Policijski glasnik

СТРАНА 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4 и &

»Ти се чудиш, 8 рече мој друг, »зашто МејкроФ не употребљава своју моћ у детективској служби. Он је за то неспособан. а „ Али чини ми се да си рекао »Казао сам да је јачи од мене у посматрању и резоновању. Кад би детективска вештина отпочела и свршавала се резоновањем седећи у Фотељи, мој брат би био најславнији криминалистички агенат на свету. Али он нема амбиција и енергиЈе. Он неће са свога уобичајенога пута да врдне, да би се уверио о тачности својих закључака, и радије пристаје да се мисли да је погрешио, него да се потруди и докаже своју исправност и тачност. Небројено пута сам му стављао на решење по какву проблему и добивао сам потпуно тачна објашњења. Па ипак он није у стању да сам разради практичне тачке, што је неопходно потребно учинити, пре него се дело изнесе пред суд или пороту.« »Онда то није његово занимање? „Ни најмање. Што је мени средство да зарадим хлеба, то он сматра за манију. По занимању је благајник у једном државном иадлештву, а станује у улици Пал Мелу. Једино место, где се може наћи ван канцеларије, то је Диогенов Клуб, који се налази преко пута његовог стана, и у коме се скупљају сви особењаци и човекомрсци. Хајд'мо к њему!® У разговору и шетњи кроз Сен-Цемску улицу стигосмо у Пал-Мелу. Шерлок застаде пред једним вратима недалеко од Карлтона, и пошто ми даде знак да ћутим, уђемо унутра. Кроз стаклена врата видео се велики и раскошан салон, у коме се налазио приличан број људи. Сваки је седео засебно, читајући новине и не осврћући се на околне. Холмс ме уведе у једну омању собу, која је имала изглед на Пал Мелу, и-рече ми да очекнем. После иеколико тренутака вратио се са једним човеком, за кога сам био уверен да је његов брат. МејкроФ Холмс је много крупнији и пунији од Шерлока. На његовом пуном лицу видела се очигледно она иста оштрина израза, којаје била толико маркантна код његовог брата, док су његове сјајне очи на први поглед одавале проницавајући израз, који се код Шерлока могао видети само кад напрегне сву своју снагу. »Мило ми је да се упознам с вама, господине,® рече МејкроФ, пружајући ми своју пуну и широку руку. »Шерлок ми је о вама, много говорио. Него збиља, Шерлоче, надао сам се, да ћемо се видети прошле недеље ради саветовања о оном догађају у Мануер Хаус. »Ја сам га већ разрешио," одговори мој иријатељ, осмејкујући се. »Разуме се да је то био Адам?" »Да, био је Адам. с( »У то сам одмах био убеђен. (( Одмах по овом браћа седоше поред прозора, који гледаху на улицу. »Веома згодно место за посматрање и проучавање људи, (( рече МејкроФ. »Погледајте у ове дивне типове! Погледајте, н.

пр. она два човека који прелазе преко улице. (( »Маргер и онај други?® упита Холмс. »Тако је, (< одговори МејкроФ. »Шта мислиш о оном другом?« Људи, о којима браћа говораху, стадоше испред прозора. Један од њих имађаше прслук, обележен на некалико места кредом, на основу чега је Мејкро® бесумње закључио, да је тај човек по занимању маргер. Други је пак био веома малог стаса, црномањаст, са обичном капом на глави, и неколико пакета у рукама. »Изгледа ми као стари војник, (( рече Шерлок. »И то скоро отпуштен,® додаде његов брат. »Изгледа ми да је са службом био у Индији. <( »Рекао бих из краљеве артилерије, (( рече Шерлок. »И удовац.« »Али има једно дете." »Деце, драги мој, деце. <( »Молим вас, то је мало одвише, к умешах се ја. »Заиста, (( одговори Холмс, »није ни мало тешко погодити, да човек са оваквим држањем, оваквим изразом ауторитета и од сунца препланулим лицем, мора бити војник, нешто више од обичног редова и да се вратио скоро из Индије. (( »Да је скоро напустио службу види се по томе, што још носи гарнизонске чизме, (( примети МејкроФ. »Он нема коњичко корачање, па ипак носи капу више наерену на једну страну, а то се види по кожи која је на истој сграни беља. Његово држање се не слаже са држањем пешака те према томе мора да је артиљерист. <( »Његово потиуно црно одело показује опет да је изгубио некога, који му је био веома драг, а то је по свој прилици била жена, пошто све потребе купује сам по дућанима. Купио је разне ствари за децу као што видите. Ту вам је звечка, која показује да је једно од деце још са свим мало. Шена му је можда при порођају умрла. Сам Факт да под руком има књигу са сликама доказује да има бар још једно дете, о коме се такође побринуо. (( Тек после овога било ми је јасно тврђење мога пријатеља, да његов брат има много јачу моћ резоновања од њега. »Знаш ли, Шерлоче, (< рече МејкроФ, »да има нешто сасвим ио твоме укусу један веома загонетан проблем по коме се тражи моје мишљење. Нисам још ушао у све детаље, али ако хоћеш испричаћу ти целу ствар. а »Драги мој МејкроФе, то би ме јако обрадовало. (< Одмах но овоме Мејкро® исцепа један лист из свога бележника, написа нешто на њему, зазвони и предаде га послужитељу. »Замолио сам господина Меласа да дође овамо. Он станује у истој кући где и ја, само један спрат више мене; нешто

