Policijski glasnik

СТРАНА 194

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

сен материјал из .Зборника Миниотаротва Грађевина, на ое, душе ваља, то и каже не само за раоииое негр и законе о којима ни беле за Зборнике Закона и Уредаба као једини и меродавни извор њихов. Све то упућено је на Зборник грађевински Кад то знате, а на страни 490 (озго) други и трећи редчитате: »Види Зборник расписа, уредаба и Закона по струци грађевинској, страна 113—122® ,•>— онда и иехотице долазите на мисао да се запитате: па ког су ђавола унесени из Грађевинског у Полиц. Зборник и они ва 150 страни кад нас упућујете на Грађевински Зборник за само ова два? Па страни 46С ».Железничко-полицијски закон к представљен је у §§ 1,57—61, као да се желези. полиције пе тичу сигнали, колосеци, окретнице, ограде, ни чувари пруге, нити о полиц. чиновнику који има значку, ни о публици која тумара?!.. Па и то је тако рећи узето из туђих Зборника јадно и жалосно кад на страни 490 у 7 и 8 реду (оздо) вели: »§§ 3, 4 и 5 (овим се одређују категорије путова у смислу допуне § 2),« И, разуме се, ту нити су представљени путеви, које је тај закон именовао, још мање они који су у току 40 година (од 1864.) до данас израђени. Зашто је то изосгављено? Зар једном окружном или среском начелнику може бити све једно знати или незнати: колико и каквих друмова има у своме поДРУЧЈУ! Али овде има и непотпуности јер о сечи прућа из аде Циганлије за потребу макишког пута нема ни иомена (Зборник 13 срана 87.) Уз закон о експлоатацији (562) свакако •требало је поменути и онај за железнице у 35 Зборнику 83 страни. А кад почев оа отраном 570. говори о пошти и телеграфу онда каква смисла новој групи »X пошта« на страни 1340—1349 ? Напослетку, зар је мање важно знање полицијских посленика и о оним кућицама код цркава и окела, грађевиноком Савету, уређењу Министарству грађевина и грађевинском закону за Београд? IV Министарство воЈено страна 012643 (после Министарства правде) најмање је заступљено, па и оним што је ту представљено непотпуно. Сам закон о устројству војске (страна 612) који има преко 80 чланова предотављен је само у 5 чланова! Поред овога још само два закона (о утврђењима и монополу барута) и никоји више. Међутим закон о војној администрацији толико је важан за полицијске органе, да би то поред оног о устројству војске требало у целини имати у овом Полицијском Зборнику.

V Министарство аравде од 644—666 стране са законом о пороти (у изводу само чл. 6) и једним указом. И ако је у изводу закон о пороти, ипак се мало водило рачуна шга треба ту унети. Зар је мање важно знати ко може бити поротник од онога ко их бира ? А о томе говоре чланови 2 до 5 и даље 7 члан такође важан. Али ако је овагрупа правде овде оскудна, уредништво је било галантно зако-

нима: грађанским (1253), грађански поступак (1260), кривични закон (1253), кривични поступак (1303), и т. д. само што то не иде у прилог класиФиковању! VI Министарство народне иривреде од 667—1005.— Они изводи из уредаба о еснафима, Управе Фондова (без правила), Задруга заузајмно иомагање (Овде је погрешно штампан Зборник 55. страна 57., а треба Зборник 57. страна 55) о Класној Лутрији (такође без правила) — могли су рахат изостати, кад није срећа имати их другче у целини! Уз закон о мерама, правила (страна 728) оскудевају слинама »пошто су већ опште познате® како се тамо чини напомеиа. А те слике вазда имају своју велику вредност за правилност и целисходност закона. Вредно је напоменути да је у овом делу (закон о мерама) сав материјал узет из Збирке закона и расписа Мате ЈовановиКа (1883) и ту дословно штампан (717—778). На страни 778 »Закон о земљорадничким и занатлијским задругама", представљен је само у 3 члана (1,95,98), а има 110 у сваком случају важних за полицијоке послепике. Међутим о иравилима ни помена! И оотали закони и правила (махом) представљени су у изводу. За чудо да о Закону о потесима ни речи! VII Министарство финансија од 1006 — 1102. На страни 1006 »уредбаза окружне казначеје® и ако није изреком укинута, она је Фактички пресгала 20 декембра 1898. (Закон о државним благајницама ) То важи и за онај додагак на страни 1008,О решењу (страна 1100) не би било на одмет видети §§ 8, 13, стец. поступка и оне из грађан. поступка да би се и у колико могло правдати шгампање његово. — Куд и камо било је потребе што рећи о законима: новаца, таксе, трошарине — док о свему (оем правила за вршење закона о таксама) ни помена! Многи и од унесених закона представљени су у веома скромним изводима вазда без иознавања извора од куда су унесени.

