Policijski glasnik

СТРАНА 84

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 10 п II

нансијског дела. Хоћеш ли бити тако добар да га гласно прочитага? Узмем новине, које ми је оп додао и нрочитам чланак под насловом «Непријатна попшљка": »Госпођица Сузана Кушинг, која стапује у Крос Стрит, Кројдон, постала је жртвом веома грубе и луде шале, изузимајући да се у томе случају не крије што друго, што би могло оправдати овакав поступак. Јуче око два часа по подне предао јој је разносач поштанских аманета један мали пакет завијен у сиву хартију. У њему је била кутија од хартије, напуњена обичном сољу. Кад је изручила со, госпођица Кушинг беше ужаснута нашавши унутра, два човечја ува, ио изгледу скоро одсечена. Кутија је послата дан пре тога аманетном поштом из БелФаста. Није било никаквог знака ко је пошиљалац, а догађај је у толико тајанственији, што је госпођица Кушинг девојка од својих педесет година, живи веома повучено и има врло мало познаника и лица Оа којима се дописује, као и за то, што веома ретко добива ма шта иреко поште. Пре неколико година, кад је становала у Пенџ-у, давала је део свога стана под кирију тројици медицинара. које је доцније морала отерати због њиховог неуредног и бурног живога. Полиција мисли да је ова увреда нанета госпођици Кушинг из освете, и да су је извршили ђаци у намери да је заплаше попшљком тих реликвија из секционе сале. Мало се придаје важности могућности, да је ово дело једнога од тих ђака из Северне Ирске, који је, но веровању госпођице Кушинг, из места БелФаста. Истрага се, међутим живо води, и у рукама је господина Лестреда, једног од најснремнијих детектива". - Толико каже »Дели Кроникл 8 , рече Хол-мс, пошто сам свршио читање. Сад о нашем пријатељу Лестреду. Јутрос. сам од њега добио цедуљицу, у којој каже ово: Изгледа ми, да је ово дело сасвим у вашем жанру. Надамо се да ћемо целу ствар расветлити, али нам је тешко да пронађемо ма шта, што би нам служило као полазна тачка. Разуме се да смо одмах депеширали поштанској управи у БелФасту, и оии су одговорили, да је тога дана предат пошти велики број иакета те немају могућности да се сете нарочито тога пакета и шеговога пошиљаоца. Кутија је обична за дуван и не може нам ништа користити. Сумња на медицинара изгледа ми могућна, али бих се највише радовао, кад би сте ми поклонили неколико часова. Бићу код куће или у полицији цео дан. - Шта велиш на то, Ватсоне ? Можеш ли да савладаш ову врућину, па да заједно одемо до Кројдона, тако ћеш имати прилике да умножиш твоје забелешке. — Једва чекам да се појави какав посао. Онда га имаш. Зазвони, да пам донесу обућу и нареди да нађу кола. Братићу се за тренутак док одело променим и напуним кутију цигарама. Кигаа је пљугатала док смо били у возу, а врућина је била мања у Кројдону, него ли у варогаи. Холмс је телеграфисао Лестерду, и он нас је дочекао на станици.

