Policijski glasnik

ВРОЈ 24. и 25.

У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 20. ЈУНА 1904.

ГОДИНА VIII

сУОО ОРО ОООООО ООО (УУД С>00 ООО ОРО СУУО ОУО аоо ооо ООО осге С.СО ООО ОбО 0>0 Обо С<6^ ОУР ООО СОО С ООГ) С //Р С/5ОС//0 сло 050 сло ОбО С-СО 090 с-с>о осо ооо ооо СЛО ОСО ооо СЛО ОбО Обо ооо огу. ал

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник ШЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦШУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАИИЈУ ИОЛИЦИЈСКИХ И ОИШТИНСКИХ ВЛАСТИ

С/го Об^ ооо ОС^ с/>р ОСЈО Сг ОО С<У одо ооо аос С^д ооо 0<У> ооо ОбС ОУу ооо СгбО 0<У> С/>0 ОбС ОС>о ОбЈО С/>0 Об-О ОУ ОбО СУУ: ОУ ОУ ОбО О У ооо 060 ооо ооо ОСО 0«50 ОбО ооо с/>о ОС-О 0<9О с/>0 осо Об<0 С/ООС^

УРЕЂ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРОТВА УНУТРАШБИХ ДВЛА

УУР' <УУР О»р0 ооо ООО ооо ООО ОбО ооо ооо ОбО ОбС 060 ооо оео ооо ооо оео ооо ООО- Обо о<?о осо ооо ооо ооо ооо ооо ооо С/УР ооо ооо ооо ООО ООО ОбС ОбС ОбО ОбС ооо сг>о ООО Обо Обо ооо ООО СЛО ООО »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК® излази једаниут недељно. По потреби биће и ванредних бројева. Претнлата се шаље »Уредништву Полицијског Гласиика* или дотичним окружиим и среским властима, или на ношти. Ценајелисту: чиновницима, званичницима, оиштинским нисарима и осталим званичницима у опште, годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама годишње 16, нолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодшпње 5 динара, ну

ови се но овој цени могу нретплатити само нреко својих командира полицијских односно пограничиих одреда. Надлештвима у оиште 20 динара на годину. а. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не нродају се. Рукописи не враћају се.

За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара.

уув С/>Р осо с/у--' ОСО С/>о О5Р С/>о С/>о ОХП р<уО С/У? ОбО О<>о С/>о О60 ООО ог/: С»о Р>У (УУ ОУ Објр С/>о с/у С/>о ОУГ ОСО- Р<УГ СУУ 060 С/>о ооо оу: с^: 1>у оу: с/ур С/уО ООО О<>о .уур осо ООО -»"Р ОУТ

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а желећи дати доказа Његовог Краљевског блговољења, одликовани су : Орденом Белога Орла четвртог реда: Драгомир Лазаревић, начелник округа нодринског. Орденом Велога Орла петог реда: Милорад Вујичић, вршилац дужности начелника округа ваљевског. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 12 јуна 1904 год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Нетар I,, благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, иоставити: за писара прве Класе среза љубићског. Велимира Јовичића, писара друге класе истог среза; за писара прве класе среза жичког, Сретена Недића, писара друге класе истог среза; за писара прве класе среза подунавског Косту Стојановића, гшсара исте класе среза гружанског, по потреби службе; за писара прве класе среза гружанског, Стојана Томића, писара друге класе Министарства унутрашњих дела, по потреби службе; за писара прве класе Министарства унутрашњих дела, Тодора Аранђеловића, бившег рачуноиспитача; за писара треће класе Министарства унутрашњих дела, Александра Кузмановића, писара друге класе управе вароши Београда; за писара прве класе Управе вароши Београда. Мијаила Мићића, писара друге класе исте Управе: за нисара прве класе Уираве вароши Веограда, Петра Банџића, иисара друге класе исте Управе; за писара друге класе Управе вароши Београда, Добривоја, Бакића, писара треће класе исте Управе;

за писара прве класе Управе вароши Београда Димитрија Грудића, писара друге класе исте Управе; за вршиоца дужности писара среза тимочког, у рангу писара начелства прве класе Ђорђа Павловића, писара исте класе начелства округа топличког, по молби ; за писара прве класе начелства округа топличког, Пантелију Драгојевића, вршиоца дужности писара среза тимочког. у рангу писара начелства исте класе, по молби; за писара друге класе Управе вароши Београда, Шивојина Лазића, писара треће класе исте Управе ; за писара друге класе Управе вароши Београда , Данила Тричковића, писара треће класе исте Управе ; за писара друге класе Управе вароши Београда, Милана Ирвуловића, писара треће класе исте управе; за писара друге класе Управе вароши Веограда, Милорада Тутунџића, писара треће класе исте Управе; за вршиоца дужности писара среза деспотовачког, у рангу писара начелства прве класе, Стевана Живковића, бившег писара начелства исте класе, практиканта начелства округа крагујевачког; за вршиоца дужности писара среза бољевачког, у рангу писара начелства друге класе, Радула Радуловића, писара исте класе начелства округа тимочког, по потреби службе; за писаре треће класе Управе вароши Београда: Живка Стојковића, Драгишу Пантелића, Косту Митровића и Љубисава Лазаревића, практиканте истеУправе, правиике; за писара пете класе Министарства унутрашњих дела, Милорада Петровића, практиканта Државног Савета, правника,; за вршиоца дужности писара среза пожаревачког, у рангу писара начелства друге класе, Вогољуба Марковића, вршиоца дужности писара среза рамског, у рангу писара начелства исте класе; за вршиоца дужности писара среза рамског, у рангу писара начелства друге класе, Светислава Матића, вршиоца дужности писара среза пожаревачког, у рангу писара начелства исте класе, по потреби службе;

за писара прве класе Управе вароши Београда, Драгутина Пешића, писара друге класе исте управе; за вршиоца дужности писара среза звишког, у рангу писара начелства друге класе, Благоја Марјановића, практиканта управе вароши Београда; за вршиоца дужности писара среза алексиначког, у рангу писара начелства друге класе, Милана Кузмановића, практиканта среза моравског, округа нишког ; за вршиоца дужности писара среза моравичког, у рангу писара начелства друге класе, Радомира Јојића, практиканта среза јасеничког, округа крагујевачког; и за вршиоца дужности писара среза студеничког, у рангу писара начелства друге класе, Предрага Обркнежевића, вршиоца дужности писара среза алексиначког, у рангу писара начелства исте класе, по потреби службе, но без права на накнаду путног и селидбеног трошка. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 12. јуна 1904. г. у Београду.

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА иетори^еко етуди|а о кримималној, етк|олоп4|и.

Јозефу бан-Цану (наставак) Лрудоп допушта, у интересу одбране друштва, по праву узајамног уговора, казну над злочинцима. Развијајући своју теорију о кажњавању. он са необичном вештином представља како се узрок криминалне акције губи у заједници, која везује све чланове друштва, и на овај их начин чини солидарним и са гледишта одговорности. Суштина његове теорије у овоме је: 1. Правда је саставни део човечанства, моћ човечије дрше. 2. Она је рециирочна и аочива на заједничкој свести свију чланова друштва. 3. С иогледом на ову заједничку свест, сви чланови друштва солидарни су у задовољству, које аружа иравда и казни хоју иовлачи учињеио зло.