Policijski glasnik

СТРАНА 76

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10 и 11

типа. Од врдо великог је и интереса и значаја проучити постанак представа, које најзад постају преступно дело; јер је врло велики процес психолошки од првог зачећа једне тавне представе, која једва да трелери у души једнога злочинда док се попне у свеот, а из ове постане злочин. То је читава једна психологија, која има своје'јнорме и законе, али коју ваља открити и утврдити. И као што је носматрањем главе и њених делова, посматрањем мозга нашло се да постоји разлика између нормалног човека и злочинца, у физичкој сФери, исто тако та се разлика још јаче може да васностави и утврди психолошком анализом и посматрањем. На овом месту истиче се читав низ веома значајних и запдетених питања, којима би ее имала бавити криминална психологија. Сва су она и од нрактичног зиачаја, јер нам не само скривају један до сад непознати свет, него дају друштву могућности да ее бори нротиву болештина од којих болује не само тело оне велике јединке што се зове друштво него и ду ша његова... Ми ћемо у следећим бројевима покушати да изнесемо нацрт једне криминалне нсихологије. 1У1. П. ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) III. Полиција у Србији од 1804.-1869. год. (НАСТАВАК) 5 »Сад је требало народу суд оставити. Ја сам имао Кормчију и читао сам законе Јустинијанове и Мојсијеву строгост над Јеврејима и испишем неколико параграФа из Кормчије. од који побројаћу неке: 1. Ко би убијо човека да се убије и на коло метне. 2. Ко отме девојку силом (као што је где где бивало а особито у каквим бунама кад ое судови побркају) тај женик, кум и стари сват шибу да трче а други и штапови да се каштигују. 3. Ко украде јагње, прасе, коња или вола, тај да гшати двоје и да се каштигује штаповима. 4. Ко утече из војоке без допуштења да трчи шибу. 5. Са сграже који побегне да се стреља. 6. Кои се криво закуне и криво осведочи, тај ону сву штету за коју је сведочио , да плати, штаповима да се каштигује, и да м-у се никада више не верује, и да се за свагда лажом проглаша. 7. Кад се сваде и псују, кои се привати за оружје као пола убијства да трчи шибу и т. д. 14—15 ли пунктова. Сад ми у скупштини кажемо да ми сваки на своју страну с војском одлазимо, иахија оотаје без старешине и суда, а народу кои код куће остаје треба ће суда, зато нека скуиштина избере два поштена човека, да ји у Кличевцу, иемачком шанцу више Ваљева, осгавимо. Скупштина повиче: Ви старешине изберите и именујте, да видимо које ви знате. Ми нредставимо Петра Читака из Мушића Грбовића кнежине, и Јована Рабаса из села Рабаса. Сва скупштина одобри да су они поштени и прави кметови, и да им се даде власт да буду и судије. Сад пред народом прочитам оне пунктове које сам из Кормчије преписао, како су стари цареви судили, бегенишу ли они и хоће ли овако. Они сваки пункт један по један саслушају и повичу: ,/Гако, тако нек нам се суди, да нема глобе ни хатара.® Предамо те пунктове Читаку и два пандура да иду у Кличевац да начине колебе и тамо да седе и суде, што не могу расудити да. нама на Врачар у логор шаљу и да узму једног свештеника из бранковачке цркве, јербо тамо ји је доста било, да начине капелу

макар одашта, да онде службу служе и бога за воинство моле. (( И ако су устаници у својим преговорима у Земуну, и у својим преговорима са Бећир-пашом, и у својим двема молбама упућеним султану тражили да се Србијом управља по хатишерифу од 1793. год., и пристајали да у свакој нахији буде »кадилук « (судница), само да () кадије буду људи иаметни и богобојажљиви да не грабе новце и иосле кроз то Ра)и неаравду да чине, (<| ) ипак им то ништа није сметало да на крају крајева протерају све турске влаоти из побуњених нахија, и замене их чисто српским власгима, које су оотале ове до 1813. год., мењајући се и усавршавајући се према приликама и потребама. »Почетком месеца октобра 1804. год. — вели се у 47-ом броју листа МопИеиг за 1804. год. — Срби су тражили од Бећир наше да им Порта, поред признања Врховног Вожда, донусти још да админиотративно и судско особл->е буде састављено једино од Срба. Турци, који су сад у служби у Србији, остаће на својим местима, али у будуће ни један се Турчин неће смети ноставити без претходног пристанка Врховног Вожда. Царински чиновници турски, нротив којих постоје толике жалбе, дужни оу без одлагања напустити Србију, али царинске и судске таксе биће и у будуће под непооредним надзором пашиним, који ће и примати од њих приходе«. Први важнији корак око уређења унутрашње државне управе у побуњеној Србији, учињен је 15. августа 1805. год. на скупштини у Борку, установом Синода, чији се задатак у почетку саотојао у старању око прикупљања народних прихода, одржању реда у земљи и пресуђивању сгвари од већег знача.ја. Нод његову управу били су стављени и сви судови, а доцније и све старешине у земљи, изузев Карађорђа.® 2 ) Према одлуци скупштинској, у Синод су могли ући из оваке нахије по један поштен и паметан човек, изабран нахијс-ком скупштином и ио гголоженој заклетви: да ће »са прочим ооветницима о свему народу српоком беспристрасно бригу носити, а наипаче о својој нахији; да ће свакога праведно заступати и бранити а крива, био он командант, војвода, буљубаша, поп или кал^ђер или кмет, без разлике и лицемерја, кривца великог за његово дело у Синод јавити. (<3 ) Један од најважнијих послова, који је Синод одмах ио свом у-отројству предузео, било је устројство судова — магистрата. По његовом наређењу, нахијске окупштине, оаотављене од војних поглавица, попова, калуђера, буљубаша и 3—4 човека из сваког села, изабрале су по три „ на)разумнија и најбогобо)азљиви]з. човека који ће у магистрату седети и свакоме безпристрасно и безлицемерно по садањем обичају засада »но чистој оавести судити. <<4 ) За веће пресуде оудије су имале нрипитивати и војне старешине, а у недоумици целу ствар олати Синоду на пресуђење. Ко није био задовољан оа пресудом магиотрата, могао се жалити Синоду. Саветник његове нахије у том случају био је дужан старати се, да ое његова ствар што пре и што повољније сврши, а жалилац, чекајући на решење, оедео је у кући свога саветника, која се сматрала као нахијска кућа. Ако је какав човек по кривици био за-

1 ) Мемоари стр. 289. 2 ) Ио једном усгројству Синода, који је био спремио Божа Грујевић, али које није у живот уведено, један од саветника имао је »бригу носити за внутрени мир у вилајету (Полиција) и за добар ред: Он ће се звати аоиечитељ мира, ред а и иравосудија. Овај мора примерии домаћин бити. Он мора пазити да хајдука не буде. Мотрити мора на лењивце, на зле људе, на шпијоне, и бринути се мора да се по вилајету свуда ради* ( Мемоари стр. 293). 3 ) Мемоари стр. 189. 4 . Мемоари сгр. 101.