Policijski glasnik

БРОЈ 37 и 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 289

али се тада нри јавним продајама није полагала кауција, иа је и могло бити, да се штета, која 6и се аојавила новом ародајом, могла наилаКивати, без судске иресуде, из имања куичева. Доцније измене од 14. јуна 1878. год. (в. збор. ХХХШ стр. 58.) код §. 479. гр. с. п. унеле су кауцију за надметаче при јавној продаји, а код јј. 481. грађ. суд. пост., да се штета ири јавној ародаји има наилатити из кауције. Те измене остале су и при изменама од 14. јула 1898. год. само што је код §. 481. грађ. суд. пост. јасније и категоричније исказано начело, да се та штета наплаћује из кауције, јер текст тих измена гласи... „а ако иродаја останв у снази, а куиац цену не иоложи, него буде нова иродаја имања на његову штету ао §. 484. кауција ће се уиотребити на измирење трошкова око нове иродаје и штете, ако штете буде, што би на новој иродаји добила се цена мања. Овим изменама скучен је и ограничен онај широки и генерални значај §. 465. тач. 6. грађ. суд. пост. по старом правном принципу, да доцнији закон ништи ранији (1сх розЈепог с1его§;а1; рпоп). Према овоме, дакле, поменуте измене иоништил)' су и сузиле араво наилате штете без судске иресуде и свеле значај тога закон. ироииса само на то, да се односи на ону куичеву кауцију, а не и на наилату ван ње, из другог којег имања куачевог. Према изложеноме и по томе, што се кауција тужених: Николе и Милана налази У депозиту код среске власти неупотребљена, — то и право тужилачке стране лежи на овим сумама, као право на накнаду штете што је имање умешачке масе на другој и трећој продаји мање изишло од прве излицитиране цене, и исте суме по одбитку трошкова око нових продаја, ако их има, имају се досудити тужилачкој страни према §. 481. грађ. суд. иост. и 800. грађ. законика. Апелациони суд преиначио је првоотепену пресуду и пресудио у I одељењу 19. авг. 1903. № 3258. да тужени Никола и Милан плате тужиоцу 2774. дин. и то Никола 329. дин. а Милан 2445, са интересом и осталим досудама. Од тражења, да му тужени солидарно накнаде штету, тужилац се одбија. Ево са којих разлога донео је Апелациони суд оваку пресуду. »По §. 800. грађ. зак. ко другоме штету, какву учини, било то на имању туђем или цравима, онај мора исту накнадити, а по §. 818. грађ. зак. да се штета накнади, треба све у првашње стање поставити, т. ј. накнада се мора у онолико учинити, у колико је Фактички штета и причињена. У пропису §§. 484. и 481. грађ. суд. пост. у начелу је признато право оштећеним лицима (дужнику и повериоцу) на накнаду штете, која би се појавила, кад купац не положи излицитирану цену, па се на другој продаји мања цена добије, а одговорност за штету и количина исте има се утврђивати путем грађан. спора по прописима главе XXX. грађ. зак. која говори о штети, јер одговорност за штету

