новине су доносиле иуне ступце објава, којима неутешни отац, Јован Бригт, обећава награду од 1.000 фунта стерлинга ономе, који му врати сина; уз то још обећавао је лопову опростити кривицу и да ће га врло богато наградити. Веома ме интересовала ова ствар и чим сам дошао у Лондон, распитах се о успеху овога огласа, који је обећавао читаво имање. Од једног свог пријатеља, који је позиавао несрећног оца дознам, да се још није никакав траг нашао од украдена детета. Несрећна мати била је ван себе због тога и често би ма које туђе дете сматрала за своје. Неутешни отац, походио је све вашаре, да би нашао свог сина у каквој групи деце, што изигравају. Узалуд све. »Сиромах човек,« рече ми мој пријатељ, „био би срећнији, кад би знао да је дете мртво, бар би га мртво могао ожалити. Али је он ипак јурио узнемирено свуда, од вашара до вашара, бојећи се, да му син не живи каквим тешким животом. Кад сам последњи пут долазио у Лондон, баш је био вашар. Ја и мој пријитељ решисмо се да видимо ту вреву. И ми одосмо тамо. »Хајдемо да видимо ту групу играча на жици. Кажу, да они имају најмањег играча на свету, у својој трупи. И нека нас не чуди, ако тамо нађемо Јона Бригта, рече мој пријатељ. Говорећи ми ово, пријатељ ме повуче и ми се тискасмо кроз ону масу света Заузели смо прво место. »Погледајте оног џентлмена, оног сувог и бледог човека. што тако нервозно иде горе, доле. То је Бригт! дошану ми мој пријатељ. Бригт прође неколико пута поред нас, као неоудлучан у нечему, а за тим седе близу нас. Мој се пријатељ иоздрави с њиме и понуди му место преда мном. Он је разговарао с нама о са свим обичним стварима, а глас му је показивао бол. Са живим интересовањем, као и ми сами, пратио је вратоломне продукције једне играчице на жици. Њена лепота, која је падала у очи, побуди тако исто велико интересовање, као и дрски скокови. Данас се ово већ публици толико не допада. После играчице дође један кловн, који се продуцирао па коњу. За тим сиђе с крова на жицу тај много хваљени најмлађи играч на жици. Жица је била везана за мотке, које су стајале у троуглу. За њим је ишао директор друштва. „Боже, то је мој син,« довикну нам господин Бригт и појури тамо, да дочека младог играча.... Мој пријагељ ме значајно гурну... Сви приметише да је дете било у самртном страху, стојећи на жици, која се љуљала; публика је пратила не дишући несигурне покрете малог вештака, кога је напред гонио страх што га на жици трпљаше, страх од његовог мучитеља, који му је, како изгледаше, претио. Сви предахнуше,