Policijski glasnik

БРОЈ 15

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 117

у § 471-ом. I тач. 4-та а, аемљоделцу дана орања. (( „Но ако би такво имање. »Сума дужнику.« Као што видимо, законодавни одбор додао је владином нројекту два одељка: „Но ако би имање« и »сума дужнику." На страни 766 (на коју се М. С. М. позива), прочитао сам ово: Известилац А. Ш. чита §. 471. који гласи по садањем овако : За извршење пресуде не могу се узети у поиис: 4., а., земљоделцу један плуг дана орања." 7., више од четвртине плате. 1 ) По пројекту ипредлогу одборском ирви одељак овога члана (ваљда §-а) гласиће овако: I., тач. 4-та, а, да гласи овако: »Земљоделцу будак и тако даље по старом до краја« (а то је земљоделцу дана орања") „Но ако имање® »Суме дужнику.,, На ову измену пристао је и г. Министар. Одбор је био руковођен тиме, да учини ову измену, што су се дешавали случајеви, да се једном земљоделцу за порез од 20 до 30 дин. прода њива од 500 динара. Сад се измири прво иорез државни и прирез, а на остало дођу други његови повериоци те се наплаћују они који не би могли да се наплате из овога имања, које је дато као благодејање земљоделцу. Дакле, због тога је учињена ова допуна. У другом одељку, тач. 7-мој, на крају има да се дода ово : „Више реда. (( Потпредседник. — Прима ли скунштина §471. заједно са овим додатком. (Прима). Оглашујем, да је примљено. Шта је дакле примљено ? Примљен је, као што смо видели §. 471, заједно са овим додатком (како рече подпредседнмк на стр. 767 четврти ред одозго) и чије смо речи верно исписали. Шта смо видели ? Видели смо да влада предлаже да тач. 4-та, а., (а не вели који одељак, иа према томе цела 4-та, тач. која има више одељака да) гласи : »Земљоделцу и тако даље ио старом до краја; (( што има да се разуме да тачка 4-та а., има да гласи овако: 4-та.. а., Земљоделцу један плуг будак, коса и толико хране, колико за њега, породицу и стоку потребно до нове хране. — Поред плодом. Исто тако орања; (( За овим, по изменамазаконодавногодбора требало би да буде друкчије; а дру-

Ј ) Не глаон §. 471 оамо тако, већ до ове тач 4. а., има још четири тачака, па онда долази ова од осам одљака. Пооле ове долази још: пета, шеота, седма, осма, девета, десета, једтнаеста, дванајеста, тринајеста, чегрнајеста, петнајеста и шеснајеста тачка.

гојаче је по говору известиоца и према ономе шта је подпредседник огласио да је „примљено.® Но тако је по стенографским белешкама, које, казао сам напред за шта могу да послуже. У осталом њих нико не оверава, док протоколе скупштинске оверава скупштинско часништво, те стенографске белешке не могу да буду »извор где се закони стварају.« Није дакле овде „иогрешка у ареаисивању , (( није овде » очигледна омашка, (( ни „алкавосг" како то вели М. С. М. и тога има у званичним издањима грађанског судског поступка и њих сам запазио (на прилику у последњем одељку тач. 4-а, § 471. место збор. XX стр. 37. треба да стоји стр. 31; па после правила Министра правде нису у збор. 26. стр. 14већна стр. 79. После у тач. 4., после речи »алат" треба да дође тачка ( • ) па онда пред речи »земљоделцу" треба да дође »4., а, — То може да се назове онако како М. С. М. вели). Овде то није, већ је како сам навео у издањима грађанског аостуика оштамаино за закон оно, што то није. Ја и сада остајем при оном што сам изнео у Вроју 8. »Полицијског Гласника® да земљорадник од 14. јула 1898 није више ограничен у располагању имањем. Као што се види, »дедукција (( моја тачна је. Владалац је санкционисао оно што је Народна Скупштпна решила, па је то и обнародовано.

