Policijski glasnik

Б1Р0Ј 3(>'

1Т0ЛИЦИ.1СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 227

кад дужник има више непокретног имања а више и интабулисаних поверилаца, које имање треб^рзвршна, власт да му остави за наглавицу. Ево тегјадлуке. Милутии С. задужи г се<'Стевану Трен... и овај интабулише шест парчета земље свога дужника. Доцнијеинтабулише имање Милутиново поверилац Алекса II. а после овога и поверилац Обрад*®; Полициска власт на тражење повериоца Алексе, продаде имање Милутииово одвојив му наглавицу из имања, које је интабулисао Стеван. За имање је добијено 3202*50 дин. Извршилац продаје Иван М. полициски чиновник, издаде Алекси 2601. динар, колико је и имао да прима, 51 динар посла општини за порез, а остатак куповне цене у 549. д. посла првост. суду на распоред, од које суме издао је прв. суд повериоцу Стевану 535 дин. Како је поверилац Стеван држао. да је оваким радом оштећен, то је тужио и повериоца Алексу и извршиоца продаје Ивана и тражио је, да му пакнаде штету у 1200 д. колико је износило његово потраживање. Нрвостепени суд одбио је тужиоца од тражења, са ових разлога: »Тужени Алекса поднетим изводом из интабулационих књига доказао је: да је тужилац интабулирао шест а он седам разних комада земље дужнога Милутина и од свију тих комада, они су према називу и гр-аницама интабуланти само на земљи у „Анишћу" али да је тужилац од тог имања интабулирао само две мотике а тужени — цело. Остади комади, које је интабулирао тужилац, нису они исти, којс је интабулирао тужени. Из иЗвбшћа иолиц. власти види се, да је она земља у »Анишћу« продата за 590 д., а пошто је ова по процени вештака велика 28 мотика, то је власт за две мотике, .које је интабулирао тужилац, одвојила 42.14 дипара и овај новац и осталн од другог продатог цма^ва, послала суду на распоред, из кога је тужилац примио 535'40 дин. дакле опет више, но што је добијено за имање, које је он интабулирао. Тужилац ције доказао несавесну и незакону радњу гуженог Ивана, који једужнику оставпо најпре онолико земље, колико му штити § 471 тач. 4 грађ. пост. То што је дужнику остацио оно имање које је интабулирао тужилац, не може се приписати нему у неСавесност и кривицу, јер је протоколом саслушања доказано, да је дужпику оставио само оно имање, које су иештаци одредили, а није доказано ни то, да су ово урадили тужени договорно, да оштете тужиоца«. Апелациопи .суд преиначио је пресуду прв. суда и осудир са.мо туженог Ивана на плаћање,, пре-судом од 10. декембра 91. № 3172 а према туженом ; Алекси одобрио првостенепу пресуду. Разлози апелационхјг суда ови: „Кад је тужени Иван, као пнсар срески, приликом извршења пресуде за рачун туженог Алексе добио од суда извешће, да на све имање дужнога Милутина постоје

терети: Стевана Тренчина, као прва и ранија а за њим Алексе Пушењића и Обрада Милошевића као познијих без обзира на то: да ли су све те мм габулације на једним истим парчадима или па разним. онда је он као извршилац требао с обзпром још и на то што је дужник Милутин С. земљоделац да према §471, грађ. пост. тач. 12 и 13 објаснења пре него прода имање да извиди најпре колико дужнику претиче земље преко 5 дана ораће земље са кућом и окућпицом. па за тим која је интабулација најнре дошла на иман.е дужнога, јер по номенутој тач. 12 објашнења § 471. грађ. пост. задужење јеравно значеће отуђењу са тога сви приватпи позеритељи морају сами да воде бригу и предходно се известе о томе: колико који имања има и да лп има и таког нмања, које се на случај, ако се зајам учини па на време не плаћа у попис узети може а по тач. 13. истог објаснења § 471. гр. пост. избор дужника, шта да му се од имања остави може да буде само у оним случајевима кад се иотраживање неко наплаћује, које није ничим осигурано; а ако је земљоделац изреком какав комад земље у залогу дао, онда се заложено добро има у попис узети, јер се сматра да је дужник напред одредио коју ће земљу за измирење тражбине дати. Па како се тужени Иван из извешћа првост. суда уверио да је прва интабулација, која је на имање дужнога дошла, била Стевана Т., оида је према поменутом наређењу законском и тач. 13. § 471 гр. пост. — јасио, да су и поверилац и дужник издвојили оно што преко..5 дана ораће земље претиче, па је на то интабулација одобрена и стављена, па је дужан био према истом наређењу законском кад је хтео да*изврши наплату најире да издвоји оно, што је Трен. интибулирао ако има 5 дана да то одвоји и дужнику као земљоделцу ареда, а ако нема онда и од Трен. интабулације да одвоји колико је аотребно до 5 дана. То, пјто су Пушељнћ и Обрад доцније ставили своје интабулације без обзира да ли су та парчад интабулирана од Трен. или не, не може ни уколико да шкоди праву Тренчииову ирема поменутом наређењу закона т. 12 и 13. § 471 гр. пост. Они су могли да ставе интабулацију само на парчад, која су интабулац. Трен. олвојена као вишак преко 5 Дана земље а пикако и на остала Трен. неинтабулирана, јер та неинтабулирана Трен. парчад ириаадају дужнпку на уживање, која се не могу интабулирати и ако се интабулишу или и у попис узму сматра се да и не постоје, јер је задужење како законодавац вели равнозначеће отуђењу. Кад то стоји и кад је утврђено п призањем туженог Ивана, да се он поменутих прописа законских није држао, него је на сам дан иродаје и\>отивно закону одредио нек<: * вештаке и њима оставио право да решавају о праву дужнога Милутина и праву поверилаца, за шта нису надлежни, па на тај начин помоћу њих лишио Трен залоге, онда је његова радња у томе била ненравилна. Неправилност ова у толико је већа што се из поднетог прилога који је тужени Иван поднео, као доказ да су поделу извршили вештаци,

