Policijski glasnik

№0Ј 27

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

СТРАНА 203

енергично принцип који је служио за основу старом схватању кривичног права аринции слободне впље. И дан дани принцип оиај заштићен је великим бројем криминалиста и кривичним законицима свију цивилизованих земаља. — Човечија слобода, вели игуман Ест, није савршена и аисолутна. Поред душе, аостоји у нама један антиван органиаам, који има удела у свима нашим антима. ПомоКу органских саособности, интелигенција. стоји у односу са светском стварношИу. Органска активност утиче на све што нас окружује. Предмет наших жеља, то су јаки магнети који нас силно иривлаче. Слободна воља у стању је да аротивстане овој мо/ги. Међу утицајима саољашњег свега, најважнији су: васаитан^е, економске арилике и облик цивилизације. Пол Химан, са великом тачношКу, допушта акцију социјалних и индивидуалних Фактора али, и поред свега овога, не сматра злочин само као биолошки и социјални Фактор. Фактор морални у етијологији злочина, по њему, не сме се изгубити из Елда. — Треба иризнати, вели он, да се слободна воља, иод двоструким утицајима биолошким и социјалним може донекле аотиснути али не и морална слобода која се иостеаено арилагођава овим утицајима. Природно је, што је наше питање питање о утицају економских Фактора на криминалитет, према оваквом схватању криминалне етијологије, било предмет само узгредног проучавања, Од криминалиста који припадају групи спиритуалиста, овим питањем бавио се озбиљно једино Ромагнози. који примећује да економска потреба води злочину. — Ми можемо цитирати ваздан примера, вели он, у којима су неерећници, нагнани бедом, постали разбојници. Ухваћени доцпнје и питани зашто су ово учинпли? одговараху да су знали тачно опасне последице којима се излажу, али да су их ипак претпостављали мизерном животу. (наставиће Се)

ГРАЂАНОКИ - 0УД0КИ П00ТУПАК протумачен начелним одлукама, одлухама опште седнице Касац. Суда и одаљења и одлукама управних власти прикупио и уредио Свет. ЈањиЂ Г<дава осамнајеста 0 извршењу пресуде # 471. (наставак) 6 Да ли је трошак око секције, то, што и штета, о којој говори други одељак тач. 16. §. 471 и првп одељак тач. 16. правила Миннстра правде код тач. 4. а., казује ова одлука. * * * По тужби Радована Мар .... противу Врапка Јов .. . . за поништај продаје у којој је тужилац навео: да је продаја неуредна с тога:

а; што није редовно осуђен на плаћање овога дуга: и 6; што му је продајом окрњен као земљоделцу и онај део имања, што му штити §. 471. грађ. поступка, — првостепени суд решио је да се ова. продаја поништи са ових разлога: Из акта продаје види се, да је ово имање продато за наплату трошкова учињених око секције тужиочевог детета, за које је он сумњао да је умрло усљед злоставе, а ови и овакви трошкови, нити долазе у оне кривичне трошкове, који су иредвиђени у иоследњој та.чци §. 47 1. грађ. иост. ао коме се може и наглавица иродати за гитету, коју је кривац учинио злочиним де чом, ирестуиљењем или истуиљењем учињеним из користољубљаили арестуљењем намерно учињеним, што овде није случај.« Ово је решење одобрио Касациони суд 8. ]. 03 год № 11504. 02 год. Касациони суд одобрио је 18. II. 03. под № 305. решење првост. суда, којим је одобрена продаја и за наплату бранилачке награде.

Пре измепа и допуна §. 471. тач. 4. а., ,од 14. јула 1898. (Збор. 53. стр. 179) док није било садањег другог и трећег одељка, нреостали иовац. по измирењу тражбине, за коју јеимање узето у попио и продато, распоређиван је међу повериоце према одлуци опште седнице Касационог суда од 1 априла 1894 год. №. 2384. По одлуци опште седнице Касац суда од 8. марта 1895. год. № 1830, не вреди ни интабулација ако земљорадник нема наглавицу.

