Policijski glasnik

ВРОЈ 6 и 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 47

7. Сеоска иолициЈа, која води надзор над шумама, ловом. риболовом, корисним биљем и т. д. 8. ПолициЈа јавног саобраКаЈв : желеанице, лађе, пловидба, путеви и т. д. 9. ПолициЈа судска, која има да извиђа и пресуђује иступе, и 10. Верска иолициЈа: школе, цркве, манастири и т. д. И сам Блок признаје, да ова подела није потпуна и прецизна, али у исто доба додаје, да се из ње на први поглед може уочити скуп разноликих атрибуција полиције. Подела према материјалу, у осталом, није никад била потпуно остварена у пракси. Много је тачнија и обичнија подела полиције на, административну, судску и санитетску. Прва има за задатак одржање јавног иоретка, друга старање о личноЈ и имовној безбедности, а трећа старање о здрављу грађана. Поред ових општих користи од поделе рада, подела полиције на неколико грана. а нарочито издвајање судске полиције од осгалих врста полицијских делатности, има и ту добру особину да умањује злоупотребе. Ну, и једна и друга изложена подела, не може се у пракси потпуно осгварити, нити се у опште може замислити једна полиција, чији би одељци радили са свим независно и одвојено један од другог. Тек у скупу, и допуњујући се у стању су они одговорити потпуно своме задатку, који је, као што смо видели, и тежак и огроман и узвишен. Једина подеда полиције, која је у пракси скоро потпуно остварена, јесте подела на државну и оиштинску иолициЈу,

која се датира из најстаријих времена. Основ овој подели не лежи толико у самоуправном карактеру општина, колико у локалној потреби за што јачом заштитом јавног поретка, личности и имаовине грађана. Ми смо већ видели, приликом- говора о развитку нолицијске власти, да су се општине у почетку поглавито старале о привредном и културном развитку својих суграђана, па су тек носле, услед слабости средњевековне државе, биле приморане да узму на себе и старање о личној и имовиој безбедности. И ако је ово старање доцније прешло на државу, ипак су општинске власти, чак и до наших дана, са успехом обављале, па и данас обављају, велики део полицијске власти. Са поделом полиције на државну и општинску, у тесној је вези и њена подела ио географском иоложају, којаимасвога основа и у интересу земље и у интересу грађана, као и подела полицијских власти на више и ниже. Обе ове поделе довољно су познате из саме праксе и с тога би, држимо, сваки опширнији говор о њима био излишан.

Било је неонходћо потребно рећи ово неколико речи о полицији у опште, да би се што боље могао уочити и појмити њен развитак у Србији, који је такође ишао упоредо саразвитком државе и индивидуалне слободе. (наотавиће ое) Д. Ђ. АлимпиЂ

КЛЕПТОМАНИЈА ИЛИ КРАБА ИЗ НАВИКЕ од д-ра Р. Бауера

22. октобра 1902. год. стајао је пред поротним судом Јохан Б., окривљен за злочино дело : крађу из навике. Да би читаоци имали тачнији појам и боље могли судити о овоме случају, побројићемо све предмете, за које га у тужби оптужује државни тужилац, да их је Јохан украо. 1. У зиму 1900. и 1901. године Францу Н. једне узде, један колан и једну врећу вештачког ђубрета; 2. Вилхелму Б. у годинама 1896. и 1897. једну колску кочницу, једно седиште за кола и један ланац; 3. ЈозеФу К. у лето 1899. године један нлуг са њиве; 4. АдолФу Г. године 1899. две лопате за ђубре, а године 1895. један брус; 5. Францу Ф. у зиму 1901. године један дирек и један чунак; 6. ЈозеФу Г. године 1888. једне кљеште; 7. Леу К. у годинама 1895. и 1896. машину за орање, машину за загртање кромпира, двоја теретна кола и једну колску кочницу; 8. ЈозеФу М. у 1898. години три велике тестере; 9. Алојзу Л. године 1897. једап плуг; 10. ЈозеФу Б. два раоника са поља; 11. Анастасију Н. у зиму 1900. год. два чунка заједно са пећима; 12. ЈосиФу Е. о божићњем посту 1898. године двоје дрвених соница;

13. ЈозеФу Г. једну машину, за орање, једну мотику, две тестере, једну секиру, један ланац за кола и један ћилим; 14. АдолФу С. у лето 1900. године једна собна врата, четири прозорска крила и један точак; 15. РудолФу Б. у јесен 1899. године две косе; 16. ЈозеФу Ст. године 1900. две косе; 17. Вилхелму Б. године 1898. једне гвоздене виле; 18. Вилхелму X. године 1899. ланац за кола; 19. Францу Н. у 1899. години један ланац, а у јесен 1900. године једно корито од камена; 20. Францу К. у априлу 1901. год. једну дрљачу; 21. Паулу Н. године 1899. једну косу; 22. Францу К. ноћу 16. априла 1901. године пет гвоздених маказа; 23. Трговцу РудолФу Г. августа месеца 1900. године из затворенога дворишта три тестере; 24. Вилхелму Ф. три сита; 25. ЈозеФу К. године 1897. једну секиру, а године 1900. један бич и једно буре; 26. Свирачу Алберту Б. 14. септембра 1900. године једну виолину; 27. Францу X. ноћу између 11. и 12. октобра 1900. године седам кошуља; 28. Каролини Б. у 1901. години бело рубље; 29. ЈозеФу С. у 1897. години једну машину за прављење путера и једну канту за воду;

30. Јохану Б. новембра 1900. год. једно сито за жито; 31. Винћенцу Г. године 1896. једне кљеште; 32. Алојзу Р. у 1900. год. један ланац; 33. ЈозеФу Р. год. 1898. једну цепаницу; 34. РудолФу Б. у зиму 1900. год. једне сонице; 35. Терези Е. двоје гвоздених вила и једну секиру; 36. Јохану К. улето 1897. годинеједну тестеру; 37. Францу С. у лето 1900. године једне гвоздене виле; 38. ЈозеФу Н. у 1899. години две мотике и две косе; 39. Паулу Л. у децембру 1899. године један зимски капут; 40. Густаву Л. год. 1891. једне саонице; 41. РаФаелу К. 1896. године једну руду; 42. Аитону В. године 1900. један ланац за кола; 43. АдолФу Л. године 1900. три точка и једна колица за плуг; 44. Вилхелму X. год. 1893. једне сонице; 45. ЈозеФу Н. године 1900. једну косу; 46. Антону Г. године 1891. један јеленски рог и два точка од машине за орање; 47. ЈозеФу К. године 1898. две косе; 48. ЈозеФу Н. у јесен 1900. године два лонца, једну секиру и један кајиш. 49. ГуСтаву А. у 1898. године са њиве један плуг и једну шубару од даброве коже. 50. Венијамину С. у 1899. години два раоника и две косе; 51. Клеменцу С. у години 1899. један сат и две столице; 52. Јохану В. у 1900. години у механи један кишобран и један шешир;