Policijski glasnik

БРОЈ 10 и 11

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 85

То ме је нагнало, те скоро необучена полетим право степеницама, које воде на доњи Спрат. Тамо сам имала шта видети — уз степенице се кретала једна маса људи, носећи на рукама мога стрица. Ја у први мах не схватих целу ову појаву, али узвици: »Бог да га прости, умре као пиле," казаху ми све — мој сирома стриц умро је пре, него што је могао чути за страховити грех своје жене. Поражена овим ненадним догађајем, ја сам стајала укочена на једном месту чак и онда, кад су стрица пронели поред мене и унели у собу. Тек кад поред мене прође стрина, коју вођаху две комшинице, ја дођох к себи. Последњи, који је био на басамацима, била је наша стара служавка. Уплакана и запрепашћена, она ми само рече: »ето сирома господин свршио је. Куда ћеш сада ти грешно моје дете? У соби су се чулигласови: »оде грешник на онај свет потрешен судбином Фирме Н. Н. и из страха да и сам не посрне." Мени овај глас није ишао у главу, јер сам колико данас видела снопове банака., којима би се исплатиле највеће обавезе, па да ипак остане доста за живот, и скретох нашој служавци пажњу на ове разговоре. Она је само вртела. главом, па ме увуче у прву собу, која до степеница беше. »Све је је то, рече ми, заблуда наивног света, и далеко је стричева смрт од узрока, који јој се приписују. Како мени каже момак из радње, стриц је пио каФу, коју је Пера кувао у радњи на шпиритусу, као и увек до сада, и после ње, одмах су настали болови по стомаку и цревима. Читав сахат он се превијао од тих Оолова, и тек је тада дошао у радњу Д-р Ј-кић, и ако га је момак код првог наступа звао. То ми она рече, додајући: »ето судбина му таква, па шта ћемо му ми сада. <! Цео овај разговор наше старе служавке, ја нисам правилно схватила Ја сам била на чисто да је мој стриц мртав, а од споредног је значаја било то, да ли је он умро баш од онога што свет вели, или због болова у стомаку, за које нисам ни разбирала како су дошли. После пола сата дошао је лекар Ј-кић, да утврди смрт и изда дозволу за сахрану, иа је ту остао врло дуго. Око 9 сати у вече, он ми је лично наредио да легнем и спавам, јер ћу сутра имати много више посла, а он ће, рече, са стрином и Пером остати поред иокојника. Сутра дан ја сам устала врло рано, на право отишла у собу где је лежао покојни стриц. Поред њега не беше никог другог сем наше познанице. Лако климнух главом у знак поздрава, па приђох сандуку, у коме је лежао стриц, покривен белим чапшавом чак и по лицу. (НАСТАВИЋЕ СЕ!

из стрднога света Антропометрија у енглеским банкама. Да би спречиле учестане проневере својих чиновника, велике енглеске куће приступиле су споразумно увођењу антропометријског мерења (бертилонажа.) за све своје нове чиновнике, и у овом цил.у установиле нарочите антропометријске кабинете. На овај начин сваки чиновник добија свој картои на коме се, поред тачног описа по Бертилоновом систему, налазе још и детаљни подаци о његовом ранијем животу, као и о Фамилији. Практична вредност Бертилонажа, као што се из изложеног види, простире се и ван круга судских и полицијских затвора. Тежина мозга и интелигенција. Испитујући однос, који постоји између тежине мозга и ннтелигенције, чешки антрополог Матрег а иосле многобројних опита дошао је до закључка: да с.редња тежина мозга у добу између 20—60 година износи 1400 грама код л^уди а 1200 грама код жена. Посматрана према проФесији, ова средња тежина износила је: код обичних радника, 1400 грама, код вештачких радника 1433 грама, код вратара 1436 грама, код железничара 1450 грама, код трговаца, чиновника и ФилосоФа 1468 грама, и код лекара и наставнпка 1500 грама. Корисни савети новим чкновницима. Међу многим лепим и генијалним стварима, којима сс одликује познати Серваитесов Дон Кихот, налазе се и ови иитересаптии реци, упућени верном Санчо-Попси као гувернеру уображеног острва: 1. Не уображавај никад "да си толико наметан, да можеш тумачити закон само по твоме нахођењу. Међу кривицама које потичу из уображен.а, ово је једна од највећих. 2. Нека те никад осећаји сажалења или мржње ие спрече да истражујеш, откриваш и проналазиш свуда и у сваком случају само истину. Буди потпуно глув пред о.бећањима богаташа, имај сажалења нрема сузама сиромаха, али и ако си неосетљив за прве и милостив према другима, буди подједнако праведан према обојима. 3. Буди милостив у свима случајевима, у којима се милосрђе може сложити са правичношћу. Ово задовољство једина је награда чиновнику за свесно вршење дужности. 4. Ако је пред тобом лични ненријатељ, заборави тренутно на све друго и мисли само на његову ствар. 5. Не губи никад из вида, да се заблуде једног чиновника могу поправити само на рачун његовог угледа и будућиости. С. Младу и лепу жену, која од тебе захтева правду, слушај увек са затвореним очима. 7. Не буди суров ни нрема самим осуђеницима, јер су они за учињене кривице једном већ кажњени, и најзад. 8. Сећај се увек, да је бедни људски род ио самој природи упућен на зло; буди

