Policijski glasnik

СТРАНА 140

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 16

ви не само сиротињу угњетавати нећете, но онои нарочито од свакаго нападствованија и неправде како од междусобне тако од вашик и туђик млађих бранити. Преступника казнити по извиденију добра дела његова. Дозвољава се вама до двадесет и пет штапа, и то као человека штапом танким. За виша пак преступленија са знањем нашего главнога кнеза описав сва дела престуПника пошљите у Београд у канцеларију народну на пресужденије. Глобити или неправедно отимати недозвољава се никому буди какову пригрешенија било би. Акол ли кнез или обранитељ народни буде преступник, преступление животом да плати. Но имание његово остаће невредимо за уживање деце његове. Кнез преступиви ово урежденије не само што свакому отетое повратити, и с чина свога избачен бити мора, но к тому и без чесно наказним бити имат. При том кметовом и целом народу у врученои вам кнежини омољској остреише налажем вама свако почитаниие, повинованиие у место мене одавати и у исполненију народии дела сваку рукопомоћ чинити 9. маја 1820 № 577. с(1 ) Као што се из ове дипломе види, кнежински кнезови били су непосредно и у сваком погледу потчињени главним кнезовима. Оно што је врховни кнез био за главног, то је овај био за кнежинског кнеза, а сва тројица били су апсолутни господари: први у земљи, други у нахији, а трећи у кнежини. Систем управе, дакле, био је један исти, али је разлика била у територији. Поред извршивања наредаба врховног и главног кнеза, важније дужности кнежинских кнезова још су се састојале: а, у одржлњу реда и иоретка, у земљи; б, у истраживању злочипа и злочинаца; в, у суђењу како грађанских тако и кривичних ствари; г, у купљењу порезе и надзору над сеоским кметовима. Ово су, као што рекосмо, само важније дужности кнежинских кнезова, а иначе су они били надлежни за све и сва у својим кнежинама. Први кнежински кнезови у новоослобођеној Србији, који су кнезовали у 1816. и 1817. год., били су ови: I. У нахији београдској: 1. Павле Маринковић — ГошниК , из Зеока, у кнежини колубарској , која се доцније по њему дуго звала Гошнићком; 2. Никола КатиА, из Рогаче у кнежини космајској; 3. Живко МихаиловиК, из Умчара у кнежини грочанскоЈ; 4. Никола СтанковиК, из Остружнице у кнежини иосавско ј, и 5. Аксентије МиладиновиК, из Чибутковице у једном делу колубарске и иосавске кнежине. II. У нахији ваљевској: 1. Јован Бобовац — Симић, из Бобова у кнежини иодгорској; 2. Ранко ТешиК, из Мионице у кнежини колубарско]; 3. Гаја Дабић, у кнежини иосавској, и 4. Јовица МилутиновиИ у Ваљеву. III. У нахији јагодинској: 1. Илија ВукомановиК, из Доње Сабанте у кнежини левачко], и 2. Милоје Тодоровић, из Црнче у кнежини беличкој. IV. У нахији крагујевачкој: 1. Петар Тоиаловић, из Кусатка у кнежини гружанскоу, 2. Милутин СавиЖ — Гараша.нин, из Гараша и Јован Тоиолац у кнежини јасеничкој, и 3. Ђорђе Парезан, из Брзана у кнежини леиеничкој,' 2 ) (наотавиће се) Д. Ђ. АлимпиЂ ') Грађа за историју Краљевине Србије од Браће Петровића књ. I. етр. 209. 2 ) Крајем 1816. Парезан је постављен за нахијског кнеза.

ДА Ш ЈЕ 0АМ0УБИ0ТВ0 Б01Е0Т Ж Ш 310ЧИН? НЗришинално — психолошва студија (наставак) Мора се човек чудити, да се, на пример, мало придаје важности томе, да поихичне заразе могу бити узроци самоубиствима. Старији писци су указивали на то, да нагон за подражавањем не игра баш тако малу улогу у самоубиетвима. Већ пре 100 година Осиандер је у својим одличним монограФијама о самоубиству 1 ) поменуо те узроке,- а Француз Фодор је такође у том правцу чинио истраживања 2 ), док се у новије време мање придаје важности томе. Клингелштајн прича 3 ), да јеједно сељаче пресекло себи гркљан за то, што су га нешто изгрдига, па је са тако зинулом раном отрчало у собу где му је била мати у породиљским мукама. Када је ова видела свога сина у таквом стању, била је толико узбуђена, да су је само силом могли савладати, да и она не одузме себи живот на исти такав начин. Каца се некада у »Инвалидском Хотелу« у Паризу један ветеран обесио о извесан стуб, одмах су по том дванаест других инвалида употребили исти стуб у истом циљу, тако да су га морали уклонити са тога места 4 ). Делож је посматрао, како се у селу Сен Сјер Монжо обесила једна жена, и да је том примеру у току идућих дана следовало много других жена 5 ), Грединг 6 ) прича о једној жени, која је видела два добра пријатеља, како су један за другим скочили у Елбу, па је на тај начин обуздала је тако јака пожуда, да и она на исти начин оконча свој живот, да је само највећи надзор од стране Фамилије и околине био у стању да је задржи од те одлуке. Исти писац говори о другој жени, која је добила нагон за извршење самоубиства, кад је сазнала да се њена једна рођака обесила. Тако звана епидемија самоубиства бар извесним делом заснива се на подражавању у погледу психичке заразе. Епидемија самоубиства код жена и девојака позната је још за време Плутарха 7 ) у Милету, а слична епидемија јавила се у Египту под владавином Птоломејевом услед прорицања стојичкога ФилозоФа Хегезијаса. Блуменбах 8 ) прича, да су се у лето 1786. године за време од неколико недеља удавиле у води неколике служавке у Гетингену. Подражавање самоубиства јавља се често са мунициозном тачношћу према ономе самоубиству коме се подражава, и та се тачност не простире само на избор у средствима, већ и у иајмањим оитницама у извршењу, па чак и у старости. Један зрео човек, који је живео у добрим Фамилијарним и материјалним односима, који је био скроз исправан, и иначе живео правилним и уредним животом, убио се и осгавио је за собом опис своје драговољне смрти, у коме је поред осталих узрока изнео и то, што су се и његов отац и његов брат убили у исто доба старости, у коме је он сада када извршује самоубиство 9 ). У Немачкој има једна врста пожуде за подражавањем у разним правцима, па и у погледу самоубиетва, којој су се Фран') ОвјапЈег, ХЈећег с1еп 8еШз1тогс1. Наппоуег 1813. 2 ) Тгаке с!и БеНге. Рапз 1 822. Тот. I. ра§. 448. а ) 8сћт1ес1ег8 Аппа1еп с1ег 81аа18а1'2епе1кшк)е. 5. ЈаћгЈЈап§. IV. НеИ. 8. 687. 4 ) Р'а1ге4, (1е 1'ћуроећопс1пе е1 с1и зшеМе. Рапв 1822. р. 248. 5 ) Евдшго1, с1ев та1асНеа теп!;а1ез, Тот I. р. 587. ОасеЦе с!е запК 21 Ма1 1813. б ) МесНсипзсће сћјгигрзсће 8сћпГ1еп; I. Вс1. 8. 79, 81. ') Р1и(агећ, \-оп с1еи Ти^епдеп с!ег \УеЉег. 8 ) МесИтшвсће ВШНоЉек II. Вд. 8. 192. 9 ) Уо1ииге, (НкИоп. рћН. Тот. II. Аг1. Са1ои е1 вшсМе.