Policijski glasnik

СТРАНА 64

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8

жи .10 лекарске помоћи или у апотеци куповадо закојни материјал и лекове, па у олучају проналаска да га спроведу начел. ср. тамнавског с позивом на Бр. 583. — Убр. 6631.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Начелник среза нишавскога, актом својим Бр. 9086 од 22. Фебруара тек. год., доставио је уредништву следеће : «17. децембра прошле године, на један сат пред мрак, дошао је у кућу Тодора Пешића., трговца и најбогатијег човека из Равног Бучја, један омален младић, стар око 22 године, и издајући се за трговца, упитао је Тошу, има ли да му прода овце и козе за Божић. Тоша му је одговорио да има, и казао му је, да ће му их дати пар по 10 динара, ако сваки брав буде тежак преко 14 кгр., а по 6 до 8 динара ако буду лакши. — На цену пристајем, одговорио му је тај младић, али иоту не могу да прекинем док се не договорим са друштвом, које је доле у механи. — Иа добро, ти иди и договори се са друштвом, рече му Тоша, на ако и они пристану на цену, ви дођите ; иначе немојте ни долазити. Младић отиде и после од прплике по сата врати се Тошиној кући оа још два друга, од којих је један био стар око 26 година, високог раста, и имађаше при себи једну кратку двоцевку пушку. Други је био отар око 36 год., средњег раста и риђ. Тоша је баш био оео да вечера са укућанима. Они назову „добро вече," попију по чашу, две ракије , па и они седну те вечерају. После вечере Тоша нареди укућанима где ће тој тројици а трговаца" да паместе да спавају, рече «лаку поћ," па оде. Кад он оде, она три ( 1 трговца # упитају његовог сина Анту. — Куда оде старац ? — Оде да спава, одговори им Анта; он има своју засебну ообу. Кад они ово чуше, скочишс на ноге. Онај мали узе пушку од оног високог, сви потргну револвере и повичу : ( ,Да се није нико макао, иначе ће погинути! 8 Анта ое на то уплаши и иочне да бежи ка кућним вратима, али га онај високи претекне и не даде му да побегне на иоље. Анта онда почне бежати ка соби у којој је Тоша био, али за њим потрча онај мали и онај риђи. Анта уђе у собу и подупре врата леђима, а она двојица почну гурати врата да и они уђу унутра. Тоша који је већ био легао да спава, кад чује ларму у кући, устане, узме једну батину, па викне: — Што ми плашите чељад? Сад ћу све да вао побијем овом батином.... У то се врата од собе мало отшкринуше. Један револвер опали и Тоша се сруши на земљу мртав, рекав само . «јао, изедоше ме....» Мало пооле тога и Анта ое сруши онесвешћен на земљу, јер га је један од оне двојице, како су врата била отшкринута, ударио ножем у деву мишицу и ранио. Врага се за тим отворе и они уђу у собу, па из оандука који је био поред Тошине иостеље, узму сав новац, који онај мали стрпа у једну белу војничку торбу, па изађу у кућу. За тим онај риђи повеже сву чељад у кући, па са оним малим уђе у другу ообу, ту заједно

обиЈу један сандук и из истог покуне сав новац, који онај мали опет стрпа у торбу. За тим ое врате, нађу један катанац, њима закључају врата од куће и побегну. Учињеном иотрагом по овоме делу, потпуно је утврђено, да су исто учинили: 1. Танасије Милосављевић, надничар из Ћуприје, стар 26 година, раста високог, косе црне, лица дугуљастог, очију плавих, носа иравилног, бркова малих црних, браду брија; до сада није судски осуђиван, али је вишс иута.

осуђиван полицијски и био је под полицијоким надзором, а према уверењу суда оиштине ћупријске, познат је као човек нерадник и склон рђавим делима; 2. Ђорђе Живковић, надничар из Туприје, стар 3 6 годииа, раста оредњег, косе смеђе, лица округлог, очију плавих, нос-а правилног, бркова и браде риђих; владања је, по уверењу суда ошптине ћуиријске, рђавог и био је неколико

пута подицијоки кажњаван затвором и подицијоким надзором, а и судски је осуђиван у 1898. години пресудом ћупријског првоотеиеног суда од 4. Фебруара Бр. 1861. са 10 год. робије за разбојништво , и 3. Радојко Ђ. Срећковић, тежак из Великих Крчмара, стар 22 год., раста малог, косе

црне, лица округлог, очију илавих, носа иравилног, нагарен малим црним брчићима; има белегу од заоекотине на левом образу иоред оамих уста; владања је, по уверењу оуда општине крчмарске, врдо рђавог, полицијоки је осуђиван више пута, а и оудски је ооуђиван у прошлој 1904. год. пресудом крагујевачког нрвостепеног оуда од 8. јуна Бр. 2554 1 на годину дана затвора за поништај туђих ствари, и пресудом од 2 5. октобра Бр. 3830 4 на 8

година робије, за оиасне крађе, али јо 9. новембра побегао из судоког притвора и са Танасијем и Ђорђем извршио ово дедо. Ка.ко није искључена могућност да су они у путу из Ћуприје за Равно Бучје и обратно учинили још какво кривично дедо, то ое моле полицијске вдаоти, да се у овоме подручју о томе увере, па да о резултату извеоте вдаот ореза иишавског. Шаљу се њихове олике да се изнесу у а Полицијоком Гдаонику".

Т Р А Ж И С Ш Маца Терзић. одбегла је од с.вога мужа Стевана Терзића, ковача овд., одневши собом све кућевне ствари. Она је родом из Борчс у Аустро-Угарској, отара 22 год., омадена, пуна, смеђа. Но оцу се презива Паскаљ или Грујин. — Нека је власти у случаЈу пропалаока спроведу Управи гр. Београда с позивом на Бр. 6997.

УХБАЂЕНИ Живојин Ђорђевић, бив. олуга Извозне Банке, чију омо иотерницу изнеди у 1. и 2. броју, ухваћеи је и пригворен 1. тек. м-ца у Дрезди по телеграму Управе града Београда. Од 10.000 динара, колико је проневерио, нађено је при њему свдга 39 марака, а остало, веди, украдено му је на иуту између Земуна и Беча. За који дан биће издан ерпским властима. Сима Јовановић, бив. слуга г. М. Антонијевића, овд. јувелира, ухваћен је у оиштини бељиниској у ср. космајском, те је преотада иотреба за његово тражење према издатој потерници у 1. и 2. броју ((ПолицијокогГласника" од 6. т. м.

Штампа ^раљ. Срп. Државна Штампарија

уредник, пушсгн Ј). ЈЈлимПић