и количина исте имају свој извор у материјалном (грађанском) законику. Према овоме погрешно је првостепенм суд узео. да је наређењем у §. 484. грађ. судс. пост. као Формалним законом утврђено, поред права на накнаду штете у опште, још и одговорност и количина штете и да се количина накнаде има кретати у границама положене кауције, дакле, да је у томе наређењу грађ. судс. поступка као Формалном закону, решено како гштање о праву на накнаду штете, тако и о количини иоте, јер смисао наведеног законског наређења састоји се у томе, да се иоложена кауција никако не издаје лицитанту. него да се уиотреби на трошкове око нове лицитације и на отилату имања који би се евентуално на овој лицитацији аоказали, према чему смисао тога законског наређења није, да Једино та кауција. има служити за иокриће овог мањка аа макар она и не достигла до аотауног измирења штете. Па како је у овоме случају поднетим уверењима начелства среза п под № 4489. и 6743. као јавним исправама по §§. 187. и 188. грађ. суд. пост. доказано како постојање штете за тужилачку страну у 2774. динара, јер је прва продајна цена била 3600. динара а трећа само 826. дин. тако и одговорност тужених за исгу и то: туженог Николе за суму у 329. динара као разлику од прве продајне цене до друге, а туженог Милана за суму у 2445. динара као за разлику од друге продајне цене до треће, јер су тужени неполагањем излицитиране цене проузроковали штету тужилачкој страни. Тражењу тужиоца, да му штету оба тужепа накнаде солидарно и позивању на §. 804. грађ. зак. било би места онда, да је тужиоцу штета нроизашла кривицом и једног и другог туженог приликом једне лицитације; а кад је, као што је овде случај, тужилац на једној лицитацији оштећен од стране туженог Николе, а на другој лицитацији кривицом другог оптуженог, не може бити речи, како по природи саме ствари, тако и по §. 810. грађ. зак. по коме за туђа дела нико није дужан одговарати. Тужени су одговорни за интерес и трошкове тужилачкој страни •— §. 98 грађ. судс. иост. и §§. 601. и 823. гр. законика. Касациони суд 22. I. 04. № 9050. (I. одељење) поништио је Апелац. пресуду са ових разлога: »Погрешно Апел. суд узима да овде не може бити солидарне одговорности обојице тужених за накнаду штете тужиоцу зато, што штета тужиоцу није произашла кривицом обојице њих, приликом једне лицитације, већ је тужилац на једној лицитацији оштећен од стране туженог Николе. а на другој лицитацији кривицом туженог Милана; и што, по §. 810. грађ. зак., нико није дужан да за туђа дела одговара. Касациони суд, напротив, налази, да оба тужена не могу заједнички одговарати само за суму од 329. дин. — разлику између продајних цена имања на првој и другој нродаји, већ за ту разлику одговоран је сам тужени Никола, пошто је

она потекла само његовом кривицом и. према §. 812. грађ. зак., тужени Милан не може за туђа дела одговарати. Ме1>утим, за суму од 2445. дин. колико јетужени оштећен разликом у продајним ценама на ДРУ Г0 Ј и трећој продаји, одговорни су оба тужена солидарно, по §. 804. гра!,. зак., пошто је та шгета проузрокована тужиоцу кривицом обојице тужених, јер су он о бојица својом противзаконом радњом — неполагањем куиовне цене — причинили, те је продаја имања понављана, према одредби §. 484. грађ. судс. поступ. на штету повериоца и дужника, које штете не би било, да је ма који од тужених уговор куповине и продаје од своје стране успунио т. ј. куповну цену положио. Одговарајући солидарно са туженим Миланом на овај начин, тужени Никола не одговара за туђе дело (§. 810. грађ. зак.) већ по својој кривици, пошто је он дао повода, те су продаје понављане. Како је Апелац. суд, у пресуди својој, друкчије ствар расправио, то пресуда не одговара закону. Првом купцу није враћена кауција и ако је на другој лицитацији изашла већа цена, према извршном решењу Управе града Београда од 30. IV. 1898. Бр. 10136 из разлога шго ова друга продаја није извршна и што и други купац није положио излицитирану цену — §. 484 и 485 грађ. поступка. —•.

485. Изиђе ли на другој продаји већа цона од прве, тај вишак, пошто ое трошкови око гога одбију, бива у ползу дужника или поверитеља-. (НАСТАВИ'КЕ СК)

ОДЛУКЕ ППШТИХ СЕДНИЦА ДРЖАВНОГ САВЕТА I. Имовина узета у попис по сагласију повериоца и дужника служи по §. 466. грађ. суд. поступка повериоцу за залогу све донде док се поверилаи, не измири у његовом потраживању, и по §. 392. пом. зак. првостепени суд једино је надлежан за скинуће пописа са исте. За наплату 150 динара бранилачке награде Јоксиму Н. адвокату из Ужица, начелство округа ужичког, на дан 24. Фебруара 1902 год., изложио је јавној продаји непокретно имање дужнице Василије Н., удове онд. Продато имање уступљено је Благоју Н. онд. за 396 динара, пошто је он дао највећу цену. Кад је ова продаја постала извршна, начелство је позвало купца Благоја, да за купљено имање положи излицитирану цену, и он је изјавио: да ће је положити у току од десет дана. Међутим он то није учинио, већ је само исплатио Јоксима Н. онд. адвоката у његовом потраживању од 150 динара. На молбу дужнице Василије, да се имање не излаже продаји на штету купца услед неположепе куповне цене, већ да она положи начелству свој дуг за адвоката