Policijski glasnik

БРОЈ 48 и 49

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 373

Тужени Михаило признао је, да ја наплатио кирију по квитама али није пристао да је врати тужиоцу, јер је имање купио на лицитацији и положио 12.228. дин. која је сума лежала скоро годину дана без интереса, те је био властан кирију да наплаћује од које је и имање оправљао. Првостепени суд осудио је туженог Михаила на плаћање. По незадовољству осуђеног апелациони суд преиначио је првостепену пресуду и одбио тужиоца од тражења пресудом од 7. I. 86. № 1028. са ових разлога: »Кад је квитом начелства од 20. дец. 1879. № 14462. доказано по §. 187. грађ. суд. пост. да је тужени Михаило имање од кога сс спорна сума, као приход тражи, купио на јавној лицитацији за 21.250. динара и да је положио у готову 12.298. динара и 81. пару, а остало са квитом, онда је тужени Михаило законим путем, а на име по §§. 481. и 483. грађ. суд. пост. задобио спорно имање у државину, па му се та државина према поменутом доказу, а наспрам §§. 200. и 201. грађ. зак. има да огласи за правичну и он за савесног притежаоца спорног имања. И, како је по §. 504. грађ. зак. савесан притежалац у нраву, да плодове са имања, законим иутем прибављеног, прибира и ни зашто више не одговара, сем што ствар враћа; то и тужени Михаило, као савесан притежалац није дужан, ни одговоран, за приход, што га је са спорног имања примио; са чега се тужилац по §. 178. грађ. суд. пост. има да одбије. Сем тога, како се из акта овог спора види, спорно имање било је својина и тужиочева и његовог брата умр. Светозара на равне делове, по чему приход са спорног имања могао би ићи на корист обојице; но како тужилац не подноси никакве доказе, да је овлашћен тражити приход од спорног имања и за масу Светозареву, шта више из акта под№ 12352/81. год., № 11524/84. год. види се, да је тужилац од тражења прихода и за масу одустао, и тужена страна тај одустанак одобрила. те тужилац и са тога разлога нема права на тражење целог прихода од спорног имања." Касац. суд поништио је ову пресуду. Ево касац. примедаба: »По §. 288. грађ. законика, ствар она, која има господара, прибавља се, кад законим начином иређе на другога и овоме ое ареда. Ово опет начином, прописаним у §§. 292. 293. 294. и 295. грађ. зак.; иредаја ствари свршава се увођењем новог господара у јавне баштинске књиге, по §. 299. грађ. зак. до установљења којих, имају исту иравну важност судска иогврђења таиија (законод. решење од 16. априла 1840. год. В№ 571. и од 13. јула 1850. год. В№ 1197). Само за онога, који је тим начином и путем каково имање прибавио, може се ио закону казати, да је постао држалац истог, и као сопственик тога, може га по вољи уживати и њиме располагати (§. 211. грађ. зак.) Вез тога не може се узети нп да државина постоји.

И кад су обе парничне стране иризналву да је иродаја, која је извршена 11. дец. 1879. г. и по којој је тужени Михаило излицитирану суму положио (квита окруж. начелства од 20. децембра 1879. год. № 14462. прилог № 2914/85. год.) оборена и наређена друга, која је извршена 26. јануара 1881. год. по којој је продато имање купцу и уступљено, онда је суд погрешио, што према напред поменутим законским наређењима и признању парничара иије оценио, до кога се дана тужилац, а од кога оиет тужени Михаило ио закону сматрају за законог држаоца и соиственика и докле користи од истог ио за кону ирииадају ирвом, а од кад оиет оне ирелазе на другог, па према томе и пресуду о овом спору изрече, имајући том приликом, да каже и то, да ли према горњим наређењима закона може бити места примени §. 204. грађ. законика.« Апелациони суд није примио ове примедбе, већ је дао противразлоге 1 6. VIII. 86. год. № 1059. Ево и њих: »Прописи §§. 292. 293. 294. и 295. грађ. закон. односе се на случајеве где поједини сами приватно своја имања продају, а никако се не могу однети на дани случај; јер је тужени Михаило купио имање од кога се спорна сума, као приход тражи на јавној лицитацији. Тиме, што је њему имање уступљено и што је он сву излицитирану цену власти положио, он је Михаило — законим путем, а на име по §§. 481. и 483. грађ. суд. пост., задобио спорно имање у државину, па му се та државина по §§. 200. и 201. грађ. закона има да огласи за правилну, а он за савесног притежаоца спорног имања, а као такав има права по §. 204. грађ. закона; да са имања законим путем- прибављеног плодове прибира, и ни зашто више не одговара, сем што ствар враћа. То, што је продаја пала и што тужени Михаило није добио тапију од спорног имања, не може имати иикаква утицаја на оцену савесности туженог Михаила, кад је он, као што је горе наведено, законим путем дошао до државине спорног имања." Општа седница усвојила је противразлоге и одобрила апелац. пресуду 23. VIII. 86. год. № 2474. * Кад се иродаја уништава, суд ће о томе надлежну власт известити а не вели „и вратити акта продаје; дакле, суд не тражи акта, ирема одлуци ј\г 1831. код §. 501. и № 54 03. код §. 502. * Види противну одлуку под № 1694. код истог §-а. ( свршиће се) прикуиио и уредио Свет. Јањи^

