Policijski glasnik

СТРАНА 306

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 40

иследне власти, или она уверења која су издали приватни лекари или лекари других срезова и округа. Препоручујем начелству — Управи да ово објашњење прими знању и објави га у своме подручју. СБр. 9859. 22 септембра 1904 год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. ПротиЋ с. р.

Свима ОЈфухним иаче«лствима и Управи града Београда Из предмета који ми долазе на расправу уверио сам се, да питање о крчмљењу пића није потпуно расправљено ни последњим мојим расписом од 13. Фебруара ове године МБр. 4736, јер и њиме нису обухваћени случајеви у којима се оно може да^ави. У тежњи да станем на пут намерама појединаца, "'д^ изигравају законе који постоје, а тНШ ; исто да сузбијем и једно погрешно мШљење каФеџија и механџија, које је чак и^ђа саме власти пренесено, ја сам ушабб^понова у оцену овога питања и нашаоуда се оно до сада јављало, као предмет оцене и рада власти у овим облицима: 1., да су извесна лица крчмила, у својим домовима, дућанима или одвојеним стајама, било своје сопствено, било купљено: вино, ракију, пиво, кафу и томе слично, на ситно — литар, по литра, сатљик г полић и чашу, и да су, даље, давала јело, продавајући ово пиће или јело лицима, која су долазила да то попију или поједу у овим самим радњама, те су, на тај начин, Формално каФанисали, а нека су уз све ово примала још и људе на преноћиште, те&гда тако механисала; 2., да су единарски трговци и механџије продав ^ла из својих радња вино и ракију за износ из радње, а не да се у овој попије,,,ЈШј количине од 1. литра па на више, тоџе^џ ово пиће из својих буради у судом,.које су сами купци донели; 3., да су оргЊтвеници винограда и воћњака продаваЛМ своје властпте производе — вино и ра«Вју, на 1 литар и више, точеИи ово из свбјих буради у судове купаца; 4., да су, било сопственици винограда и воћњака, са својим властитим производима, било прекупци, ишли из места у место, и носили на колима знатне количине пића у великим судовима па ово продавали на пијаци или по механским авлијамац онако с кола или са земље, почев од 1 литра па навише, точеКи ово из својих буради у судове купаца ; 5, да су: винарски трговци, магазаџије и сопственици винограда и воћњака држали у својим радњама вино и ракију у затвореним судовима као: аковима, половацима, Фртаљима, балонима и Флашама без обзира на величину ових, и ово продавали купцима укупно, у цело — половак, аков, Фртаљ, балон или Флашу —■ не претачући ово, у својој радњи, из својих у судове купаца; и

б., да су лица из тач. 4. носила из места у место вино и ракију, па то продавала с кола или из механских авлија у цело — у судовима како су их донели без обзира на величину ових, не претачући онде на месту пиће из својих у судове купаца. Утврђујући, овако, облике, у којима се ово питање у опште може да јави, ја сам прешао на оцену питања : у којима оно, од побрајаних случајева може бити предмет казнене одговорности па сам нашао : а, кад год стоје случајеви из тачке 1., онда је то Формално каФаиисање, односно механисање, а кад стоје случајеви из тачке 2., 3 и 4. ма да они не представљају Формално каФанисање односно механисање , они долазе у категорију крчмљења пића, јер га продају не у цело у затвореним судовима, него претачући га при самој продаји из већих у мање судове. И за то се сва дотична лица морају казнити за бесправно крчмљење пића по одредби о механама и каФанама. Од овога се изузимају бакали, али само за фина вина, фине ракије, фабрицирана аика и то увек по погодбама које прописује §. 28. уредбе о кафанама; и в.), да се случајеви из тачке 5 и 6. не могу сматрати, ни по уредби о механама и каФанама, нити по коме другоме закону као кажњива радња, докле год се јављају у оним облицима, како су тамо представљени. Постављајући ово, овако правило за крчмљење пића, ја опозивам све расписе који су до сада о овоме издати, а били би овоме противни и позивам власти да се по овоме строго управљају. ПБр. 27407. 28. септембра 1904 год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. ПротиЋ с. р.

ГРАЂАНОКИ - 0УД0КИ П00ТУПАК протуманен начелним одлукама, одлукама опште седнице Касац. Суда и одељења и одлукама управних власти прикупио и уредио Свет. ЈањиЋ Глава осамнаеста 0 извршењу пресуде (НАСТАВАК) 1 8 # 487. Који од поверитеља не дође па јавну продају, и.1и пиоменом, вдашћу одоетовереним, не изјасни се полицијској влаоти, шта да ое чини са ствари, која би на јавној продаји нпже од процене изашда, за њега вреди оно, што већина поверитеља о томе закључила буде. Већина се рачуна по колнчини тражења; ако би мњења једнака била, важиће оно, које буде на ползу осуђеног. А ако на продају не дође ни један поверитељ, власт ће у оваком случају поотупити онако како буде полезно за осуђеног дужника,

кога би ствар на јавној продаји изашда ииже од процене.

§ 488. О јавној продаји непокретности, полицијска влаот водиће опиоак, у који ће завести место, дан и сат почетка и свршетка продаје, име и презиме надметача и откуда је, колику је цену који давао, и на коме је добро остало; на том описку потписаће се два купца, или поверитеља или надметача. О продаји пак покретнооти оамо ће се бележити. шта је коме и пошто продано. Да је полициска а не општинска власт надлежна за продају непокретног имања, казује ова одлука Касационог суда од 3. IX. 96. № 6419. За наилату дужне порезе Љубомир Мил... члан суда општине ж... продаде једну кућу масе умр. Михаила М. из Круш... са једним чардаком и стараоци туже извршиоца тражећи да се продаја уништи, јер им није саопштен дан продаје. Тужени се бранио, да су ствари покретне, биле су неупотребљиве и порушене па је тражио да се тужиоци одбију од тражења. Првостепени суд одбио је тужилачку страну од тражења са ових разлога: в Из извешћа суда општине ж... од10. априла т. г. № 355. види се, да је тужени као кмет села Круш... продао две зграде масене, које су биле у разграђеном земљишту и доста упропашћене и то усменом лицитацијом, пошто су продате зграде покретне ствари. Па како по §. 506. грађ. пост. јавна продаја покретних ствари не може се уништити, то и нема места жалби на оваке продаје.« Касациони суд поништио је ово решење, из ових опет разлога. »Кад се из одговора туженога Љубомира у акту под Л« 3954 види, да је продато имање тужиочево била зграда, која је за кућу служила, онда она по природи својој услед привезаности за земљиште долази по §. 185. грађ. зак. у категорију непокретних ствари, коју није могао општински суд продавати, већ полициска власт по смислу прописа §. 464 и 488 грађ. суд. пост. па зато је суд погрешио, што је ову продају, која је од ненадлежне власти извршена, као уредну оснажио.« * Ова) одлука показује и то, да су зграде, које су привезане за земљиште, — непокретно добро према одредби §. 185. грађ. законика.

Саисак о ародаји јавна је исарава и не може се сведоцима иротивно доказивати ирема овој одлуци Касационог суда. Младен М. тужио је извршиоца продаје и тражио је да се ионишти продаја поред осталога и за то, шго је теслим свршен у 2 сахата по подне. За доказ понудио је заклетву а позвао се и на сведоке. Пркостепени суд одбио је тужиоца од тражења решењем од 26. новембра 190» год. № 17351. са овог разлога: