Policijski glasnik

БРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 63

деце, која су починила многе тешке злочиие. Сем њих после је наравно ухапшена читава војска малих злочинаца, јер свакога месеца полиција има бливу хиљаду таквих хапшења. Међу тешке злочине, које су почимила у последње време деца и за која су изнедена пред суд за децу, спада страховити злочин, који су извршили брат и сестра од 16 и 13година. Вилије Стеварт и његова млађа сестра Фалма убили су свог рођеног оца на спавању, при чему је он сигурно био пијан. Стеварта су нашли са пресеченим гркљаном и са више тешких рана по глави од убода и сечења. Даље, један је седмогодишњи дечко убио свога брата од стрица у колевци. Дванаест година стара девојчица, Лиција Воден, сама је предстала суду и призиала, да је лагала кад је теретила једног младог човека по имену Џана Голдона, да је он над њом извршио силовање. Тај је несрећник дотле седео у затвору читава четири месеца. »Ја могу да будем рђава по истрагу, могу другом зло да набацим, да не прцзнам, (< говорила је мала покварена душа пред судом. Одмах ]е по том предата једном заводу за поправку и подвргнута строгом надзору. Три мале Талијанке од шест, осам и десет година одале су се са свим мирно и равнодушно крађи по дућанима, и постале су у томе веома рутиниране. Кад су већ биле ухваћене, признале су, да су већ месецима вршиле тај „посао" са много успеха. Признале су да су накрале робе у вредности неколико стотина долара, и да су све то претвориле у новац. Приметно лепе, мале сињорине носиле су пелерине, којима се све крадљивице по дућанима необично ра-до ките. Предмете мање вредности и малих димензија носиле су дугопрсте девојчице у својим чарапама. Изузимајући у случајевима убистава и наљевина, по правилу готово пушта се да прође извесно време, пре но што се њихов »случај« преда суду. За то време притворену децу обучавају извесни учитељи, и тада проводе врло добро живот, само да се не би могла потужити кад изађу из заводских зидина. Ако им је владање добро, учитељ се изрази похвално о жуднл! за учењем, и тада се деца пуштају из завода на »часну реч«, а нретрес и осуда суспендују се. Отпуштена деца обавезују се, да су дужна сваке недеље један пут подносити заводу извештај о своме владању и подвргавати се саслушањима, што све траје обично шест месеца. Утврди ли се да су се за то време часно и поштено владали, онда се над њима у опште и не изриче пресуда за злочин, већ постају слободни и враћају се у друштво као »часни грађани.® Учине ли пак какво ново дело, онда их без милооти и милосрђа узимају у казнени или какав принудни завод за поправку, и ту утичу на њих највећом строгошћу. За време трајања рока за поиравку младих грешника, њих посећују људи који су ставили себи у задатак облагорођење таквих заблуделих душа, и гледају да на њих утичу саветима и поукама, да би ударили правим нутем. Међу злочинима, који су стављани на терет оптуженима пред судом за децу,

има и паљевина, ФалсиФиката, превара сваке врсте и опасних крађа. Међу најпрепредније злочинце, који су годинама постојали у Њујорку, може се убројати скоро ухваћени дечко од не више но петнаест година. Од своје осме године живота почео је да извршује све могуће и немогуће злочиначке мајсторије, а на њега нико није могао ни иосумњати, тако се вешто умео крити. Са ретким задовољством и похвалом причао је он о свима својим неделима. Изјавио је да му је проФесија да врши опасне крађе, да је. ради промене, понекад бивао и друмски разбојник, а да је чинио пробе и са паљевинама. Тек пре кратког времена пошло је за руком њујоршкој полицији дапохвата дружину од осам чланова, чији је вођа био дванаестогодишњи дечко по имену КлиФорд Ален. Деца су сгавила себи у задатак, да у 198. улици упале кућу број 294. У своје »оправдање« изнела су та покварена и опасна деца то, што је друга једна њима ривалска дружина деце имала намеру да изврши палЈевину баш те куће, па су хтели да им, што кажемо ми, извуку асуру. Тако покварене деце има широм целога Њујорка, и што је најглавније дружине њихове обично се надмећу у томе, која ће од њих бити вештија и дрскија у извршењу злочиних дела. Једно од »најбеднијих® за та друштва, јесте занимање тиме, што пресрећу децу која иду х школу и од њих отимају доручак и неколико пара за трамвај. У суду за децу деси се по који иут и каква лепа сцена, која мало насмеје иублику и натмурене судије. Тако је био случај са једним малим, бледим, црнокосим дечком, коме судија рече, да му покаже један пут очигледно, како он то краде људима сатове, новчаиике и друге ствари из џепова. Без икаквог зазора изјави Тито, да је увек готов доказати своју »уметност«. »Ви сте жртва,® рече он судији, „а ви — једном судском чиновнику — мој помоћник!" И док је он објатнњавао овом чиновпнку како треба живо да се разговара са „жртвом" случајно и неприметно се дотакао руком прслука судијинога. Кад је овај миелио, да ће га мали лопов баш сад хтети покрасти, његов је скупоцени сат већ одавно био у џепу од панталона дечкових. Поштовања достојни судија направио је тако заирепашћено лице. да је сва публика у сали прсла у смеј. Право чедо жарке Италије са збуњеним осмехом пружи хронометар заирепашћеном сопственику.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П О Т Е Р Е Јаков Орловић, из Хрватоке, сгар 40 год., црномањаст, ио лицу роав, у чакширама, кожуху и опанцима, — оте<? је 2 8. пр. м-ца овојој газдарици Станијн, удови Лукић, нз Пећана, у срезу иосавском, 173 дин., па по том незиано куда побегао, однев г.обом и своју пушку. Позивају се ове подиц. власти да Јакова живо