VIII Министарство иросвете и црквених дела, од 1103. до 1131. стране. За закон о црквеним властима уредништво се сружило оним у Пречишћеном Зборнику у коме ни помена о измењеној тачци 5, члана 43, па је тако овај члан и овде унесен (страна 1109). Па и овај као и закон о народним школама у најкраћем изводу (од по неколико чланова). У осталом никакве штете, јер Зборници просветни и онај одлука архијериског сабора неиоцрпни су источници свега у односу на просвету и цркву.

IX Разно од 1132—1И6 стране. Нема никаква помена у овом Зборнику зашто је ова група у којој су законодавне одлуке с брда с дола унесене. Можда су оне ту зато, што их уредништво није имало на руци раније, можда за то што им се класиФикација није могла одредити; али кад су унесена требало је оценити њихову вредност, на пр., за решење о часовима канцелариским (1234), које је требало упоредити са оним у просветном

(20. стр.) и оним у 30.-ом Зборнику закона и уредаба страна 185., сувише што је и о унесеном требало означити извор. Она решења о задржавању плате (1134, 1136, 1137), требало је такође довести у везу са позитнвним законима (грађ. суд. пост., закон о чиновницима) па би се видело све ништаЕило њихово. О ономе (1139) да су ирактиканти служитељи није вредно ни говорити. То је, можда, некад имало своје вредности, а данас припада историји, па кад није среће, да имамо историске податке о чему важнијем, могло се и без гога проћи. Указ о празновању (1141) требао је доћи иза оног на страни 456., а она три о штетама на државним зданијама (1141., 1142. и 1143) припадају групи грађевинској где их је и требало унети. Тако исто и оно о презимену (1143) уз оне на страни 455.

X Расииси. Овај одељак, по нашем мишљењу, додатак је онима од I—IX (страна 1147.—1402.). По ономе како је груписање извршено, изгледа, да би го била друга књига Зборника. То у толико пре што су за обележавање узети понова римски бројеви од II (I и IX нема нигде!) до XIII а уз ово код понеког још и азбука. Али у ствари то је једна књига у којој ова X груиа представља хаос од расписа, А да би се њено постојање оправдало, у предговору је ваљда за то и казано: »Онај део расписа који није био непосредно везан за законе унесене у ову књигу, штамнан је одвојено к противпо ономе наводу у предговору „ И за то је грађа рађена по министарствима у чију надлежност и извршења стављен закон, уредба, височајше решење, расиис, уиут/ к

На крају књиге, још има група »Додатак к (1419 до 1435) и »Регистар® (1436 — 1470) к . У додатку штампане су измене и допуне у Закону о штампи без везе са оним већ штамилним (251). тако и закои о јавној безбедности без везе са оним (172), Из ове прегледне садржине коју смо узгред критички пропратили, читалац Ке имати да пресуди, у колико ће она, и како, подмирити ону потребу, којој је намењепа. Ми пак, велимо, да је она далеко од онога што је у предговору њеном речено. А кад узмемо у обзир, да знатну већину данашњих полициских пооленика нредстављају махом школовани људи, онда ће, овакав Зборник изгледати једна дебела шала са најбитнијим интересима државне службе и њених посленика. Да сведемо у главном сву вредност овог Зборника: но облику он је монструм књиге. У место да је спретна и у џепу је носити, треба имати сексану. По садржини и циљу коме је намењена она је прави каламбур: ни каква плана ни раснореда; оно што показује одступа од онога што је како тако утврђено да га представи, на пр.: грађа није распоређена по мипистарствима; унесени су закоии без стварне вредности који ирипадају историји; изос.тављени који у тесној вези стоје с полициском службом; унашани закони и т. д. из стручних Зборника без