Policijski glasnik

СТРАНА 290

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

КР0.1 37 и 38

Јоксима, заједно са трошковима око извршења продаје, — начелство је донело решење под № 1520./1903 год., да се не одређује друга продаја, на гатету купца услед неположене куповне цене, већ да му се врати положена кауција начелству приликом лицптације, а сем тога накнади издата сума: у 150 дин. адвокату Јоксиму, коју је дужница Василија у тој цељи положила начелству. Ово решење начелства, по жалби купца Благоја, одобри и Министар Унутрашњих Дела својим решењем ПЛг 531 3/1903 "год. Противу министровог решења Благоје се обрати жалбом Државном Савету, наводећи, да го решење не одговара закону, јер је њиме одобрено решење начелства донесено противно §-у 484. грађ. суд. поступка, по коме је на штету његову као купца требало одредпти другу продају, а не имање, које је престало бити својина дужнице, понова њој уступати, услед положене дужне суме, пошто начелство за тај свој поступак није имало ослонца у §. 507. грађ. суд. пост., на који се у свом решењу позива. Узимајући у оцену жалбене наводе, а по расмотрењу ожалбеног решења и акта овога предмета, Државни Савет је нашао да је решење министрово противно закону, јер је њиме одобрена неиравилна радња начелства из ових разлоса: »По §. 507. грађ. суд. пост. при продајама а противу којих је изјављена жалба суду, купац је дужан положити куповну цену у року од три дана, пошто му буде саошнтено, да је извршна судска одлука, којом је продаја оглашена за снажну. Ако купац новац не положи , онда по §. 484. грађ. суд. поступка, полицијска власт наређује нову продају на трошак и штету купца, најдаље за месец дана. Према томе, кад жалилац по извршеном му саопштењу у смислу §. 507. пом. зак. није положпо куповну цену у остављеном му року, начелство није имало ослонца у закону, да на рачун продатог имања прима од дужнице у исплату дуга суму, за коју јој је имање изложено иродаји, и да јој продато имање, услед ове накнадно положене суме и трошкова око извршења продаје, уступа у својину; јер је на тај начин начелство противно §. 484. грађ. суд. поступка, изменило извршну судску одлуку, којом је извршена продаја оглашена за снажну у корист купца — жалиоца Благоја, коме је имање по §. 481. грађ. суд. поступка на продаји уступљено.

II. У случају, да купац не положи куповну цену у року од три дана по саопштењу одлуке, којом је продаја оглашена за снажну, власт мора одредити нову продају на трошак и штету купца, најдаље за месец дана, без обзира на пристанак и изјаву душника, да полаже дуговаку суму, као и трошкове учињене око продаје тога имања. Решењем зајечарског првостеиеног суда № 6О86./901 год., по тражењу Алексе Н. ондашњег трговца, одобрена је забрана на покретност и живи мал дужника му Андреје Н. ондаш., за обезбеду 29.413 дин. са 12°/ 0 год. интереса од 1. јануара 1901 год. до наплате. Да се не би вршила забрана иокретности означене у решењу судском, синЈ

