Policijski glasnik
СТРАНА 270
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ВРОЈ 35
Растеве преотупа у Немачкој На сваких 100.000 лица грађанских осуђених долазило је
са сиромахом који у временима невоље и скупоће трпи сваку оскудицу. Начин живота немачких радника није никако као што треба, новац који се у крчмама потроши, свакојако би био боље употребљен кад би се оставио за срества за храну, за пространије станове са више ваздуха, или као уштеда за рђава времена. Алн ми морамо са тим Фактом рачунати, као и с тим да болести и несрећни случаји и најмарљивијега радника могу довести до просјачког штапа. Утврђеио је да велики део становништва и у добрпм временима са великом невољом само толико заслужи, да се може довољно заштитити од глади и хладноће. Свако поскупљење мора се због тога осетити у отежавању животних услова, које је у толико осетније што се радник и његови налазе ближе минимуму егзистенције. А претеће страшило глади и невоље може да потресе и утврђена начела. Не оскудева у покушајима да се за то изнесе статистички доказ, тако је Мер, у своме делу Занонитост у друштвеном животу, упоређивањем између кретања преступа против својине и цепе жита дошао до закључка: »У периоду од 1835 до 1861 год. у баварској области с ове стране Рајне, скоро сваки грош за који се цена жита попела на сваких 100.000 становника. изазвао је једну крађу више, док је с друге стране опадање цене жита за сваки грош при истом броју становника, сачувао је од једне крађе." Претиоставка тог упоређења јесте та да се цене жита могу узети у рачуну за оцену привредних односа једне одређене године. То со до сад увек узимало; тек у последње доба покушао је Хенрих Милер у свом делу »Исиитивања кретања криминалности у њиховој вези са аривредним односима л да докал*;е'да је нестало народно-привреднбг значаја це&е''Жита за постанак преступа. Место тога све се више истиче општи положај привредног живота
за стање криминалности. Без размишљања мора се допустнти да у временима привредног полета наднице расту, и тиме се добију срества за набавку хране; ти већи приходи, могу се одупрети и иоследицама поскупљивања хлеба, исто тако као што времена опадања и немања рада, морају у толико осетније последице вући за собом, што су више цене животних срестава. С тога веома вреди пажње покушај Форнасарија ди Верчеа, (у његовом делу Ба спттаШа е 1е уп'апс1е есопогшсће т НаПа) да узме обе те стране у обзнр стање индустрије и колебања средњпх цена хране. Он је израчунао колико је било потр 'Јбно радних часова сваке годипе при просечним надницама, да се заради одређена количина жита. Упоређивање тих бројева са бројем простнх и квалификованих крађа изнео је јасан паралелизам за испитане године 1875—1885. То исто нашао је Курена, у свом делу нова царинска тарифа и живот раднцка, — и за годиие 1880 —1888. Али на жалост тим путем не може се увек ићи; ја^ сам се узалуд трудио да ! добијем за Немачку унотребљиве бројеве. Табли це надница које су излазиле у центрадном листу за Немачку царевину, обухватају и сувише кратко време, и показују осим тога управо огромне месне разлике. 'Гиме се смањује њихова вредност употребе, осим ако се човек не ограничи на упоређење сасвим малих области, и тада би се опет јавио онај недостатак који ремети и који је у малој количини бројева. Сумње које је изнео Милер нротив узимања у обзир цена срестава за храну као мерила народног благостања, могле би учинити да се даља носматрања те везе сматрају као сувипша. Кад би узајамни односи између привредног положаја и крађе били нејасни. то бисмо се морали одрећи даље дискусије тога питања. Али ћемо видети да то није случај. Али осим
ОСУЂЕНИХ ЗБОГ
1882
1883
1884
1885^ 1386
1887
1 8 8 811 889
1 §90
1891
1892
1893
1894
1895
1 890 ј 1897
1 1 898 1899
Насиља над несвесним и децом
9,0
8,6
8,6
8,9
9,8
9,5
9,1
9,3
9,4
9,5
9,8
10
12
12
12
11
IV 12
12
Просте телесне повреде • • •
52
54
59
58
59
58
55
58
62
64 «
65
69
71
74
74
71
70
69
Опасне телесне повреде • • •
121
128
150
159
165
170
165
168
177,
17.8
187
205
216
9 221
231
232
239
245
Отпорадржавној власти • • • •
41
40
42
42
44
45
40
41 .