мало сам са њим познат и зато се мени и обратио у једној својој недаћи. Господин Мелас је Грк по рођењу, и колико сам сазнао, један редак лингвиста. Средства за живот прибавља или као тумач при судовима, или као вођа богатих оријенталаца, који долазе у Лондон. Мислим, да ће најбоље бити ако нам он сам исприча случај о коме је реч, а који се њему лично догодио.® После неколико тренутака у наше друштво дође један омален и пун човек, чије лице зејтињасте боје и угасито црна коса означаваху да је јужњачког порекла, и ако је говорио као сваки прави Енглез. Ириликом његовог руковања са Шерлоком Холмсом у очима му се јасно огледала радост што ће своју ствар предати у руке тако познатом специјалисти, као што је био један Шерлок Холмс. »На часну реч сумњам, да ће ми полиција веровати ово што ћу сада испричати,« поче он тужним гласом. »Власт не може ни замислити да се овако што догодило у Лондону.® »Слушам вас пажљиво," рече Шерлок Холмс. »Вечерас је среда, <( настави г. Мелас. »То је било у понедељак на ноћ дакле П1 е два дана, када се све то догодило. Ја сам тумач свију језика — или скоро свију — али пошто сам Грк по рођењу, и носим грчко име, природно је, да се највише тим језиком и бавим. Има већ више година како сам главни тумач грчког језока у Лондону, и с тога је моје име веима добро познато по хотелима. Често се дешавадамеиу невреме позивају странци, који доиадну у какву непријатност, или путници који доцкан стигну, а потребне су им моје услуге. Према томе ја се ни најмање нисам изнецадио, кад је у прошли понедељак ноћу Латинер, леио одевен господин, ушао у моју собу и позвао ме да седнемо у кола која су чекала пред вратима. Он ми је рекао да му је ради извесног посла дошао некакав пријатељ, Грк, који не зна никакав други језик, сем грчкога, те му је неопходно била потребна моја помоћ као тумача. »Ставио ми је јога до знања, да је његова кућа прилично далеко у Кенсингтону. »Изгледало је по свему да му се веома хита, јер ме је просто угурао у кола кад смо изашли на улицу. »Рекох кола, али сам одмах увидео да је то био приватан екипаж, у коме је било много више места, него у обичним Фијакерима на четири точка, који служи на срамоту Лондона; а и његова постава, и ако мало извештала, ипак је била веома богата. Господин Латинер заузе место према мени и кренусмо се кроз Чаринг Крос. Изашли смо на оксфортску улицу. На моју примедбу, да је ово заобилазан пут за Кенсингтон, мој сапутник извади из џепа мали олован буздованчић и поче га преда мном лево и десно окретати, као да је овим хтео пробати његову тежину и јачину, а за тим га без речи осгави поред себе на седиште. Пошто је то учинио, затвори прозоре са обадве стране и том приликом на моју велику жалост опазих, да су стакла дебелом хартијом обло-