нотраже и у олучају проналаска спроведу га нач. ср. посавског, округа београдоког с позивом на Бр. 20 4 5. Драгутин Јанић, родом из села Иванооатице, ср. пољаничког, но занимању пекароки момак, стар 18 — 20 год., малих црних бркова, у опште црномањаот, у оделу немачком , са шајкачом на глави и опанцима на ногама, ооумњичен је код начел. окр. моравичког да је нођу између 27. и 28. пр. м-ца украо и однео Јовану Ничићу, из Ћуприје, ове ствари: један зимски капут оа самуром боје беле, три пара разног одела, један пар ципела, једну кошуљу белу са француоком крагном и један пар црног одеда. — Позивају се све подицијске и општинске влаоти да за иокрађом и крадљивцем предузму живо трагање и у случају ироналаока спроведу га начел. окр. моравског, о позивом на Бр. 2547. — УБр. 7529. Јован Мијатовић, продавац колача код Михаила Ђорђевића, хлебара овд., 19. пр. м-ца отпутовао је пилићароким возом у унутрашњоот, одневши собом 13 дин. од пазара. Јоваи је стар 3 8 год., родом из Тополе, висок, бркова великих и плавих, у кратком зимском капуту и плавом доњем оделу. — Позивају се ово полицијске и општинске власти да Јована потраже и нађеног спроведу Управи града Београда с позивом на Бр. 7153. Јован Томић и Иван Радосављевић, скитачки цигани, који су били у притвору код начел. ср. моравичког за опасне крађе, при спроводу за чачански првостепени суд побегли оу 22. ов. м-ца из Горачића иопред спроводника. Јовану је око 50 год., средњег раста крупап, црних очију, црне браде и бркова, лица широког, боје лица црно-жуте, одевен у сукнене чакшире и гуњ; на глави има шубару, а на ногама опанке. Ивану је око 60 година, средњег је раста, мало иогурен, крупан, црних очију, прогеде браде и бркова, боје лица жућкасге, одевен у похабане чакшире и гуњ; има половну намуклију, на глави шубару и на ногама опанке. — Нека их ове полиц. и општин. власти живо потраже и пронађене спроведу начел. ср. моравичког с иозивом на Бр. 239 3. — УБр. 699 1. Дмитар Ђорђевић, родом из Смиловца у окр. крушевачком, ооуђеник пожаревачког казненог завода побегао је из тога завОда. Стар је 26 год., црномањаот, бркова црних, малих, браде кратке, црне, ра ;та оредњег. — Позивају се све полнц. и оишт. влаоти да Дмитра живо потраже и у случају проналаска опроведу га позкаревачком казненом заводу. — УБр. 7 400. Непознати злочинци извршили оу ноћу између 6. и 7. пр. м-ца опаону крађу на оалашу Њице Ћогића, зомљоделца из Јабуковца; обили оу кућна врата и однели 1 мотику, 1 бакрач, 1 секиру, 1 кооир, 1 конопац и 30 кгр. ражи. Вредноот покрађе износи 27 динара. Препоручује се свима полицијским и општинским властима, да за лоиовима и иокрађом трагају и у случају проналаока упуте их начел. среза брзопаланачкога с иозивом на Бр. 1965. — АПБр. 206. | Непознати крадљивац 1. тек. м-ца у зору прескочио је ограду од дворишта г. Сигмунда Полицера, апотекара иа Убу, у намери извршења крађе , но у томе је спречен од г. Полуцеровог момка, који је крадљивца ранио из револвера с( булдог», калибра 9 м.м., услед чега је крадљивцу истекло доста крви. Позивају ое ове полицијске и оиштинске власти да обрате пажњу на ог.о лице, нарочито ако би тра-