Policijski glasnik

СГРАНА 182

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 24 и 25

4. Као год што свака материјална штета мора бити надокнађена и иоарављена, исто тако и аовреда заједничке свести, иутем злочиначке радње, мора бити кажњена, али не аутем суровости већ, наиротив , иутем врлине и иожртвов&ња. Данашњи систем кажњавања, који није ништа друго до свечано оскрвњење човечијег достојанства, мора бити укинут. 5. Али, иошто злочин није усамљен, веК је више или мање ироузрокован или изазван системом на коме иочива данашње друштво, то је иреко аотребно да и ово иоследње истражује и иоиравља своје грешке ирема злочинцу. У свом делу »Раг и Мир , (| Прудон се овако изражава о питању које нас интересује: — Код бедника сиромаштво се маниФестује у трајној глади, која се састоји из вечите оскудипе и жалосги. Она — ова глад — не убија одједанпут, већ постепено руши тело, ремети дух, развраКује свест, дегенерише расу, припрема земљиште свим могућим врстама болести и порока: пијанству, лењости, проституцији и крађи. У » Критици иолитичке економије Карло Маркс резимира овако своју теорију: — Моје истраживање довело ме је на мисао, да се односи судски и облици политички не могу разумети сами по себи, а још мање објаснити тако званим општим развитком човечијег духа. И ови односи, и ови облици, имају свог корена у условима материјалног живота, чији скун сачињава оно што Хегел са Енглезима и Французима ХУШ-ог века назива грађанско друштво. То је, дакле, политичка економија, у којој треба тражити анатомију данашњег друштва. Општи резултат, до кога сам доспео у моме истраживан.у, може се укратко овако Формулисати: у социјалној продукцији свога живота, људи закључују извесне односе независно од своје воље, који су и преко потребни и тачно одређени. Ови односи продукције одговарају извесном степену развића њихових продуктивно - материјалних сила. Скуп свих ових односа образује економску структуру друштва — праву основу на којој се уздиже суиерструктура судска и политичка, и којој одговарају социјалне и свешћу одређене Форме. Облик продукције материјалног живота одређује, на један општи начин, и социјални и политички и интелектуални процес живота. Свеот човечија, дакле, не одређује његову егзистенцију већ, напротив, његова социјална егзистенција одређује његову свест. Као што се из овога види, Маркс не излази из обима општег посматрања. Његов велики друг у борби, чије је име нераздвојно од његовог имена јесте Фредерик Енгел који се нарочито занимао криминалитетом. У свом делу »0 аоложају раденичке класе у Енглеској/' Енгел приписуји страховити напредак криминалитета у Енглеској жалосном економском положају. Са напретком пролетеријата, напредује икриминалитет, о чему су најбољи доказ статистички подаци. У времену од 1815— 1842

