Policijski glasnik

СТРАНА 84

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ЈВРОЈ 10 и 11

и ја изведох закључак, да је стрина отишла од куће, а послуга употребила ту прилику, да тумарне у комшилук. Осећала сам тада, пред самом собом мало стида, што сам овако била у заблуди, и била сам задовољна што нико није био сведок овог мога испада, па како сам била заморена, ја седох да се одморим. Одмарајући се, тако, ја се зарицах самој себи , да више не ћу никад правити овакве будалаштине, докле год не стекнем уверење, да је моја сумља оправдана. Док сам се ја још овако забављала овим мислима, а врата се од собе отворише и прво Пера, иа за тим и стрина, изађоше из исте. »Изволте, госпођо", рече ми Пера. »Ви сте мало пре хтели унутра, али како смо ми били у току бројања новца, нисмо вас могли одмах иустити." »Изволте, дакле, а.ко сте вољни да видите суму, којом ваш стриц расиолаже." Док је он ово говорио, стрина ме је презриво гледала, а око усана јој играо један сатански осмејак. Тај осмејак казивао је, да у њој бесни вулкан, и само треба да плане. Ја сам била изненађена њиховом појавом у опште, а још више ме бунила ова њихова присебност п висина, са које су обоје погледали на мене, и не могох се маћи с места. Врло лако, мишљах ја, да су се одиста бавили овим послом у соби, јер је ту и стајала каса стричева. па сам још више осећала величину погрешке, коју сам учинила. Кац ја овако збуњена не пођох с места, Пера ме дохвати за руку, и онако дивљачки повуче и угура у собу. IIа столу беху, збиља, читави снопови банака, а један табак хартије показиваше разне белешке. Ето, госпођо, то су новци, којима располаже кућа нашега стрица, ако сте то желели знати, и ако вас је то вратило из посете. Ја сам била без речи и таман се прибрах да искрено замолим за опроштај, кад ми поглед паде на Перину машну, која лежаше на патосу, а одмах до ње стринин мидер, без кога она никада није била. Ово за мене беше јасно. Повац је био Форма, која је требала да сакрије истину, К0 ЈУ С У машна и мидер онако демонстративно одавали. Мене заболе душа. Дотле увек пажљива и са дубоком понизношћу према стрини, ја сада поманитах, и заборавих на све обзире. — Није потребно , рекох ја, никакво обавештење господине, јер она ваша машна, која треба да вам је о врату, и онај мидер, који треба да је на стрини, а обоје су, међутим, на патосу, казују све, све. Пфуј, покварености, пфуј гадости!! На ове моје речи стрина цикну као гуја, и полете право мени, мислећи, ваљда, да ћу се ја склонити или молити за опроштај, али ја не учиних ни једно ни друго. Ја сам у томе тренутку тако мало разбнрала за наш родбински одношај, за по-