дужников иоложио је за сигурност повериочеву у залогу разне папире од вредности и један државни бон од 5.062 - 50 динара, што све по процени проценилаца преставља вредност од 44.392-85 динара. О извршеном попису и процени полицијска власт известила је првостепени зајечарски суд, с тим, да забрана покретности означене у судском решењу није извршена, услед положених папира од вредности, за обезбеду потраживања повериочевог. За овим је одмах престао полицијској власти Н Н. адвокат овдагињи и изјавво: да за.обезбеду дуга са интересом, што његов пријатељ Андреја по судском решењу о одобреној забрани дугује Алекси Н. трговцу онд., полаже један државни бои у вредности 20.250 дин. са интересом. На ово је поверилац Алекса изјавио: да поред узетих у попис папира дужника Андреје, пристаје, да буде његова залога и положени бон од стране његовог пријатеља Н. Н„ али да не дозвољава , да се дужнику врате пописани папири у вредности накнадно положеног бона јер је на његово потраживање нарастао интерес преко 7000 динара. Према овој изјави повериочевој и тражењу дужника Андреје, да му полицијска власт врати вишак узетих акција у попис, који прелази суму његовог дуга повериоцу Алекси, услед положеног бона од стране његовог пријатеља II., — начелник ср. зајечарског донео је своје решење под .V 15109 1902 год., о повраћају потребног броја узетих у попис акција ирема вредности накнадно положеног бона од стране дужниковог пријатеља II. Н. Као разлог своме решењу началник је навео, да дужник Тша право, да тражи вишак узетих акција у попис, у колико износи вредност бона, који је иоложио за њега пријатељ II. Н,, јер дужник није дужан, да даје веће обезбеђење, него што је дуг; и да је полицијска власт позвана, да по §. 404. грађ. суд. поступка цени, да ли је иоверилац довољно обезбеђен депонованим папирима у вредности преко 44392 дин., поред интабулације, коју поверилац има на непокретном имању дужниковом. Ово је решење одобрено од стране окр. начелства и Министра Унутрашњих Дела. Противу министровог решења жалитељ Алекса обрати се жалбом Државном Савету, наводећи, да му је одлукама полицијске власти, које је Министар одобрио, повређепо његово заложно право противно закону. По расмотрењу овога предмета Државни Савет је нашао, да решен.е министрово не одговара закону из ових разлога: „Погрешно је позивање полицијске власти у њеним решењима на §. 404. грађ. суд. поступка, јер овде није случај, који иредвиђа тај законски пропис. По поменутом §~ву полицијска вле ^ ст извршујући судску забрану узима у попис онолико, колико је довољно да се тражење обезбеди, по процени као игго се у тој законској одредби наређује. Као што се из акта види, попис је већ извршен био, и о томе послат извештај

зајечарском првостепеном суду, кад је Н. Н. иоложио за свога пријатеља државни бон у вредности 20.250 дин., као залогу по забрани судској на покретност дужника Андреје, нашта је поверилац — жалилац Алекса пристао, те је тиме извршени иопис постао свршено дело. Питање, које је дужник Андреја доцније покренуо, тражећи , да му се врате онолико акција колико засиче вредност датог у залогу бона од стране Н. Н. сасвим је ново и нема везе са извршеним пописом; јер дужник Андреја хоће да докаже, како је поверилац Алекса боном довољно обезбеђен, а поверилац пак то оспорава, тврдећи, да му тражбина не би била довољно обезбеђена, када би начелник срески издао тражене папире Андреји, пошто је на његово нримање нарастао интерес преко 7000 дин. Па како решења овако спорних питања по §.§. 36. и 392. грађ. суд. постуика и чл. 87. Устава — који је важио у врмену када је овај предмет код административних власти расправљен, — спадају у надлежност и оцену земаљских судова, то је Министар, упуштајуки се у расправу овога питања прекорачио границе своје надлежности.' 1 Ове је примедбе усвојио и Министар Унутрашњих Дела.

С А X А Д И Н' од В. М. Дорошевича Преводи Љ. Б. свршени правник 24 (СВРШЕТАК) Бегство је било једно од најдрскијих, безумно, по својој смелости. Полуљахов с Казаевом и још троицом осуђеиика побегли су у сред бела дана, на очи свима. — У вече смо легли, шапнух Казаеву: „Вања, сутра одлазимо." — »Како?® пита, — »Ћути, — велим, — и сваког тренутка буди спреман, или да одемо, или заједно да умремо.® — »А што ! — шапће, — куда т.и, ту и ја. в Пет осуђеника, са једним пратиоцем, били су на послу на најживљем месту великог пута, баш у непосредној близини Александровске стражаре. Време није било »за бегство/' и осуђеници оделења окованих, били су без окова. Путем је непрестано врвео народ и тамо и амо, пролазили су чиновници, војници непрестано. Кад од једаред Полуљахов полети на чувара, једним ударцем простре га на земљу, истргне му нушку и викнувши: „Ваља, бежи! к — полети и сам у шуму. То је видела маса света, бивша на путу. Дигли узбуну. Одатле неколико корака до стражара, — и после неколико минута, потера се распе по шуми. И баш у то време, када су војници зашли у шуму, на врху суседног савршено голог брда, показаше се једна за другом пет Фигура, обичним скитачким редом.

1 У будуће доноснћемо из Сахалина поједине одломке иод засебним насловима, које чине за себе целину, нашта обраћамо пажњу пашим читаоцима.