год. број криминалитета попео се од 4605 на 31.309, што ^е рећи да се уседмостручио. Важно је још констатовање Енгелово. по коме у окрузима земљорадничким долази један злочинац на 1043 становника, а у окрузима индустриским на 840. Али, нико није потпуније изложио социјалиотичку теорију, него што је то учинио Д—р Наиолеон Колажани у своме делу »Криминална социјологија,« Ирва свеска овог дела посвећена је побијању теорије о урођеном типу и физичком атависму, и представљању злочина као моралног атависма. Другу овеску, пак, писац је посветио истраживању узрока злочинима. Прави узрок криминалитета, по њему, не лежи у антрополошким и физичким утицајима, већ у Факторима дегенеративним и бијолошким, који су последице материјалмог стања. из чега опет излази: даје материјално стање индиректан узрок криминалитета. И ако не допушта, као Маркс и Лорије, да су сви социјални нојави нроизвод економских мобила, ипак признаје, да су Фактори економски једни од најглавнијих који доминирају чак и моралним редом. Утицај економских Фактора на криминалитет двојак је: директан и индиректан. Први је резултат оскудице потреба за егзистенцију а други социјалних Фактора, који у главном зависе од Фактора економских. Ти Фактори ови су: рат, садашња организација индустрије, Фамилија, брак, разне политичке установе, побуне, беспосличење, леност, проституција, васпитање и т. д. Главни циљ ове Коложанијеве теорије у томе је: да су економске арилике једине које одређују злочин. Представник социјалистичке криминологије у Белгији јесте Хектор Денис, ироФесор на университету у Брислу, који је третирао однос између криминалигета и економских прилика у својој расправп »Утицај економске кризе на криминалитет." Полазна тачка његове теорије у овомеје: криминалитет као Феномен социјалне патологије или регресивне морфологије, састављен јеиз два Фактора: личности. и средине у којој се ова личност развијала и злочин учинила. Сагласно овом, и у самој етијологији злочина писац разликује фактор лични и утицај средине која је двојака: Физичка и социјална. Као што се из овога види, основ георије проФесора Дениса много је шири од основа осталих социјалиотичких теорија, јер не сматра економске прилике као једини и искључиви узрок злочина. У Француској, то је Пол Лафарг који је у свом одличном делу. »0 криминалитету у француској од 18(^0 —18^0" изнео: да узрок савременог криминалитета лежи у начину економског разви&а данашњег каииталистичког друштва. Огромно увећавање продуктивне моћи и стално развиће народног богаства, имали су за последицу благостање за једне и беду за друге чланове друштва. Број ових последњих куд и камо је већи од броја првих. Поред овога, и сам систем кагшталистичке производње несразмеран је. Дешава се доста често, да производња пре-

вазилази нотрошњу; последица је овога застој и криза који руше егзистенцију милијуна индивиду-а. У својој расправи п Питање о етијологији зоочина и дегенврације«, Раковски разликује две категорије економских догађаја који утичу на криминалитет: сталне, као што су конкуренција, концентрисање богаства, пролетеријат, опустошење поља и насељеност градова, и иериодичне : трговачке кризе, застој у производњи, немање рада и рђава жетва. Литература социјалистичка у Немачкој о нашем питању релативно је веома богата. У свом славном делу Жена и социјализам (Штутгарт, 32-го издање, 1901 год.) Август Бебел износи и своју теорију о криминалитету, која се у главноме своди на то: да све могуће врсте злочина и њихово увећане стоје у тесној вези са економском организацијом данашњег друштва. Готово у овом истом смислу износили су своје теорије и Лукс, Шмитч Д-р Хорш. Сасвим засебно место у социјалистичкој литератури заузима дело Д-р Рајха : Криминалитет и Алтруиаам. (Арнсберг, 1900 год.), чија. је прва свеска посвећена изучавању природе и развитка криминалитета. Писац разликује две врсте злочинаца: оне који падају у злочин путем наслеђених особина, и оне који постају злочинци под директним утицајем спољних Фактора, а нарочито услед борбе против варварских закона о својини. Што се тиче анархиста, и они, као год и социјалисте, траже узрок злочину у рђавој и неприродној организацији данашњег друштва, а нарочито у његовом вештачком саставу и беди, само што иду још један корак даље и узвикују »умиштите данашње друштво.® Из свега што смо до сада изложили јасно се види, да је -социјалистичка теорија само једна варијанта теорије о друштвеној средини. шастави-ек се)

ГРАД, СЕЛО И ЗАНИМАЊЕ ПРЕМА ПРЕСТУПНОСТИ По Етингену, градско становништво према сеоском стоји у Италији као 32.68, али је у преступности много ближа та сразмера, и њихов удео износи 43.57. Тако је и у Француској, где градски и сеоски становници од прилике подједнако често бивају оптуживани, док градско становништво износи само 30°/ о целокупног становништва. У немачкој долази на сваких 100.000 становника, великих градова са више од 20.000 становника 134,2 кажњена, а на сеоске области 96,6. Али би погрешно било извлачиги отуд закључак, да су морал и добри обичаји код сељака чвршће укорењени него код варошана. Велики градови из основаних разлога вргне ванредно велику иривлачну снагу на преступнике и скигнице, које неће да раде; они налазе тамо згодније место за њихове послове, за које се бежи од светлости; лакше налазе ту ослонца код другова равних себи, и боље могу склонити себе и своју пљачку од гоњења. Па и задовољства великих