Policijski glasnik

СТРАНА 226

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСЕИК

БРОЈ 30

4 ај. глл ј ' : ... смо""веТ» поменули на једном меоту и расправљали о томе. 0 томе знају да причају и учитељи и надзорници по казненим заводима. Знања, која учитељ има да да хапсеницима. јесу са свим проста, и опет су резултати његових напора бесконачно мали. Извесно је, да при том игра своју улогу п то, што они нерадо уче, али то извесно није оно јито претеже. Једно површно испитивање. 405 хапсеника са казном преко шест месеци иоказало је да, остављају^и на страну 31, чије је духовно стање још требало утврдити, 67 били су, више, мање, слабоумни, свакојако далеко заостали од просечне мере, а 8 од њих били су мрачни ^есани, скоро идиотв. Ја нарочито даглашавам то духовно ниско стање. Јер тр на првом месту објашњује, и без помоћи ЈЈ -еорија, које се не могу доказати, зашто.дее етичка осећања код многих преступника тако очигледно разликују од осећа{ј,а просечног човека. Слабоумпи је већијЈрм дете тренутка. Све чини за један тренутак дубок утисак; често је душевна р&акција необично жива, али за тим се опет брзо угаси буђење духовне живости. Стара искуства, која за духовно нормалног могу послужити као водиља ири потоњим доживлзајима, брзо избледе, јер се не могу уврстити у иостојеће стање престава. Несаособност разумети оашта гледишта, или их стварати, јесте непосредна последица духовне слабости. Таква је слика коју нам ммоги преступници показују. Морам признати да сам често, после проучавања аката, очекивао да ћу паићи ва каквог суровог, бруталног човека, а оно сам имао да посматрам каквог тихог, меког, и шта више доброћудног слабоумника. То не важи само за оне, који су први пут кажњени; баш међу људима, који су много пута пре тога били кажњавани, налазио сам често тако мирне слабоумниКе ; ја при том не мислим на блесане тако ниског ступња, да би се, по нашим законима који постоје, могли обележити као неура,чунљиви. Ти људи, а то ва5ки и за велики број људи просечних спосвбности, показују често очигледну колебљивост ; и то не у казненим заводима где цда марљиво раде под притиском који се ндењих врши, него у слободи, где они п^ред свих најбољих упута и иоука, подлежу ирвом искушењу. Свакојако ми писмо у с^аљу да пишемо асихологију арестуаника. А то поглавито због тога, што је материјал, изчијих појединости треба саст%вити целу слику, сувише збркан и шарењ? Сви покушаји, да се издвоје главне особине, пропадају због тешкоће да се особине тачно одреде, и због опасности да се не уопште поједина посматрдња, која нарочито падају у очи. С тога ми није згодпо да у опште говорим о душевној суровостиј. Чегто према најгаднијој бруталности стоје сентимснталне наклоности, највеКа иодмуклост једних, контрастује са наивном отвореноихћу код других, и, што још више пада у очи, код једног истог лица налазимо често саојене најсуаротниЏ особине.-пА отуд долази и колебљивост, коју смо мало час поменули; навучен ма каквим тренутним располо-