После пет мипута шетње дођосмо до Крос Стрит, где је становала г-ђица Кушинг. То је била лепа, дугачка улица, окићена двоспратно- зиданим кућама са камепим степеннцама. На пола пута Лестред стаде и куцну на врата, која отвори мала служавка. Госпођица Кушинг је седела у предњој соби у коју уђосмо. То је била женска са спокојним лицем и великим благим очима. У крилу је држала вез, и радила га је; корна, пуна разнобојне свиле стајала је на столици крај ње. — У шупи су те гадне сгвари, рече она, кад је угледала Лестреда; желела бих, да их са свим одавде однесете. — То ћу и учинити, госпођице. Задржао сам их док их мој пријатељ, господин Холмс, не прегледа у вашем нрисуству — Зашто у моме присуству, господине? — За случај да хоће да вас што год упита. — Од какве је иотребе да ми се стављају ма каква иитања, кад вам кажем, да ја о томе апсолутно ништа пе знам. — Тако је, госпођице, рече Холмс умирујући је. Ја сам уверен, да сте ви и сувише узнемиравани по овој ствари. — Доиста јесам, господине. Ја сам скромна жена и живим сасвим повучено. Ово је нешто са свим ново за мене да се моје име по новинама потеже и да се полиција мегаа у моју кућу. Ја нећу да ове ствари остану и даље у мојој кући, господине Лестреду. Ако желите да их разгледате, то можетеучинити наиољу у гаупи. То је била мала шупа у узаној авлији одмах иза куће. Лестред изађе и донесе К У ТИ ЈУ °Д хартије заједно са сивом хартијом и канапом. Клупа је била на крају стазе, и сви седосмо на њу, док је Холмс једно но једно ухо разгледао, како му их је Лестред додавао. — Канап је веома занимљив, примети он држећи га спрам светлости и миришући га. „Шта ти се чини за овај камап, Лестреде ? <( — Намазан је смолом! — Тако је. Намазан је црном смолом. Без сумње си приметио и то да га је, госпођица Кушинг пресекла маказама, гато се познаје по месту где је то учињено. То је врло важно. Ја не видим никакву важпост у томе, рече Лестред. — Важност је у томе гато је завезапи чвор остао неповре^ен, а овај чвор има особити карактер. — Врло је лепо везан. То сам већ занисао, рече Лестред спокојно. — Толико што се тиче канапа, рече Холмс осмејкујући се. Сад да пређемо на онај завијутак од хартије. На сивој хартији се јасно осећа мирис од каФе. Што то ниси нриметио? Ја мислим да о томе не може бити никакве с.умње. Адреса је написана више развученим словима, широким пером и веома рђавим мастилом. Реч Кројдон најпре је записана са 1 иа је доцније поирављено са у. Пакет је дакле послало мушко лице, адреса је мугаком: руком написана, — лице је ограниченог изображења и непозиат му је Кројдон.

Довде је све добро ! Кутија је жута за дувап, и на њој нема нигата особитог оем два отиска од палца на левом дну од кутије. Напуњена је обичном оољу, каква се употребљава за усољавање кожа и других простијих трговачких предмета. На дну испод свега тога затрлана су та два чудновата предмета. Говорећи то, извади Шерлок оба ува и пажљиво их поче разгледати. Најзад их врати у кутију, на се дубоко замисли. — Приметили сте, без сумње, рече ои најзад, да ове угаи нису парице. — Да, то сам премитио одговори Лестред. Али ако је ово шала ђака са медицинског Факултета, онда је њима врло лако послати два непарна ува, као и прави пар. — То је тачно. Али ово није никаква шала. Не иде ове томе у прилог. Сва тела у соби за секцирање су убризгана течношћу, која отежава распадање. Ове уши немају ни трага од тога, јер су још свеже. Одсечена су туиим оруђем, гато се никако не би могло догодити да је то какав ђак учинио. Понављам да овде нема никакве шале. Ми улазимо овим у траг једном ужасном злочину. Нека дрхтавица прође ме слушајући речи мога друга и кад сам видео његову озбиљност. Лестред пак враћаше главом као човек који је само у пола убеђен. — - Ништа немам противу мишљења, да је то била шала, рече он, али су много јачи разлози противу тога. Ми знамо да је ова женска проводила веома скроман и частан живот у Пенџу. а тако исто и овде, бар за последњих двадесет година. За све то време једва ако је кад и из куће изашла. Па што би јој онда ма какав злочинац нослао доказе овоје кривице, иарочито кад и она исто тако мало зна о овом догађају као и ми. — То је проблем, који сад имамо да решимо, одговори Холмс, и што се мене тиче, ја сам намеран да отпочнем истрагу у том смиолу ношто сам убеђен да је овде извршено двогубо убиство. Једно је од ова два ува женско, мало, лепог облика и пробушено за минђушу. Друго је мугако, од суица преплануло и изгубило праву боју, такође пробушено за минђушу. Обе су ове личносги без сумње мртве, јер би се иначе до с.ада о њима гатогод чуло. Данас је нетак. Пакет је предат на пошту у четвртак. Злочин је онда могао бити извршен у среду или четвртак или раније. Ако су оба лица убијена, онда ко би други, сем њихов убица, могао иослати обележје овога недела госпођици Кугаинг? Можемо узетидаје иошиљалац пакета човек кога ми тражимо, али он .је морао имати јаког разлога што је овај пакет послао г-ђици Кугаинг. Ио какав је то разлог? Мора бити то, да јој стави до знања да је дело извргаено; или може бити да јој тиме наиесе жалосг. Али у том случају она зна ко је то. Па ипак сумњам. Ако је знала оида за пгго би звала нолицију да ое умеша. Могла је оба ува закопати и пико не би ништа знао. То би она учинила, да је хтела злочинца заштити. Ако пак не жели да га