види, да се је иоверилац Трен. аротивио тој деоби па он ипак то није узео у обзир нити какво решење донео. Па како је Иваи својом неправилном радњом према оцени вегатака од 6. октомбра 1891 г. ошгетио Треп. за 612 дин. јер су нашли, да оно имање, које је дужнику Милутину С. као земљоД &лцу од вештака остављено а издвојено исђод интабулације Трен. толико вреди, — онда толико има Трен. н да накнади, које је испод Треи. интабулације узето јесте: земља звана » Ћеловина Овлица" у вредности дванајест динара; а њива у „БелиЉ" у селу до три плуга вреди шест стотипл динара. Према овоме има се тужени Ив&н и осудити да по § 800 грађ. зак. накнаДи тужиоцу шест стотпна дванајест тцинара у колико је окрњио тужиочеву залогу. Но по жалби тужиоца ^ туженог Ивапа, Касац. суд поништио ј$ г пресуду апелационог суда са ових раЖога. »Кад стоји доказано,'Ја неправилном радњом туженог Ивана,'. аротивно § 47 1. грађ. иост. није одвојено", оно имање, које је било интабулисано за рачун тужиоца, као ирвог интабуланта те залоге Трсн.... /издвојио за дужника. земљу звану »Ћеловина" орница и њиву у в Белици"Ј које ио ироцени вештака вреде 612 дин. у место, да је толико издвојио из залоге туженог Алексе, — као доцнијег интабуланта па иовац од продатих земаља које је он — тужени Алекса —• интабулисао истоме издао, онда је очевидно, да је Алекса иримио 612 дин. неиравилно, која сума њему не ирипада но тужиоцу. И кад то стоји, онда је суд требао да размисли и оцени, да ли по § 330 грађ. законика у ирвом реоу овде тужитељу не одговара за примљених 012 дин. туженп Алекса, који је примио оно, што њему не припада но тужилачкој страни, и тек кад се од овога не би могло да наплати, да ли тек онда у другом реду за ту суму тужитељу одговара тужени Иван по § 800 и 819 грађ. зак., који је својом неправилном радњом проузроковач, те је туженом Алекеи издато оно, што му не при(Ј<ада, а на тужиочеву штету®. ц 4 Према овим пргшетб®ма апелациони суд пресудио је, да туже&и Алекса накнати тужиоцу 612 дин.,'1што ако он немогадие да плати. ^вда да му оволико накнади тужени Ива^, Ево са којих је разлога изрекао такву пресуду. З ј зт „Кад је тужени Иван, к&о срески писар, приликом извршења пресуђе за рачун туженога Алексе добио од суда извешће, да на све имање дужнога Милутина поСтоје терети: тужиоца Стевана Трен.... као прва и ранпја а за њима Алексе и Обрада као познијих без обзира на то, да ли су све те витабулације -на једним истим парчадима или на разним, "онда је он као извршилац требао са обзиром и на то, што је дужник Милутин С. земљоделац, да према § 471. грађ. пост. тач. 12. и 13. објашњења, пре но прода иман^е да извиди најпре колико дужнику претиче Уемље преко пет дапа орања са кућом и окућницом. иа затим, која је интабулација најире дошла на имање дужника,; јер ио