Policijski glasnik

СТРАНА 308

ПОЛИЦИЈЈСКВДГЛАСНИК

БРОЈ 40

он ће од управе изискати,® — важи и за остале повериоце кад више приме, према одлуци Касационог суда од 19. марта1883 год. № 1065 и од 13. маја 1896. № 1567. * Види одлуку № 517 од 20. II. 1887. код §. 483 и № 3059. код §. 507. 490. У случају уништења неуредне продаје, подициока вдаст дужна је на пову продају позвати првашњег купца. И за позив на нову продају овог првашњег купца вреди оно што је речено у §-у 478-ом. (Замена од 14 јула 1898 год. Збор. 53. стр. 179). * Видети одлуке код §. 478. 491. Ако је каква покретна ствар поименце досуђена, и она у рукама осуђеног буде , полициска власт ће је од њега одузети, и ономе, коме је досуђена, предати. § 492. Ако је ствар међутим у руке другог прешла, и овај је предати не би хтео , онда ће власт онога, коме је она досуђена , белешком па пресуди о томе известити (§. 221. грађанског законика). <?. 493. .Кад осуђени неће сам по пресуди свом парничару да уступи какво непокретно добро у сопственост или на уживање, власт ће га из притежања тог добра истиснути и коме је досуђено предати. 494. Ако се кепокретно добро , које је парничару као његова својина досуђено , налази у рукама другог, н. пр. закупца, који је уговор свој с осуђеним, као пређашњим господарем, прибележио, онда ће власт закупцу наложити, да од сада закупну цену, у кодико је пије издао, новом господару подаже и само добро по свршетку уговора уступи. 495. Иреоуда, којом је тужитељу службеност на непокретну ствар дооуђеда, извршује се: кад полициска влаСт узме од осуђеног признање иди ако га не ће да да, или да се потпише, кад сама вдаст начини протокод и потпише се, да је осуђеном забрањено противну страну у уживању тог права узнемиравати. $. 496. Ако тужени неће по нресуди да уради какав посао , који може и други урадити , онда ће власт о томе известити тужитеља, који има право са знањем исте власти и најмити другог за тај посао , а вдаст ће уговорену цену од осуђеног наплатити и најамнику или тужитељу предати. Не буде ли могао гај посао други урадити, онако као што би га осуђени, као вештак урадио, вдаст ће тужитељу повратити пресуду, назначивши на њој , за што се није могда извршити, ако није преоудом уједно решено, колику ће накнаду осуђени тужитељу дати, ако но би хтео пооао урадити. <?. 497. Ако осуђени не би имао отвари, а имао бп од другога што примати, полицијска власт ће,

ако других законских препрека нема, и овај, код кога се то находи, пристане, од тога наплатити онолико, колико за тужитеља треба, у противном случају известиће тужитеља. 498. Ако се продајом имања у једном округу не би могла пресуда цотпуно извршити, онда ће полицијска власт обратити се полициској влаоти оног округа, где дужник добра има, а ова ће поступити по наведеним прописима о јавној продаји. 499. Кад извршујућа власт пресуду о дугу потпуно изврши , одузеће облигацију од поверитеља и предати је дужнику; а ако се дуг не буде могао цео измирити, облигација ће се задрзкати, по напиоаће ое на њој колико је наплаћено. $. 500. Кад би се ко влаоти при извршењу пресуде противио, силом ће се пресуда извршити, и оп ће за то по кривичном закону оуђен бити. 500. а. Чиновника, коме је дужноот да ради на извршењима забрана и пресуда, ако када треба и како треба не изврши ма коју одредбу овога закона о извршењима, Миниотар унутрашњих дела казни ће губитком плате од 15 дана до три месеца. Ако за неправидан рад оваквог чиновника има кривице и до његовог старешине, и он ће се овако казнити. Осим тога овакви чиновници одговарају и за штету и трошкове, које својим неправилним радом проузрокују, о којима ће судити редовни судови. Тражења оштећених, упућена Министру унутрашњих деда, за одобрење да могу оваке чиновнике суду тужити сматраће се за хитне ствари и одмах решавати. Све ово вреди и за оног чиновники, који ради на ((Српскпм Новипама 8 и коме је дужност да брине да огласи о продајама буду на време и уредно штампани — ако ови огласи не буду на време и уредно штампани н особито ако због овога буде продаја одложена или уништена. Само за казну и за одобрење за тужбу суду за њега ће бити надлежан Министар просвете и црквених поолова. Тако исто све ово вреди и за оног чиновника, који од отране јавпе касе не би одмах одговорио на саопштење продаје (§. 47 8). (Допуна од 14. јула 1898. год. збор. 53. стр. 179). * Види одлуке № 142 и 2607 код §. 479. (наСтавиће се) ОДЛУКЕ СЕДНИЦА ДРЖАВНОГ САВЕТА I Сточни пасош и после рока од године дана од дана његовог издања служи као доказ о својини стоке нађене у чијем притежању; а онај који му ту вашност оспорава упутиЋе се суду на парницу да противно докаже. По тражењу старалаца масе пок. Мијаила Н. из Паланке, надлежни првостепени суд, решењем својим, — одобрио је забрану на покретност и стоку масеног дужника Никодија Н. из Водица. Пре него што је полицијска власт приступила попису, дужник Никодије изјавио

