Policijski glasnik

СТРАНА 302

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ Зб

»Ви ћете сви заједно бити транспортовани. Но пре но што бих позвао унутра своје људе, имам да извршим још једну специјалну заповест. Пре свега обрните се и окрените ми леђа, па тако стојте." Завереници послушаше команду. „Имам налог," продужи тада официр, »да ослободим једнога од вас. Онај међу вама. који има код себе поверљиву цедуљицу инспекторову, нека се окрене, приђе и покаже ми је. Други нека остану на миру!" Један тренутак најстрашније неизвесности — и за тим изађе из линије Боголев и предаде ОФИциру једну цедуљицу. Осински рикну и хтеде скочити на њ. „Натраг!" викну оФицир извадивши свој револвер, „ако ти је живот мио!" Осински послуша. „Имате ли оружја ?« упита официр сада Боголева. „Наравно!" одговори овај. »И овде није више тако сигурно било по мене, нарочито последњих четврт часа.... 1< „Ми смо то већ мислили," рече ОФицир. Ваше је писмо украдено са инспекторовога стола." „Да, видео сам га овде. Они су хтели да ме ухвате с помоћу њега, али сам ја. био вешт, изврнуо сам рукопис." „Врлодобро. Извели сте одлично ствар и бићете за то награђени. Идите сада и позовите моје људе унутра!" Боголев се окрену и пође вратима. Но чим је окренуо леђа, истрже му оФицир пиштољ из руке и уста свога револвера управи на њега. „Да се ниси макао — иначе убијам!" рече ои одлучно. Воголев застаде препаднут. Други завереници, који су дотле гледали у оФициру само одвратни ауторитет, усудише се да се обрну и с највећим нестрпљењем очекиваху даљи његов говор. »Нема напољу никакве полиције и нећемо је ни потребовати!" И док је Боголева држао у шкрипцу напереним револвером, левом руком скиде са себе дугачку браду. »Куваловски ! Осински!" повика он тада са свим другим, промењеним гласом. С дивљом дрскошћу приђоше му ови. »Трепов!" повика Осински у блаженом изненађењу. „Трепов!" одјекну са усана других завереника, а из гласа им се видело да им је пао терет са срца. И сви приђоше Трепову, стискоше му руку, грлише га и љубише.... „Пазите!" викну он на један пут. »Хоће да умакне!" И заиста Боголев је коракнуо вратима. Куваловски га зграби својим снажним рукама, други га везаше и метнуше му мараму у уста. »Он мора умрети!" рече Трепов мирно. У Боголевљевим се очима видео израз као у везане краве, која види да јој прилази месар са сикиром.... »Издајице! Шпијону!" рече Осински. Како си низак покварен!

„Овај би нам свима поломио вратове," рече КуФен. »А сада ће већ и полиција доћи..." Сада се понова сви сетише свога мучнога и опаснога положаја. »Да, рече Трепов, »он мора умрети. Можда још није дао полицији сва наша имена, али то може учинити, ако га пустимо. Времена немамо на одмет — полиција ће доиста за мало доћи..." И не губише више време. Када је после пола часа банула полиција у кућу, нашла је пробуражена Валеријана Боголева. На грудима његовим била је једна цедуљица, исписана убодима чиоде и управљена полицији. На њој је стајало написано: »Надамо се, да сте задовољни — добрим, масним ловом...." Д. В. Вакић..

цз странога света Кинематограф у служби подиције. Убиство Мак Кенлија одкрило је једну новину, са којом ће се, у случају да опити испадну за руком, ностићи велики успех у хватању и трагању полиције за кривцима. За време доласка Кенлијевог у Буфало, као и у свима сличним приликама, поред масе радозналог света, био је и велики број ФотограФа и сликара, растурених по свима улицама. Они су тражили на све стране погодна места са којих би најзгодније могли да сниме. Тога ради било их је чак и по крововима и дрвећу. Један такав снимак, који особиту пажњу полицајаца заслужује, био је изнет на престави у „ЕсНзоп МапиГасШгу". Биле су изложене кинематограФске слике из председниковог говора на изложби. При гледању тих слика, падала је у очи једна особа. Она је била необичног понашања. Кроз густу гомилу света, гураше се она да продре у прве редове. Пошто је успелау томе, стала је, и окренула се назад. Израз лица био јој је необичан, дивљи и страшан. Изгледало је као да некога тражи. После неколико тренутака стаде, устури капу назад и понова поче да разгледа по гомили. И какво изненађење ? Сви гледаоци познадоше у овој особи, убицу председниковог — Голоша. Ствар ова, нема збора, заслужује да се на њу обрати пажња, што нам је ова слика најбољи доказ за то. □ Прича једног детектива. — Нико нас пије познао кад смо ушли у каФану код „Златнога прстена". Као новинара интересовало ме је да подробније дознам што шта из тајног полицијског рада. За ово сам изабрао тајнога полицајца Малшичка. — Чули сте више пута — причаше он, —■ како се полицији пребацује за њену неуређеност као и за још многе друге махне. У прилог тога наводи се, како носле толиких година нису још пронађени извршиоци неких злочипа. Али се вара ко

тако суди. Ја ћу вам испричати нешто о томе. Чули сте за убиство оне девојке, што је нађена мртва за вратима једне куће. Једнога јутра добисмо вест о убиству у петоме кварту. За трагање при овоме убиству, између осталих, био сам одређен и ја. Кад сам отишао на речено место, она је још лежала у стану, у коме је први пут затечена. На себи је имала само кошуљу. Шта да се ради? Било је јасно, да је она тамо однета да се сакрије траг. У вече кад су се врата затворила, леша тамо није било, а ујутру пре него што су отворена, леш је лежао иза врата. Вратар је иЗјавио да целе ноћи врата није никоме отворио. Судским лекарима утврдило се. да је девојка умрла услед побацивања. Пала је била у руке некој баби ноја се тиме занимала. Она је са њом тако грозно оперисала, да јој је у рукама умрла. У вече је била потпуно здрава, а после неколико часова умире. Имао сам више оваквих случајева, али ни у једноме нисам постигао успеха. Посумњао сам на једну женску и ухапсио сам је, али је после неколико дана била пуштена из »недостатка доказа". ТрагалИ смо још дуго, али без усиеха. На свршетку свега акта су бачена у архиву и на случај се са свим и заборавИло. * Једне ноћи пробуди ме слушкиња и рече ми: да сам зват да одмах идем у Мајслову улицу, код једне умируће жене. Одазвао сам се томе иозиву. Но уским прљавим степенима, поиео сом се на други спрат и уђох у неосветљену и смрдљиву собу. Поред слабе светлости једне мале лампице, видех једну женску где лежаше у једној постељи, затриана и увијена многим дроњцима. То је била баба Ухрабкова. Женска која је била код ње, изађе напоље. — Шта желите? заиитах је ја. — Ваша ме је девојка звала. — Јесте, одговори она. — Имам велики грех на души и не би желила да га понесем у гроб. ГЈопу сам казала, али он не сме издати, зато сам се решила да кажем вама, не би ли ми било лакше сносити казну. Прекиде је кашаљ, који је мучаше неколико минута. Кад је попустио, она продужи : — Сећате ли се оне девојке, што је нађена убијена за вратима једне куће у петоме кварту ? — Сећам се, одговорих ја. — Ја сам узрок њене смрти, рече ми она тако. Немајући другога посла, изабрала сам тај, да дајем женскима да побацују. Знала сам да је за то велика казна, али сам се ипак решила да радим, јер се то добро исплаћивало. Несретне грешнице плаћале су добро. Тако је и она девојка дошла к мени, и ја сам јој помогла — да оде у гроб. Рад ми није испао за руком и она умре. Шта сам могла да радим. Бојала сам се суда. У том ми паде на ум сатанска мисаб. Шчепах један свеЖањ кључева, које је код мене оставио један мој кирајџија кад је полазио у затвор за кра^у и изађох на улицу. Иробала сам редом врата док једна нисам отворила. Отрчим одмах