Policijski glasnik
ВРОЈ 12
Г10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 91
нишког, у рангу писара начелотва исте класе, по потреби службе ; за писара друге класе начелства округа рудничког Владимира Ст. Јовановића, практиканта канцеларије начелства округа пожаревачког, и за писара друге класе начелства округа нишког Николу Јовановића, свршеног правника. Из канцеларије Минисгарства унутрашњих дела, 16. марта 1905. г. у Београду. Указом Његовога Величанства Крал»а Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Радомир Лазић, вршилац дужности писара среза подгорског, у рангу нисара начелства друге класе, на основу
§76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 1(3. марта 1905. г. у Београду.
Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 34. зак. о пословном реду у Државпом Савету, одобрено је решење истог Савета од 2. овог месеца, које гласи: да се Стеван Бојковић, овдашњи учигељ на расположењу, родом из села Липља у Турској и поданик исте државе, по његовој молби прими у српско поданство заједно са малолетиом ћерком Косаром, изузетно од § 44. грађанског закона као дојакошњи српски заштићеник. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 11. марта 1905. г. у Београду.
Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, одобрено је решење Државног Савета од 11. марта 1905. год. Бр. 1753. које гласи : „Одобрава, се Министру унутрашњих дела, да на реконструкцију и остале оправке пожаром уништеног женског павиљона ваљевске окружне болнице може утрошити суму од 17.009 дин. 93 паре дин. по надлежно прегледаним и одобреним плановима и лицитацији с тим да овај издатак стави на терет партије Бр.1 68ј 1 гл. XXXIV санит. буџета 1904. год. и покаже у рачуну за исту 1904 год. по одредби чл. 64. закона о државном буџету с( . Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 17. марта 1905. г. у Београду.
СТРУЧНИ ДЕО
ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИДИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869)
III. Полиција у Србији од 1804.-1869. год. (НАСТАВАК) 6 Да нахијске и кнежинске старешине нису имале никакве судске власти према грађанима (војници су унеколико били изузети), има пуно доказа у дипломама које су им на звања издавате, Карађпрђевом Деловодном Протоколу и наредбама Совјвта.. Тако у једној наредби, коју је Сов ет под 10. септембром 1808. упутио старешинама и народу нахија: шабачке, ваљевске, зворничке и ужичке, вели се изриком ово: »Народ сав да има сложно слушати старешине своје, што се вилајетски потреба тиче, сад је време војне сваки је дужан служити по могућности својој. Старешинама пак свима објављуЈе се, да се ни један усудио није, човека без суда убити окром ајдука, кои се одметнуо ; а други макар шта да скриви д з се ареда суду. У коим местима Магистрат има, да се нико усудио није тому на пут стати, они љ-уди кои су \ Магистрату под заклетвом, да суде по правди и по савести својој: да им нико на иут не стане'). Један мали изузетак од овога учињен је према сеоским кметовима, којима је остављено да пресуђују потрице и учествују у деобама имања (изборни судови), као што су и под Турцима чинили. Један од најбољих и најпотпунијих података з1ј*адлежност судова овога времена јесге, нема спора, „УреждеГш/ Совјета народна за суд вароши Ваљевске и тоја. нахији К(У)е гласи. »1° Јануариа 1-га 1809. года наименова да буд& у вароши Ваљевскои, и тоја нахиј Суд из четири лица^зао^едајушча 1-во Сенатор Ранко ПетровиК, 2-ги Миловаш Тодић, 3-го Рака Мишковић, и за секретара тога суда Саву Ћуричића, од ови четири образа 1-ви да исполњава дужност наи-% стариег лица, и да се назива судцем, а четврти да чини дужност секретарску. Ова четири, наименовати образа свагда и за свашчо у једном согласију да буду. 2° Дом судеиски да се опредјели гди ће се сваки дан судити; Суд пак сваки дан на уречени сат да се отвара, и [ ) Голубица за 1842. год. стр. 27 9.
затвара, ново одређени Госиод. Судиам ио оооб судити развје ако кои од чланова одсутствовао буде, а не на свакому месту пие слободно, као шчо може бити, и бивалое, да гди се год кои даву чиа судиј пријави ту му сам и суди. у напредак такови обичај за чест свакога члена да се не уводи, но свака тужба тужитеља да се у канцелариј саслушава, а шчо се год кому судило буде нека све преко канцеларие иде, також. све заповести, тужбе, рјешениа суда, да согласно премено из канцеларие преко добошара да се издају, судиом по особ забрапуе се какву нибуд заповест обшчеству објављивати прежде договора, и уречеиога часа за објавление. Но будући да нова одређена господа сударци у почетку уредбом вешчи нису, то дозвољава се паметному секретару реч за нолзу обшчества и доброга реда держати. 3° Ни едном од наипростиег човека до наипоглавитиег ние слободно под пусатом у канцелариј указати се, но сваки кои у канцеларију судеиску уходио буде сваки благородни Сербин свои пусат пред канцеларијом положити нек изволи, и тогда Суду чесно своју теготу каже. 4° Суду ваљевском наиприе Господар Јаков Ненадовић пак прочи служитељи народњи почитание да имају. и да буду огледало прочим свим живушчи у Ваљеву, и тоја нахиј, Господа Јаков Ненадовић и прочим отмјеним служителиом народним в ваљевскои нахиј, свог рођака, ортака, ние слободно противу Суда зашчишчавати, но да паче^свакому кривцу ^своју зашчиту одказати, и свакога таквог к' Суду предати (буди кога) у случају да се какви злодјеи у ваљечскои нахиј појаве, то Суд с спомошчесгвованиев! Јјрменданта од нахие да се има постарати такове поФатати, ©таковим судити. 5° Ново наименовата Господа сударци сву пизму и зло серце кои е може бит на ноге до сада имао од тога часа, свак своју злу вољу, и зло серце да побаце. И свакому једнако да се суди, буд багатому или наибједниему сиромаху; особито пак пред видливо призрение Г-да сударци противо коменданта од нахие у сваком случају да имају. 6° Суд ваљевски ^зилу има свакога кривца троеручно ^кашчиговати, парама, хапсом и батинама. За погрешку од злике људи буди кашчига по 25. и 50. батина на биењу, ће кашчиге да не буде; наћи ће се и такови људи. кои за ше речене кашчиге нису. како чесни кметови, буљукбаше, и терговци, таковим пак за 1-ву погрешку буди кашчига арест 24. и 48. сати, о хлебу и води, а 2-ги крат по 25. гроша или 50. ако се пак случи да наичестниј човек горе номенуте кашчиге потегне, пак и трећи пут согреши, таковом послв буде