је; да нема ништа од покретности, која би се могла узети у попис; а за стоку пак, која је се нашла код њега у притежању и на, коју је суд одобрио забрану, дужников син Светозар изјавио је: да је по куповини и приплођењу његова својина, па је за то тражио, да је власт не узима у попис и не излаже га неправедном трошку. За доказ о својини стоке » поднео је сточне пасоше. Стараоци новерилачке масе нису усвојили Светозарев захтев, већ су оспорили важност поднесеним сточним пасошима, наводећи, да им је рок од године дана протекао и да стога немају доказну важност о својини, па су тражили, да полицијска власт, судско решење о забрани у свему изврши. Према овоме, среска власт изврши попис узабрањене стоке, а појављеног сопственика Светозара у см. §. 466. грађ. суд. поступка упути на парницу, те да путем ове докаже својину ове стоке, која је нађена у притежању оца му Никодија и која се по томе сматра, као његова својина, пошто су сточни пасоши неважећи услед иротеклог рока од године дана од дана њиховог издања. Ово решење среске власти одобрено је од стране окружног начелства и Министра Унутр. Дела. Противу министровог решења Светозар се обрати жалбом Државном Савету, наводећи да је државином стоке, нађене на заједничком имању са оцем му Никодијем, и сточним насошима, као доказима о својини узабрањене стоке, доказао своје наводе; те даје према томе поверилачку масу требало упутити суду на парницу, да противно докаже. По расмотрењу овога предмета, — Државни Савет, — примедбама својим од 12. марта тек. год. Бр. 1909., — поништио је министрово решење, налазећи, да исто не одговара закону из ових разлога: »Кад жалитељ Светозар, поднесеним уредним сточним пасошима, који се равнају јавним исправама, доказује својину стоке на коју је стављена забрана за дуг његовог оца Никодија; и кад је та стока нађена у његовој државини на његовом имању, што му не споре ни стараоци поверилачке масе, — онда је полициска власт по измени и допуни §. 466. грађ. суд. поступка од 14. јула 1898. год., — требала да упути на парницу поверилачку масу, односно њене стараоце, те да они путем парнице код суда докажу, да поднесепи сточни пасоши од стране жалитеља не важе према њему као доказ о својипи, услед протеклог рока од године дана. У расправу овог спорног питања полицијска власт као ненадлежна, није могла улазити, и побијати доказну важност сточним иасошима протеклим роком, противно §. §.4 и 8. закона о заштити од сточних зараза, (збор. 36. стр. 468), у којима је реч о сточним пасошима, кад се у овом случају жалитељ не појављује као продавац, већ као сопственик узабрањене стоке, доказујући сточним пасошима основ своје савесне државине према прописима §.§. 200' 201 и 203. грађан. закона." Ове примедбе усвојио је и Министар Унутрашњих Дела.