Policijski glasnik

ВРОЈ 15

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 19.9

за Пруску државу извештај о самоубиотвима, за три године

извршеним, гласе просто овако 2 ): Омраза и досада живота 1094 Телесни болови 565 Пороци 999 Невоља 936 Кајање, срам и т. д. 831 Извештаји о самоубиствима у Француској много су исцрпнији, и ту се о њима у току од 10 година овако каже: Губитак имаовине и несреће 2577 Фамилијарне распре и несреће 2715 Љубав, љубомора и раскалашан живот • • • 3598 Разни, нарочито физитки болови ..... 4865 БолесТи мозга 7048 Извршени злочини 206 Непознати мотиви • • • • 2295

По себи се разуме, да овако схематично постављање и излагање узрока није задовољавајуће. Тако н. пр. »омраза живота« није узрок, већ само „утицање" на већину разних мотива. Телесни или душевни болови, јад, пороци и т. д., могу само ускорити омразу на живот, и пруска статискика може бити доведена до абсурдности тим приговором, да је овако самоубиство најпосле израз омразе и досаде живота, и то најјаснији и најуочљивији израз. И „непознати мотиви" показују, колико је без вредносги таква статиотика. Да не треба међу последњом 2295 самоубица тражити многе болеснике, гладне људе или неке прикривене злочинце ? Баш код самих самоубистава није главна ствар у томе, да иду на онај свет најбеднији живи створови на земљи, већ често то, да се саК ]шју мотиви за дело. ЦиФра «непознатих мотива" биће тек онда мања, ако се иопитивању самоубистава приступи са више енергије. До чиоте ситуације у томе питању можемо доћи само тако, ако најпре пођемо с те тачке гледишта, да је самоубица пре свега болестан човек. Многима ће то бити тешко, али другог излаза нема. — Као што се данас зна, да је душевним болесницима чињена безгранична неправда тиме, што су им некада ланцима спутаване и ноге и руке, тако ће и будуће генерације морати да се чуде свирепости наше јавно- 1

г ) НапЉисћ <1ег уег§1е1сћепс1еп 81аибЦк <1ег Уб1кег иш! 84аа1епкип<1е. Уоп 6. Рг. Ко1ћ. VIII. АиП. И,е1р21§.

ПОУКЕ И УПУТИ

сти, која понижава самоубицу, а тим пре у олучајевима, кад се такав жиг срама преноси и на децу његову. Свакако да ће се код многих људи од науке иојавити мисао противу теорије болести код самоубице, што противу ње говори та околност, да људи у знатно већој мери врше самоубиства, него ли жене, и ако је човек здравији и има више отпорне снаге од жене. Прво је тврђење тачно, друго погрешно. Ни у ком случају није женски пол слабији по здрављу. нити пак има мање отнорне снаге него ли човек. Сама виоока цифра отарости код женскога пола говори противу тога. Свакако да код мушкога пола има више самоубистава него ли код женскога. И д-р Мебијус 3 ) примећује у овоме делу „Пол и болест", да је самоубиство код мушкога пола нека четири аута чешће него ли код женскога. При том вели још изричпо, да је најчеш/ги узрок самоубиству болесно душевно расиоложење. Пошто код душевних обољења нема битне разлике у половима, то онда треба већи број самоубистава код мушкога пола тако разумети, да с.е жене ређе убијају и у пркос душевног обољевања, него ли људи, јер рад и иницијатива није њихова особииа. Као и Мебијус изразили су се већина лекара најновијег доба, да самоубиство у болесном стању има најмање свога узрока у Функционалним душевним или телесним поремећајима, већ у органским поремећајима. Узроци оамоубиствима су повреде главе, скуиљање страних материја и израштаја у мозгу, неизлечиме болести, јаке конгестије, болови сваке врсте, па и болови јетре и срца. Даље су самоубиства проузроковали поремећаји црева, тешки болови у иородиља, пијанс.тво (акутно или хронично тровање алкохолом), а у најновије доба изгледа да су многе особе саме себе иослале на онај свет услед јаког растројства нерава, услед болесног страха од лудила, а и из страха од извесног места, простора (агораФобија). Ако се у таквим и у другим случајевима утврђена болеот стави у одбрану самоубице, ипак је такав случај најређи онде, где мотиви за дело остају непознати и где изгледа да не постоји душевно или телесно поремећење. (наотавиће се) Са немачкога Д. В. Бакић. 3 ) 1)г. Р. Ј. Мбћшб: Оеасћ1есћ1 ипс! КгапкћеН, На11е 1903.

ња и ооудио повериоца Саву Топића, да наследницима: маси пок. Жив. С. Стојковића и Миливоју С. Стојковићу накнади сваком по 41 дин. на име таксе, и на име осталих трошкова сваком по 80 дин. Услед тога, Миливоје С. Стојковић за се, Стојан Тодоровић и Стојан Пауновић за маоу — као стараоци — обратили су се начелнику среза темнићског с молбом, да од осуђеног Саве, гш тој »извршној® пресуди Апелационог Суда, наплати досуђену им накнаду. Позван да по овоме положи новац у 242 дин., осуђени Сава изјавио је, да њему пок. Сима дугује преко 1000 динара, с тога је молио начелника, да о-д његових — Симиних — наследника наплати тај дуг, и од истог одбије суму у 242 дин. и преда истим наследницима на измирење њиховог нотраживања. Но пошто наследници нису пристали да плате тај дуг, јер они нису наслед-; ници имања Симиног, но имања мајке

им Анице, то је осуђени Сава депоновао новац код начелника, и молио, да ое исти не издаје овима, док се не оконча питање о праву наплате његова дуга из имања наследника. На основу овога, начелник среза темнићског донео је решење, којим се ооуђени Сава Топић одбија од тражења пребијања дуга, пошто томе нема места, јер су досуде по пресуди лично старалачке и наследникове, који нису дужни плаћати туђе дугове. Из овога решење среске власти види се, да је пресуда Апелационог Суда схваћена тако, да осуђени Сава плати: ст араоцима масе пок. Жив. С. Стојковића — Стојану Тодоровићу и СтоЈану Паунов«/;?/, и наследнику Миливоју С. Стојкови% на име тротакова сваком по 80 дин., свега. 240 динара, и маси пок Живојина и Миливоју на име таксе по 41 дин., оваком = 82 дин. — овега'322 дин.

За расправу питања о компензацији (§ 903. грађанског закона) није надлежна полицијска власт, Сима Стојковић, из Бачине, дуговао је ио облигацији Сави Топићу, тамошњем, 390 дин , и за тај дуг, решењем јагодинског првостепеног суда од 23. Фебруара "1887. године, стављена је интабулација на имање Симино. Наследници масе пок. Симе : Миливоје ('. Стојковић и маса пок. Живојииа С. Стојковића тражили су код суда, да се ова интабулација са имања скине, наводећи, да оу они то имање наследили од своје мајке Анице, која је добила то имање од овога мужа Симе преносом још у 1877. год., — дакле пре задужења Симиног повериоцу Сави. Апелациони суд пресудом својом од 7. августа 1902. год. Бр. 2973 одбио је скинуће пописа са њихова има-