Policijski glasnik

ОТРАНА 104

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

БРОЈ 13

»№ 4444. 12. ма]а. (1813). Писато воиводи Милићу Дринчићу, да се и он постара бунташе, кои су из апса побегли, Павла ЦукиКа. и Молера побити, главе да им к нама пошље, и ако би се у његовои кнежини јавили, пак би ншви изашли, он ће својом главом за њи нлатити, и тако сву наредбу да учини, као што му је и писато. 1< д. 3а шиијунажу: 1598. 11. Јулија. (1813). Писато Г. Илии Барјактаровићу, да обеси онога шииуна и да га за коешта испита, и за оне кнезове да покаже, кои су се предавали Турком у Ћуприи 1808 года; и да ради да би поватао и она два шпијуна, и укрепити шанце и проче са Господаром Младеном; и да народ и стоку уклони с пута.* »№ 1706. 24. јулија. (1813). Писато воеводи Јови Поречком за старца кога је ухватио на планини са Турскием књигама шии]унити и људе и збегове иредавати, да га обеси или сажеже иред народом, да с' народ угледи, и препоручено му да се добро од свију страна од Турака чува. к ђ. За оиасне крађе: „Л*» 658. 7. јунија. (1812). Писато ГосподарЈ- Вуици Вулићевићу за Богдана из Крњева, који је харао и разбијао стасине, да га на муке удари док све искаже шта је зла ночинио, и кои је јоште ш њиме, и кад све искаже, да отправи у Совјет са описаним делом шта је починио, и Совјет како му нресуди канггигу, опет да га врати натраг, на оном месту да се кашчигује, де (је) кое зло учинио. »№ 10^9. 26. јануари^а. (1813). Писато воиводи Вуици Вулићевићу, да задержи и даље у апсу Богдана из Крњева, кои је похарао жену Стану, сестру воиводе Станоја Главаша, и када му дође од великог Суда сентенција, да обеси именованога Богдана у Паланци, и у свему да изврши како сентенција показује*. »№ 640. 2. јунија. (1812). Иисато Проти Ваљевском, да ношље Васу Буљубашу са описаним делом у Совјет; Турчина, који је жив уваћен кои је у крађу ношао, да обесе на сред нута, од куда излазе да краду и то близу Турака«. (наотавиће ое) Д. Ђ. АлимпиЂ ДА ЛИ ЈЕ 0АМ0УБИ0ТБ0 Б01ЕСТ И1И 310ЧИН? Криминално — психолошка студија

Јавно мишљење прекорева самоубицу, црква му ускраћује »часну® сахрану. Често је ударано гласом на то, да се чини тешка неправда људима који одузимају сами себи живот, али је увек само на томе и остајало. Већ пре педесет и неколико година говорено је о томе у једном енглеском часопису (Јоигп. оГ раусћ. тес1. — Јап. 1850). Писац се жалио на то, што и сами образовани и увиђавни људи нису убеђени у то, да је са самоубиством увек у вези телесно или душевно норемећење. Приврженост душевном или метаФизичком схватању, вели даље писац, доводи човека до неноверења према лекару и његовој помоћи, и несрећник, који се бори са мислима о самоубиству, отрчаће или свештенику или ће узети Свето Писмо, и на оба ће места доћи до уверења, да је лекарска помоћ иемогућа и да је једини излаз и спас у смрти. За то је неопходно потребно, да се тачном истрагом открије нешто болеснога код човека који се бави мислима о самоубиству. Успе ли се да се код њега пробуди и потхрани уверење о томе, да су његове мисли и осећања само производ телеснога поремећења, онда би се могло рачунати и на могуће отклањање њихово. Задобити новерење белесниково,

то ]е главни задатак околине и лекара, да га паметним разлозима или буђењем страха одврате од његове одлуке. Ако код лекара, при оваким околностима, буде још одлучности и чврстине, често ће му поћи за руком да болесни ток мисли одврати на другу страну и у другом правцу. Пре но што се код човека појавила болесна наклоност ка самоубиству, његов се дух по правилу пробави прво код идеје о уништењу самога себе. Међутим се, изгледа, импулс брзо јавља, али обично се бољим испитивањем може утврдити, да се живот представа самоубичевих већ од дуже времена бави планом о извођењу дела. Није тешко појмити, колико је жестока борба, у којој се находи дух, када се појави мисао о самоубиству и када тежи да надјача инстинкт, инстинкт самоодржања. Борба супротних осећаја траје често месецима, па и годинама; за то време човечја нарав трпи тешке душевне депресије пре извршења дела, као н. пр. оскудицу размишљања, раздражљивост, наклоност ка свађи и инату, запуштеност радње и нојединих делова дужности у своме позиву. Важно је иитање о самоубиству нарочито за то, што је број самоубистава, велики, и што из године у годину знатно расте. Нарочити значај мора му се придати услед јаког прираштаја у броју самоубистава код деце. Тек у последњој деценији година придата је већа пажња самоубиству код деце, и утврђено је његово знатпо рашћење. Скоро је констатовано, да у Европи самоубиотава код деце испод 16 година има годишње просечно 1,15 на милион људи. Дошло се до важне чињенице, да је у Данској био највећи број самоубистава код дечака у годинама 1865.—71., на име 28,0. У Пруској, у годинама од 1869.—75. број самоубисгава код дечака био је 10,5, а код девојчица 3,2. У Пруској су у току 30 година самоубиства код деце овако расла: 1869.—73. долазило је једно дечје самоубист. 1874,-78. » » » 1879.-83. » » » 1884.—88. » » » » » 1889.—93. » » » » » 1894.—98. » » » » » За време од 1869.-1898. године у Ируској је самоубиством одузело себи живот 1708 деце старе испод 15 година, од које је на 4 дечка долазила 1 девојчица 1 ). Статистика наводи као узроке самоубиствима код деце душевно поремећење, слабоумље и наследност 2 ). По рачуну Морселисовом у Пруској је било од 1869. до 1872. године самоубистава код деце испод петнаест година из ових узрока: Из нехтознатих мотива 433,3 дечагса и 318,2 девојчица

на 666.022 станови. 636.873 » 435.982

494.810 424.935 497.815

» душевног обељења •

» кајања, стида и гриже савести 300,0 • • 58,4 • • 25,4

» љутње и свађе • • • » засићености живота » телесних болова • • » страсти » порока » жалости » т уге

116,7

41,7 8,3 8,3 8,3

45,4 40,1 90,9 45,4

90,9

') Близке наћи у »\У1е ег21ећеп шг зсћда&сћПсће, пегуббе ип(1 егћНсћ ће1аз1е1е Ктаег? — Ргејв 2 Магк. Огата Уег1а§, Огашепћиге2 ) Сравни, Бг. А. Ваг: »Бег веГћзћпоп! т ктсШсћеп БећепааИсг* Ете босЈа! -ћу&1от8сће 81исНе. Бо1рг1§ 1901.