благ свагда кад твоја благост неће пиком нахудити, и не заборави да ми називамо Бога добрим само зато, да би га што више уздигли у нашим очима. Д.

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учињена оу нам ова питања : I. < ( а, кад је општина оастављена из више ссла, као што је моја, да ли ће тада сеоског пуномоћника бирати збор једнога села, као што је опредељено чл. 57. закона о општинама, или одбор тога села, као што говори чл. 86 т. 6. истог закона ? б, може ли одбор једнога села решавати самостално, по чл. 86. о овима пооловима, који се тичу једнога седа, сем оиих из тач. 1, 13, 16 и т. п. који се односе на целу општину, наравно под предоедништвом оиштмнског председиика, као и збор једнога села по чл. 3 3. о предметима који се тичу тога села?; в, хоће ли одредбе чл. 71 и 89 важити и за сродство између одборника и кметова; г, хоће ди се у 25 дин. неиосредног пореза, о коме говори т. а чл. 105. закона о општинама, рачунати и државни ирироз као и по чл. 71 што се рачуна код стопе од 15 дин.; д, којим се начином поједини одборници разрешавају од дужности као пеуредни, сем олучаја чл. 149; и ђ, изрицање казне од отране кметова и председника, у смисду чл. 100 и 109 т. 5. може ли бити уомено, или мора бити писмено?" — На ова питања одговарамо : а, кад год једно село, које је у саотаву извсспе општиие, има само за себе да води парницу, где оу у питању чисто његови интереои, онда опо оамо бира себи пуномоћника на оеооком оастапку, као што нрописује чл. 57. закона о општинама. Нуномоћника, пак, који би имао да заступа интереое целе опнггине, бира ошнтински одбор у смислу чл. 8 6. тач. 6. поменутога закона; б, Одбор општннски, прсдставник је целе ошптине, а не појединих села, и кад год оп дејствује, он то чини у име целе општине. Према томе, одборници једнога села, па ма колики њихов број био, не могу никад решавати оделито од одборника осталих села, све и кад би се то тицало само интереса онога села, из којега су они. Закон, управо, не зна за дељивост одбора, јер се он увек јавља у улози представника целе општине, а никако појединих оела, и о свима пословима, о којима говори чл. 8 6, решава цео одбор. Исто тако ии збор сељана, на сеоском састанку, не може оамостално решавати о пословима, који су иобројапи у чл. 3 3. закона општипског, кад год то задире у заједничке иитересе цеде општине. У колико се ови поолови не тичу општине, него са.мо дотичнога села, оно их у смислу чл. 5 7. може расправљати на своме сеоском састанку. Овоме сеоском еастанку , кад није случај чд. 58, може председавати општински кмет; в, Закон није ништа оиределио за олучајеве сродства између одборника и кметова, ио свој