Policijski glasnik

СТРАНА 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 6 и 7

општена је и продаја ове покретнооти за дужну кирију, и он противу продаје није ништа приметио, нити је предузимао што год ради скинућа пописа и обуставе продаје. Према томе, неоспорно је право жалиочево: да се из цене, добивене за продате ствари, наплати, јер по одредби § 868 _ грађанског закона: ствари од кирајџије, или закупца, унешене у закупно добро, служе као закоча. залога за сигурност наплате неплаћене цене ономе, који закупно добро под кирију или закуп даје; и по томе, та је залога, као закона, преча од сваке друге, доцније задобивене судским путем. С обзиром на ову одредбу законску, полицијска власт правилно је поступила, кад је добивени новац, по одбитку папирне и добошке таксе, издала жалиоцу у исплату дужне кирије.

При одређивању година службе за пенсију ранунају се и контрактуалне године слржбе. Н. М., бив. чиновник, изјавио је жалбу противу указа од 21. јула 1903. године, којим је, на основу § 76. закона о чиновницима грађ. реда, отпуштен из државне службе, ма да је, у време отпуштања, имао 11 година 3 месеца и 4 дана службе, те по томе и право на пенсију. Уз жалбу поднео је два уверења надлежних министара о годинама, проведеним у служби, и решење ранијег Министра Финансија, по коме му се године указне контрактуалне службе признају као године дејствителне за пенсију. Државни Савет одлуком од 2. јануара 1904. год. № 8568, поништио је овај указ, са ових разлога: По првом ставу § 72. закона о чиновницима грађанског реда: п ири рачунању година службе, служиКе за основ књажевски акт, коЈим је чиновник у државну службу аостављен . ® Тај акт жалилац има у указу Краљевом, јер је, као што се тврди поднетим уверењем Министарства грађевина № 5083., за све време његове нривремене — контрактуалне службе био указни чиновник. Према томе, има му се све време привремене — контрактуалне службе урачунати у године службе. Да је овакав смисао закона, тврди се и одељком другим § 72. поменутог закона, где се каже: да се само оно време неће рачунати у године службе, које је чиновник нровео на местима, која нису као указна од државе призната, а то ће рећи: да је за одређивање година службе довољно, да је који био на месту, које је као указно признато, а је ли он ту био као привремени, или дејствителни, то се не тражи. У прилог оваквог разумевања закона говори и § 71. закона о чиновницима грађанског реда. Ту се просто каже: да онај задобија право на пенсију, који десет година службе наврши, а не каже се: који десет година указне службе, или дејствителне, наврши, те се према томе има гледати: кад је који у службу примљен, а не, кад је који дејствителан чиновник посгао. Овако разумевање поткрепљује се и раније утврђеном практиком у сличним сду^чаједама, на основукоје је и Министар

Финансија, решењем својим од 5. децембра 1902. год. КБр. 22569, известио жалиоца, по његовом захтеву: да ће му, на случај његовог пенсионовања, рачунати у године дејствителне службе и оно време, које је, као указни контрактуални чиновник, ировео у државној служби, те је по томе право жалиочево у толико основаније, јер ие може правно допушгено бити, да се питања, једном расправљена Министровим решењем у смислу закона иутврђене практике, доцније, од стране другог Министра, потиру. Ирема свему изложеном, жалилац је, са његовом привременом указном службом у 7 година 1 месец и 10 дана; дејствителном службом, у разним положајима при Министарству грађевина у 3 године 10 месеци и 25 дана, и при Министарству Финансија у 2 месеца и 29 дана, свега у државној служби провео 11 година 3 месеца и 4 дана, те по томе није могао бити отпуштен из државне службе, на основу §76. закона о чиновницима грађанског реда, већ пенсионован, према пропису § 71. истог закона.