ложај мој у кући, за све оно што после овога може доћи; ја сам осећала само увреду и нонижење, и била расположена да то казним, да се осветим. Кад је она пришла мени, још више наљућена мојим држањем. и заманула руком да ме удари, ја сам је за тили часак дочепала за косу и бацила на патос. Један њен очајни врисак тргао је Перу из укочености, у којој се налазио за све време овога дога^аја, који се између мепе и стрине одигрвао, и он ме тако силно, тако дивљачки удари по лицу, да сам пала у несвест. Шта је даље било, ја ие знам. Кад сам после неколико сати дошла к себи, ја сам видела да сам у кревету своје собе. Крај мене ееђаше наша стара служавка. Баш је вадила из воде хладан пешкир, којим ми је облагала скоро модро и подбуло лице. »Еј чедо моје, шапуташе она. „Ти си несретна врло несретна, али си ипак данас погрешила. Зашто ниси господарила собом, па да се избегне овај скандал, јер шта ћеш радити ти, шта ће она, кад дође стриц па се ово чује. За сада, истина, нико ништа не зна, али ако то кажеш ти или она, шта ће бити са вама, шта са оним човеком?" Мени се поновљао дога1)ај у свима појединостима његовим Ја сам видела, да је место милоште дошао шамар, од кога ми и сада бриди лице, и скоро бејах решена на све. Нека пропадне све, мишљах ја, јер нашто ће ми овакав живот. Док сам се ја овако са одвратношћу сећала свега из овога догађаја и све више опредељавала, да још те вечери кажем стрицу све, на што буде нек буде, кад у моју собу ступи познаница моје тетке и моја. Још с врата она стаде прекорно да ми говори о погрешци, коју сам учинила према стрини и Пери, а кад дође до мога. кревета, она ме матерински загрли и пољуби. »Зашто дете моје, тако ме је увек звала, зашто тако да увредиш стрину и мужа. Ко ти унесе ту несретну мисао у душу. Што ме ниси сачекала, па да ти ја кажем у чему је ствар, а ја бих ти рекла истину, свету истину, јер те волим као своје дете. И стрина и Пера, ево ја ти признајем, страховали су, да тебе не подговори неко једнога дана. да у ову кућу, где једо сада царовао мир и слога, унесеш раздор и неслогу, али видим да се нису убојали, јер си ти, ето, учинила голему, врло голему погрешку. Из незнатних околности, које се дају тако разумљиво објаснити, ти си извела најгори закључак. Ето, ти си назрела велико зло у томе. што си видела стринин мидер на натосу, а то је било случајно, са свим случајно. Реуматични болови, које је стрина осећала ноћас, определили су је, да се, и преко обичаја, данас не утеже мидером.

Само то, и само то, велим, био је разлог, што се њен мидер нашао на патосу, камо је пао са столице, на којој је био. А машна, узвикнух ја?! »А машна, рече познаница,« и то је дошло само собом. У нашој вароши пала је иод стечај угледна Фирма Н. Н., са којом јетвој стриц, а сада и твој муж , стајао у пословним одношајима. За њом ће посрцути толике угледне куће. па је, иарлвно, озбпл.на бојазан и за стрица. удонве Он од јуче стално ћути, и не даје никаквог обавештеља о. својим одношајима према овој посрнулој Фирми. Узалуд стрина, узалуд Пера, једнако чине запиткивања, стриц не одговара ништа. Доведени у забуну оваквим његовим држањем, ови су се решили да прегледају имовно стање стричево, пошто је сав новац у каси, и то их је и одвело заједно у стринину собу. Једно незгодно срачунавање, што га је Пера учинио, показивало је најнесретније стање стричеве радње, на су и Пера и стрина чупали косе, а Нера чак и машну бацио. Ето, како се она нашла на једном месту са мидером а ти направила галаму, ужасну галаму. Је л' ти сада јасно, како се све ово одиграло случајно, и кајеш ли се, што си онако увредила стрину? И ако ови разлози беху и тако вероватни, и тако ствар могућна, ипак мени то не иђаше у главу. Ја сам тако силно, тако много веровала у своје тачне иогледе на цео јутрошњи догађај, да се нисам ни једног треиутка подала другом веровању. Под овим утисцима, јарекох познаници: не, ја у све то не верујем, у колико се тиме тежи да се поколеба моје уверење о одношају стрииином и Перином, ма да је све остало што ви казујете, можда истина. Ја чекам само вече да дође стриц, па да му све кажем, и на тај начин учиним крај овоме страшном, управо ужасном положају, у коме се ја налазим. Ово сам рекла тако одлучно, тако стално, да моја познаница ништа више не рече, него полазећи онако скоро шамуташе: „овој је кући одзвонио последњи час. к После овога ја нисам више излазила из своје собе, нити сам виђала стрину ни Перу. Служавка, која ме је обилазила рече ми, како је стрина у очајању, а Пера је рече, одјурио у радњу као суманут, кад му је наша познаница рекла, да сам ја остала при својој одлуци, да целу ствар саопштим стрицу Око шест сахати у вече, пред нашом кућом се чујаше нека галама и скупљаше се свет. Са горњег спрата ја нисам могла видети шта се доле догађаше, и свакако мишљах, тиче се нечега што је на улици, али сам била силно преплашена, кад се ова галама пренесе на степенице наше куће, и кад сав онај скупљени свет покуља у нашу авлију.