42.
.42
44
47
50
49
5,0
49
47
50
Увреде • • • •
123
125
133
126
130
133
128
128
132
129
132
142-
147
146
147
145
147
143
НарушаЕања домаћег мира • •
44
42
48
46
49
43
44
48<
50
.,49
51
51
54
55
.56
58
58
58
Оштете ствари
36
35
39
40
39
40
37
38
•40>
40
42
45
47
45
48
47
48
49
Просте крађе •
250
241
232
214
210
198
194
211
206
216
266
202
198
192
184
188
191
179
Поновл.ене просте крађе • •
38
38
37
35
35
33
30
33
32
33
36
34
33
32
32
32
33
31
Преваре и невецНОСТ' 39
40
43
43
45
47
48
54
55.
50
64
64
67
67
04
67
70
69
Увреде владаода и кнежева • • Кривоклетства .
1,4 3,2
1,2 2,7
1,2 2,9
1,2 2,9
1,2 2,5
1,6 2,6
1,7 2,4
1,4 2,2
1,6 џ
1,5 2,3
> 1,5 2,2
1,7 2,4
1,7 2,2
1,6 2,5
1,5 2,1
1,1 2,1
1,2 2,1
1,1 1,8
Иреступи у опште
1040
1034
1080
1062
1080
1081
1048
1087
1 105
1124 1202
1212
1244
1249
1244
1240
1257
1236
тога мора се нарочито ударити гласом на то да је за буџет радников цена хлеба главна с-твар. Иотрошња хлеба у круговима радничког становништва јесте ванредно велика. По плановима радничког вођења куће од Макса Маја, у његовом делу „како радник живи, а износи целокупни издатак за то неопходно срество за храну за годину више од шестог дела целог прихода. А цена хлеба не зависи од тога како ће испасти жетва, него од цене жита на берзи, као што је Хиршберг доказао. По томе свако растење цене жита мора најосетније погодити уираво оно становништво које привредно ниско стоји. (наставиће се)
сдхдднн од В. М. Дорошевича Нреводи Љ. Б. свршени правник
22
»Шта, — мпслим се — да остане да живи, када је тако што видео? Какав ће му живот бити, када су, на његове очи, убили му матер ? Ја и њега... жалост је било... Ту је у мени све закипело ! — продужава Полул.ахов, — тако узбуђен сам био, тако узбуђен, — да нисам за себе знао. Хтео сам их све потући. Изашао сам у средњу собицу, и потегао сикиру: »сад: — рекох — да буде право, морам и в.ас да побијем. Да не остане сведока. Видите колико душа побих ни због чега. Но нека се на томе и сврши: да не издајемо једно друго. Да не гике више свет ни због чега. Да чувамо једно друго, и да се не изговоримо.® Погледах на Казаева: бељи од илатна, а Пирошкова стоји, и тресе се као биљчица. Жао ми је беше., загрлих је^ И отпочех љубити. Трептао је тада сваки дамар, чини ми се, у мени. Никад, изгледа нико није гако љубио! Тај убица, са обагреним крвљу лицем, који грли саучесницу у стану, закрченом труповима, — то би била грозна измишљотина кад не би била грозна истина. — И љубио сам је тада, и жао ми је је било, жао... — Но, а где је сада Иирошкова? запчтах Полуљахова? — А враг је знао, где! Ту негде, на Сахалину! — Она те не интересује? — Ни мрве. А Пирошкова из љубави к Полуља,хову није хтела да оде никоме за сажитељку, и послата је била у крајна насеља, на глад и сиротињу. Те су ноћи Полуљахов , Пирошкова и Казаев исчезли из Луганска. Они су живели са лажним пасошима. И полицијн никад не би пошло за руком пронаћи убице, да се није умешао пасторак Лрцимовићен. Млади човек, који је себи иоставио у задатак пронаћи убице матере и очуха, пропутовао је неколико јужних места, трагајући свуда. Преобучен, он се завлачио у разне јазбине, и ступао у везу са мрачним и проблематичним типовима. Т, 1 ■ И1 'ЧЈП' И гле — у Једном ростовском ћумезу чује о некаквој суклати, који је банчпо,