За одлуке, којима општина сиромашним грађанима даје на уживање општинску замљу, не треба и одобрење Државног Савета. Лазар Радосављевић, из Барича, молио је, да му се, као сиромаху, који је оптерећен ситном децом, да на уживање једно парче општинске земље. Одбор, а затим и збор села Барича, одобрио је, да се Лазару, као сиромаху, да на уживање један хектар селске утрине. Ту одлуку суд општински послао је полицијској власти, а ова Државном Савету на одобрење, у смислу тач. 11. чл. 33. закона о општинама. Државни Савет 10. Фебруара 1902. године Бр. 563 вратио је нерасмотрена акта овог предмета начелству округа београдског, иалазећи, да овде није случај из претпоследњег става чл. 33. закона о општинама, пошто се Лазару општинско имање не даје у својину, већ само на уживање.

Она власт, на коју је жалба упућена, дужна је да донесе и одлуку, ако је жалба снабдевена прописном таксом. С. М., из Раље, обратио се начелнику среза космајског и тражио, да се часници општинског суда казне за дело из чл. 159. закона о општинама. Среска власт одбила је жалитеља од тражења, те се овај обратио жалбом начелству. Начелство округа београдског, налазећи, да је за расматрање ове жалбе надлежан Државни Савет, наредило је начелнику среском, да овај предмет пошаље Савету на решење. Државни Савет нашао је: да је иогрешно предмет упућен Савету, јер кад је жалба начелству изјављена, и прописна такса, по ТБр. 7. таксене тарифе, плаћена, онда је начелство било дужно, по чл. 27. Устава, да жалитељу изда своје решење.

С тога је одлуком од 10. Фебруара 1905. године Бр. 562 Државни Савет акте вратио начелству на даљи рад. м. В.

ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО ц«. Т У М А Ч из доживљаја Шерлока Холмса А. Конан Дојл (сВРШЕТАк) »Говорећи то, он отвори врата и понуди ме у.собу, која је по изгледу била богато намештена, али ипак слабо осветљена. Опазио сам кадифене столице и високу од белог мрамора плочицу, уз коју је висио јапански оклои. Столица је била баш испод лампе и онај старији човек ми даде знак да на њу седнем. Млађи нас је за тренут оставио, али се ускоро кроз друга врата појави, водећи са собом једног господина, који је на себи имао нек^ врсту огртача и полако је према нама корачао. Кад је дошао у домашај слабе светлости која ми је дала могућности да га јасније видим ужаснуо сам се од његовог изгледа. На лицу му се огледало мртвачко бледило и изнуреност, док су његове велике и светле очи одавале човека јаког духа. Али оно што ме је највише изненадило код овога човека, то су били печати Фластера по његовом лицу, а и преко самих уста. »Имаш ли таблу, Харолде?« викну старац; после тих речи непознати се сруши на столицу. »Јесу ли му руке слободне? Сад му подај креду. Би ћете му постављати питања, господине Меласе, а он ће писати одговоре. Иитајте га на првом месту, да ли је спреман да потпише документа?" Непознатоме засијаше очи као муња. »Никад,« написа он грчким језиком на табли. »Зар ни под каквим условима?« запитах га по наредби мога тиранина. »Само ако је видим венчану у присуству грчког свештеника, кога познајем.® в Ви знате онда, шта вас чека?® »Не марим ништа за себе! к Пошто сам га на овај начин неколико пута питао, хоће ли потписати документа и увек добио негативан одговор, наде ми наумсрећна мисао, да уз питања, која сам му по наредби постављао, додајем по неколико својих речи. Пре но што сам ово учинио, хтео сам се уверити, да нас случајно не разумеју и с тога сам у почеткупостављаопитањачисто наивнс природе. Чим сам се уверио, да нема никакве опасности, т. ј. да нас не разумеју, злоупотребио сам поверење и покушао да што више сазнам о моме земљаку. Наш даљи разговор продужио се овако : »Ништа се не можете користити вашим упорством. Ко сте ви?« „ Не марим. Ја сам неаознат у Лондону. к »Онда припишите себи за све што вас снађе. Од када сте овде ? а