Код петог одељка тач. 4. а., има овај распис Министра правде од 13. маја1903 год. ј\» 5616. ио коме се има да узме, да самим тим, што сто]и интабулација Уараве Фондова, да аостоји на имању, које може да се арода. У овом распису заступљено је гледиште, које је узела и општа седнпца Касационог суда у напредпоменутој одлуци № 1830. Ево тога расписа. Г. Министар народне привреде, писмом својим од 8. јануара ов. год. ТБр. 107, доставио ми је, како код Управе Фондова има више случајева, да су се поједини дужници, који су, у време задужења Управи имали довољно имања по закону, осем онога које залажу, што се утврђивало и проценом имања на основу које је зајам учињен. доцније после продаје, за наплату тога дуга , жалили се противу иродаје и бранили тиме, како им је продано и оно, што им штити тач. 4. а., §. 471. граћ. суд. пост., подЕЈосећи и пуноважне доказе да заиста тада, у време продаје, немају ништа више од земље осем онога што је Управа као своју залогу за дуг продала, па да, шта више, судовп махом због тога и поништавају исте продаје, излажући Управу, а тиме и касу државну, грдној штети. јер противу тих неумесних одлука,

Управа нема могућности да се жали вишем суду, пошто су решења првост. судова, допесена о продајама извршеним од сгране Управе Фондова, одмах извршна. На захтев мој, г. Министар народне привреде именовао ми је три така случаја: два код смедеревског, један код пожаревачког првост. суда. Усљед тога, нашао сам за потребно, да од својих првост. судова, сем београдског трговачког, затражим о томе извештаје, из којих сам видео, да сви судови, изузимајући смедеревски и пожаревачки, јављају да оваких поништаја јавних продаја није било, а неки од њих сасвим коректно помињу, да је у том погледу, кад је у питању задужење код Управе Фондова, од важности само време задужења, а не време иродаје, и, уз то. шабачки суд наводи, како је имао на расправи један такав случај, где је полиц. власт извршила продају непокретности за рачун Управе Фондова, па да је решењем својим од 30. новембра 1900 год. 43.676, које је одобрио и Касациони суд, одбио жалиоца од тражења поништаја продаје, ма даје овај, као дужник, поднетим уверењем суда и одбора општинског утврдио, да му, осем продате земље, ие остаје онолико колико закон штити земљораднику, јер је суд нашао, да је закона иреставка; да је он у време задужења морао имати довољно земље ио закону. Једино пожаревачки и смедеревски првостепени суд стали су на супротно гледиште, иа , не водећи рачуна о времену задужења ни да ли је оно ирема Уирави Фондова или ариватноме лицу, уништавају јавне продаје у сваком случају чим жалилац докаже, да му, као земљораднику, после те продаје не остаје довољно земље но закону. налазећи да закон не прави никакву разлику у том погледу између Управе Фондова и приватнога лица као заложнога повериоца. У намери да судовима предочим околности које траба имати у виду за прави.чно схватање овог законског иитања, налазим за потребно обратити пажњу првостепеним судовима на ово што иде. У циљу да се, по могућству, стане на пут лакомисленом задуживању, усљед кога земљорадник остаје без земље, дошла је позната измена тач. 4. §.47 1. грађ. суд. аост. То задуживање, као што је познато, било је код приватних лица, користећи се не само тиме, што прост сељачки сиет врло често не може у напред да зна како му може бити тешко вратити узети новац, него и нуждом, која често неминовно гони земљорадника да прибегне зајму, задужују сељака по скуп интерес или и за већу суму коју Фактички дају. Зато закон, остављајуКа ариватним аовериоцима да сами гледаЈу коме Ке земљораднику дати новац и на које имање, ставља у дужност власти само старање, да се ири вршењу наилате иродијом, мора оставити земљораднику иет данн орања и куКа са илацем. Што се тиче јавних каса, ту не само што не стоји разлог који је изазвао поменуту законску одредбу, него баш на против, сузбијајући њоме задуживање земљорадника код приватних повеоилаца, мо-