Policijski glasnik

БРОЈ 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 195

икаква помена Зборника Закона и Уредаба; и готово у свима ни помена како је (Закон) иостао и кад је на снагу ступио, док код неких Фунгира и само потгшс владаоца, неке излаже у целини и без нравила за њих прописани; неке у истини ни важне за нолиц. посленике никако и не представља, а правила им у изводу излаже; а за неке излаже првобитни текст, па за овим измене и допуне; за множину не озиачује никакав, па ни Зборник Закона и Уредба ни икоји други извор и т. д. и т. д.). Нас би далеко одвело да чинимо сравњење и самих текстова Законодавних а камо ли оних административних одлука; и оволико, колико смо казали, довољан је основ за оцену, да се израда његова не може ничим нохвалити! Навод у предговору како се нису могли унети сви Закони који додируЈу полициску службу за то, што би то била огромна књига — изгледа смешан према ономе, што су у ову »књигу« унесени преко 200 расписа, коЈи су у саециј алним Зборницима. (министарства) већ објављеии (зборници: Министарства Грађевина, Привреде и Санитетске струке били оу богат материјал за овај Зборник, да би књига била не в огромне 1( већ —■ складне (?) величине!..). Аца МиловановиЂ

ИСПИТИВНЈ-^Е СВЕДОКА ПРЕРАЂЕНО 110 НЕМАЧКОМ I. Кога треба испитивати као сведока Р У низу досадањих чланака и превода „0 иследнику«, »0 увиђају«, »Претресу станаи личности, ® изнели смо најиотребнија упутства у раду иследника на истраживању злочиних дела. Ну исход сваке оавесне истраге често у многоме зависи од тога, да ли ће се као сведоци испитати сва она лица, која ма шта знају да покажу о делу, које је предмет истраге. Окривљени и оштећени увек се позивају на сведоке, али се као сведоци ретко сами јављају они људи, који би могли својим знањем о делу корисно допринети истрази. Да би се знало, како се могу пронаћи ти људи, иследник треба да ради овако : 1. Према иознатим околностима иследник представи себи слику цолог извршеног дела и према томе изводи закључак, у којим круговима треба тражити потребне сведоке, ако нису довољни они, на које су се позвали оштећени или други, или који су се и сами јавили. Бирање може бити из извесног круга људи, н. пр. који станују у истој кући. или из суседства; има људи, који у извесно одрећено време дана стално пролазе поред места где је извршено дело, као што су писмоноше разносачи новина, хлебарски и месарски момци, пиљарице, те и у њиховим се круговима понајчешће могу наћи сведоци, који знају о делу. Кеки пут Је од користи, тамо где је дело извршено, испитати све људе од куће до куће, или у селу све одраоле људе, или у

школи све уч г нике извесног разреда. То је правило већ имало усиеха, кад је па месгу где се десио какав важан случај, идућих дана посматрано, ко пролази тудау исто време, у које .је дело извршено. Како врло много људи посведневно у исги сат пролазе истим путем, могао је који од њих да сазна што о делу. За то је потребно задржати свакога од њих и питати, да ли знају што год. У Дрезди је једно јутро у 5 саги са Албертовог моста бачен у Елбу један коФер, у коме је био спакован један леш. Идућег јутра у исти сат посгављени су на месту чиновници, који су свакога пролазника питали, да ли су прошлога јутра прелазили нреко моста и да ли су видели моменат кад је бачен кофер у воду. 2. Аичности које могу датг обавештења. Полицијски чиновник треба да има у сваком меоту у своме делокругу сталне иоуздане људе, од којих ће добивати иотребна обавепггења. При том треба употребљавати оие личности, које су у могућности да најлакше дођу у додир са злочиначким оветом, и које имају највише нрилике да запазе све што се на улици дешава. Такве су личности нарочито каФеџије и мехаиџије, вратари, сопственици јавних кућа, кочијаши, служи•гељи, зајмодавци на залоге и старинари. Ако иследник има посла у непознатом месту, за потребна обавештења нека се обрати оним личностима, које играју неку улогу у том месту, као што су н. пр. председник општине, кметови, учитељ, свештеник, жандарм итд.; они ће му пружити најпоузданије податке о месним приликама, о интересима, односима и непријатељствима појединаца, и најзад о злогласним и рђавим људима тога краја. 3. Прииомоћ штамие, Да би се у важним случајевима могли пронаћи сведоци, н. пр. да би се обелоданило какво убиство, иследник може и преко »Полицијског Гласника" или дневних листова учинити саопштења о нађеном стању ствари после дела и позвати све оне, који би ш го знали о делу или његову извршиоцу, да се јаве најближој полицијској власти као сведоци. Неки пут је за препоруку објавити у новинама снимке оруђа, нађених на лицу места где је извршсно дело, као и свих тамо заборављених предмета; није за одбацивање обзнањивање Факсимила рукописа у циљу проналаска писца. Приликом саопштења путем штампе иследник мора бити необично обазрив, да не би нанео штете истрази, јер злочинац бесумње чита све новине, шта пишу о њему и његовом делу, те се према томе управља. Прочита ли да је пала сумња на њега, или да је који од његових саучеоника притворен, он ће увек отићи у бегсгво; нађе ли, да су у новинама означени и описани покрадени предмети, неће му пасти па ум, да их износи на продају или у залогу, те да тако иадне у сигурну клопку. За то је потребно да иследник брижљиво одмери корисг и могућу штету од саопштења преко листова, те да их неки пут у корист тачног исхода истраге радије изостави, него ли напише. У великим је варошима обичај код полиције, да један чиновник у извесан одре-