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА иетор^еко ^критичка етудија о криминално| етиЈологи^и. по Јозефу бан~)(ану (нАСТАВАК) Енри^о Фери Један од најбољих и најревноснијих присталица италијанске школе, друг и сарадник Ломброзов, јесте Енрико Фери, проФесор права на универзитету у Риму. Докле Ломброзо остаје увек на терену бијолошком, или по изузетку космичком, дотле се правник Фери ставља на терен социјолошки што му ништа не смета да, као и Ломброзо, налази главни узрок злочина у органским аномалијама. Своје идеје о природи злочина, Фери је, у главноме, изложио у Криминалној социјологији (Париз 1893). Суштина пипиња о криминалној етијологији састоји се, по њему, у одговору: је ли злочинац нормално биће или не ? Ако није нормалан, онда од куда ароистиче његов абнорманетет ? Је ли он урођен или доцније задобивен ? Разуме се већ, да је одговор пишчев на ово питање у духу италијанске школе: „сваки злочинац ио својим ириродним особинама склон је на злочин; ова склоност обичнп је урођена, али може бити и доцније задобивена". Испитујући за овим различите хипотезе о етијологији злочина, писац долази

до закључка да се злочин, не може нотпуно и довољно објаснити ни бијолошким абнормалитетом, ни атависмом, ни болешћу, ни манифестацијом дегенерације. - Пре свега, вели Фери, ни једна од ових теорија није у стању да објасни природну генезу злочина код различних категорија злочинаца, нити су у могућности да тачно одговоре: загато исти бијолошки абнормалитети, и под истим физичким и социјалним условима, производе разне последице? Зашто се нпр. код три брата, који су одрасли и живе под истим условима, дегенерација показује, и то: код једног у крађи, код другог у скитњи а код трећег у страсти за убијањем? — То је с тога, узвикује писац, што бијолошки Фактор злочина садржи у себи нешто особено и до данас неодређено, без чега сви други Фактори нису у стању да објасне разне врсте злочина, на и сам злочин. Криминалитет, нрема овоме, није ништа друго до једна врсга бијолошког абнормалитета , коју Фери ио угледу на Виргила назива криминплном нервозом. Ова нервоза праћена је готово увек, само у разној сразмери осталим абнормалним појавама као што су: атависам, неврастенија, епилепсија и дегенерација. Из свега овог писац изводи закључак, да је злочин феномгн сложеног иорекла : бијолошког, физичког и социјалног. Ова хипотеза Феријева неоспорно је лепа али не и тачна. Криминална нервоза сама по себи не казује ништа; то је само згодно име једног појма који постоји у машти, али не у ствари. Изашли би из обима постављеног нам задатка кад би се овде опширно упустили у претресање и контролисање целокупне Феријеве теорије, на с тога ћемо само поменути да је она, заједно са теоријом Ломброзовом, била предмет жестоких и доста оправданих напада на П-ом криминалном конгресу у Паризу, а од стране Лагасања Бруардела и др. За наш предмет биће много важније ако прелистамо феријеву економску и социјалну теорију злочина. Палазећи, да је .Лагасоњева теорија друштвене средине несавршена и скучена, писац изјављује да Фактори економски доиста имају знатног, више или мање директног утицаја на криминалитет, нарочито на злочине против имаовине, али су сувише од тога да буду прави и главни узрок криминалитета, као што тврди социјалистичка школа. Бкономске прилике сваког народа, а делом и појединаца нису ништа друго до последице Физичке средине, енергије и расе. Као такве оне могу само у друштву са бијолошкими физичким Факторима утицати на злочине, али никако саме за себе. Најмање, пак, ове прилике могу бити једини узрок злочина. Јасно је, према овоме, да Фери придаје врло малу важност економским Факторима у питању злочина. Ово мишљење његово, дакле, у свему је једнако са мишљењем које заступа Ломброзо у трећем делу свога урођеног злочинца. Ми са задовољством констатујемо, да је Фери у познијим својим делима одступио у многоме од овог свога мишљења.