жењем настаје час готоворт за аомоК и аожртвовање, а час најсуровија себичност. 0 једиој особини потребно је још нарочито говорити. а то је суђењс ирестуаника о свом кажњивом акту. Ја бих због тога избегавао реч кајање, јер жаљење опога што се догодило, које се види на његовом лицу, често никако "не одговара унутрашњем осећању. У многобројним разговорима са преступницима свих врста и свих кругова, мени је врло често падало у очи, како је површно разумевање гадности кажњивог акта; скоро никад то увиђање гадности преступа није ишло тако далеко, да пробуди мисао да ли се учињена илтста може иосле иоаравити. Разумевање је редовно било више обрнуто у будућност него у прошлост. Уверење, да ће тренутна казна бити последња чује се често и од таквих преступника, који су ућек само по сасвим кратко време живели у слободи; с друге стране доста су ми често затвореницп изражавали бојазан да неће дуго трајати до поновног преступа. Само су ми двапут осуђеници отворено изјавили да ће пошто буду пуштени одмах поновити њихов преступ. Један, због напада на једног полицисту аа три године тамнице кажњени, заклињао се да ће се осветити првом полицисти. И ако је била доста велика вероватноћа таквог једног преступа, при његовој наклоности ка пићу и пијанчењу, ипак је та претња била просто разметање. Бар првих месеца после отпуштања он није учинио понован преступ. Наравно далеко је од мене да тврдим да су само та двојица озбиљно у тамници смишљали поновни преступ; то већ побија и тај Факат што се доста често и међу самим зидовима казнених завода откривају планови нових крађа. Ја увек сматрам да је оправдан мој закључак да не тако често, као што се у опште узима, преступник има тврду намеру, да свој посао одмах опет понови. Несме се заборавити да ово што сам казао важи за осуђенике у тамницама, које сам искључиво могао тачније посматрати. Нема сумње да се баш варалице и лопови од заната налазе више у домовима за поиравку. У психолошке особине преступника Ламброзо рачуиа и лоаовски језик и наклоност ка тетовирању. Тетовирања мудају мостове ка дивљацима, који режу слике по телу ради украса. Код преступника се врло често налазе тетовирања, од најпростијих знакова до великих, често врло лепих престављања из :кивотињског биљног царства. Ту има знакова занатлијских, има сваковрсних људских Фигура. нарочито из круга уметника; ту има имена и изрека у најшаренијој разнолнкости. Али тај украс иије никако знак преступништва, пити икакве психичке дегенерације, него, бар у Немачкој, просто само један рђав обичај, који је омиљен за једно извесно време. (СВРШИЋЕ СЕ)

ГРАЂАНОКИ - 0УД0КИ П00ТУПАК лротумачен начелним одлукама, одлунама опште седннце Касац. Суда и одељења и одлукама управних власти прикупио и уредио Свбт. ЈањиЂ Г^дава осамнајеста 0 извршењу пресуде $ 471(НАСТАВАК) 9 »Кад Ј8 првост. суд при нреносу тапије тужиоца Ђуре на туженога Петра ценио и оценио уверење и нашар, да тужилац према тач, 4. § 471. грађ. поступка може своје, у тапији именовано имање отуђити и пренети на туженога, па ј.е према томе тај пренос и извршен, то еада апелац. суд. као у свршену ствар, није се могао уиуштати и ионово ценити, може ли тужилац Ђура, отуђити саорно имање или не, кад је то већ једном ири иотврди таиије цењено и оцењено? (( Апелациони суд није усвојио ове примедбе, него је дао ове противразлоге: „Истина, да је поднето уверење о за<нимању туженога цењено од стране суда приликом иотврђења тапије. коју је потврдио судија за не.спорна дела; али опбт зато не стоји разлог Касационог суда, да се на случај поведене парнице овако уверење понова не може ценнти; : јер,,кад би се усвојило мишљење Касационог суда, онда не само да се ,не би код. суда могло протествовати противу продаје но ни против тапије. а то би било противно законским прописима по којима се може и сама тапија судом потврђена код суда обарати, ако по закону није потврђена и ако стоје законски узроци, због којих она не вреди. Општа седница Касационог суда 31. Октобра 1885. год. Бр. 3893. одржала је примедбе свог одељења, а противразлоге Апелационог суда као неумесне одбацила. * Према овоме једном цењена и оцењена сведоџба, о статусу, не може се понова противно оцењивати. Кад се прибави сведоџба о наглавици или занимању иарничара, противна страна не може да тражи друго рочиште, јер није случај § 137 тач. 3. грађ. суд. поступка пошто није поднесена од парничне стране, већ је изиската по званичној дужиости и у смислу расписа Министра Правде од 1. декембра 1886 год. № 5258 (Зборник 42. стр. 310). Тако је узето у Касационом суду 17. јануара 1900. № 301.

За четврти одељак стоји одлука Касационог суда № 456 од 21. јануара 1899. да поверилац при с| авл.нњу обезбеђења не мора доказивати стање свог дужника. * ' Противио узето 6. апрбла 1890. №' 3060. Код четвртог одељка тачке 4. а, овог §-а 471 по коме је задужење равнозначеће отуђењу, има ова одлука, која показује,