ђени сат усмеио чини саопштења о свима злочииим случајевима представницима штамие, или да шаље новинама хектограФисана саопштења, за што се опет редакције обавезују, да ништа више и опширније неће саопштавати о тим делима. Врло штетно може утицати на истрагу, ако један лист пошаље свога извештача, да се свуда распигује, на као ресултат свију дознавања изнесе вест, која ће бити неистинита, или пак таква, да је злочинац нијс смео знати. У Немачкој у том погледу још добро стоји, али у Француској иде рђаво. Приликом истраго противу убице Праичипија, Гороп је дошао до читавог низа важних сазнања, која су морала остати тајна. На његово велико изненађсње сутра дан је нашао у једним новинама исцрпан извештај о целом том свом раду. Исто вече, чим је Горон отпустио кочијаша и кола, којима се послужио у овоме истраживању, сарадник тих новина, представљајући се као велики чиновиик, отишао је Истоме кочијашу и заповедним тоном рекао му: »Ви сте до сада возили господина Горона; ја морам сав тај његов рад да нроверим. Возите ме свуда где је он био! к И кочијаш га је свуда возио. Код сваког лица, које је Горон испитивао, новинар се предотавио као Горонов сгарешина, и захтевао је од њега да му све понова исирича шта зна. Полиција се тако нечувено обрукала само за то, што је често показивала врло мало предусретљивости према париској штампи. 4. Сведоци из злочиначких кругова. а. Потказивачи (вигиланти). У великим варошима, па и у нас, где има злочинаца од заната, многи се већ више пута кажњавани злочинци баве тиме, што ступају у ближе односе са којим иолицијским чиновиком, и за извесну скромну награду ироказују му намераване нли извршене злочине својих другова; та своја сазнања, н. пр. где су украдене ствари или томе слично, добија потказивач у кругу својих другова. Често врло много зависи уснех полицијскога чиновника од тога, да ли има добре потказиваче. Тој се служби нарочито радо одају лопови; они су већим делом у оскудици, ношто им јатаци плаћају једва петнаестину од вредности украдене ствари; овим путем могу лако да зараде пет или десет динара, а у важним случајевима по двадесет и више динара. У ту службу радо стуиају лица, која су осуђена, па се вратила у место из кога су прогната; њима је довољна награда бављење у месту, које им је пресудом забрањено. Потказивач се мора тако употребити, да злочинац ни мало не примети његов рад; с тога се никад не сме узимати ни за сведока. По могућству, иотказивач нигде не сме јавно да разговара са полицијским чиновником, а треба да избегава и то, да ради подношења извештаја иде у полицијско н длештво, већ треба да избере друго место за састанак са полицијским чиновником, како ни мало не би могао пасти у очи. Ако н. пр. треба да види, да ди се извесно тражено лице налази у једиом локалу, он ће сам ући унутра; ако не изађе, тиме је казао да