АДМИНИСТРАТИВНА СЛУЖБА Одлуке Државног Савета

I Дрмавни Савет сам оцењује, да ли је жалба на време и прописно поднесена, а го право немају оне власти, против чијих се одлука жалба и подноси. Начелство округа ужичког, решењем својим од 5. октобра 1902. год. Бр.

9262, одобрило је решење начелника среза црногорског од 6. јуна исте год. Бр. 5443, којим је забрањено даље механисање Чедомиру Ђуровићу, механџиЈп из Ражана, у згради његовој, која нема месно механско право. Ово решење начелства, одобрио је и Министар унутрашњих дела, решењем својим П№ 25607/902 год. Против овога решења Министровог, Чедомир је изјавио жалбу Државном Савету, али је није послао непосредно Савету, него Министру унутрашњих дела. Решењем својим од 13. Фебруара 1903. год. ПА"« 3507, Министар је известио Чедомира, да се по овој његовој жалби не ће ништа радити, јер је ненадлежној власти поднесена противно чл. 49. закона о пословном реду у Државном Савету, по коме се све жалбе, по административним споровима, подносе непосредно Државном Савету, а не оној власти, против чије се одлуке и изјављује жалба. И против овога решења Чедомир је изјавио жалбу Државном Савету, и овај је, према одлуци својој од 10. јуна 1904. год Бр. 5053, учинио примедбе Министру на његово решење, налазећи: да оно не одговара закону по томе, гито по чл. 22 саветског пословника овај сам оцењује: да ли је жалба благовремена и прописно поднесена, а то право немају власти против чијих се одлука и подносе жалбе. Гледиште ово усвојио је и Министар, па је сва акта која се на ову ствар односе, послао Савету на даљу надлежност. II Убаштинење није увек доказ о својини, нити чини јаче право, кад је пописом утврђена својина са свим тре-ћег лица, а не оног, од кога се доводи право својине по куповини. За наплату 1000 динара, колико је имао плаћати но осудном решењу Игњат Илић, трг. из Змињака, свеме повериоцу Нахмијасу Аврамовићу - Коену, трг. из Шапца, среска власт узела је у попис кућни плац Игњатов, на коме постоје и: зграде од тврдог материјала. Одмах после извршеног пописа, Шивана жена Васе Илића онд. пријавила се као сопственик пописаног иман.а, подносећи за доказ убаштињење, па је тражила, да се скине попис. Начелник среза мачванског, решењем својим од 30. септембра 1902. год. Бр. 15411, упутио је Живану на редовну парницу за скинуће пописа, и ово је решење одобрено и од стране начелства подринског. решењем Бр. 14775. Против овога решења Живана је изјавила жалбу Министру, и он је наредио накнадни извиђај, после којега је оснажио решење начелства. Побуде нису нарочито означене у решењу Министровом, али оне су садржане у мишљењу његовог реФерента, а гласо: »Кад се из извешћа шабачког првостепеног суда види, да на овом имању,