Policijski glasnik

БРОЈ 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 199

Пресуда ова саопштена му је истога дана, и како се он није жалио, то је постала извршном 4-ог истог месеца. Од тога времена па све до 12. марта ове године, ова иреоуда није извршена, те је, тако, протекло 4 м-ца и 8 дана, услед чега је по чл. 109. закона о шумама застарила. 12. марта суд је наплатио казну од Џ., дакле извршио пресуду егзекутивним путем, јер се овај бранио застарелошћу и није хтео драговољно да плати. Суд општине добро-долске сматра, да ова пјоесуда није застарила, јер је вели, њеиа застарелост прекидна. тиме, што је Џ. с времена на време зват, којим позивима није следовао, па је то на полеђини иресуде увек констатовано. Овакво гледиште као да је одобрила и надлежиа полицијска власт. Моли се уредништво за обавештење, да ли је ова пресуда била застарила, и да ли је њу суд смео извршити? На ово пигање одговарамо; Пресуде за иступне кривице, које су иредвиђене тачком 2. чл. 90. закона о шумама, застаревају по чл. 109. за три месеца, од дана када су извршне посгале. За прекид застарелости важе наређења §. 396. кр. закона, а по овоме наређењу застарелост пресуде прекида се само бегством кривца и ничим другим. Како у овом случају, о коме је реч, кривац није био у бегству, већ у домашају власти, то није могло бити ни речи о прекидању застарелости, и чим је прошло три месеца од дана њене извршности, није се смела извршивати. Према овоме гледиште суда општине добро-долске погрешно је, и Џ. има право на новраћај наплаћене суме.

времена опажена и отклоњена. — Сличан случај јављају из Дижона, како је један двадесетогодишњи човек нометао на железничке шине, огромно камење а то је учинио, вели, за то, да један пут створи себи стварну слику „како воз искочи из шина", о чему је голико пута слушао. Скоро је опет ухваћен и кажњен један млад човек, који је сада као већ неколико пута, иовикао да му се појавио пожар н звао је пожариу чету. На саслушању је изјавио, да му је мотив за ово дело био тај, што ужива и што му чини необичну радост кад види како пожарна кола у највећем трху јуре кроз пуне улице света. Разуме се, да је нолиција умела да оиамети ове весељаке.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ 1— +*» П 0 Т Е Р Е Непознати зликовци, ноћу између 19. и 20. тек. м-ца ухвагили су у реци .Габланици Радивоја Томића из Поћуте, општине ребељске ср. ваљевског, када је се од суднице 1>раћао

вршили Тома Јевтић, из Грачаштце, среза азбуковачког, и Мидан Максимовић, из Горице у срезу рађевском окр. подринског, који су још 1 900 год. као оглагаени хајдуци иребегли у Турску и тамо жпвели у близини Плеваља, одакле су готово сваке године, упадали ради пљачке у ваљевски или подриски округ. Један је од зликоваца раста повисоког, сув, више дрномањаот, косе са свим црне, бркова малих, сгар 3 0 — 3 5 година, не брија ое, али не носи ни браду, јер има само маље; на вратну с леве стране има два младежа: један испод другог. Оваквог је изгледа хајдук Тома, а он се за таквог Радивоју и показивао. Други је раста средњег, дежмекаст, плав, бркова краћих и придично густих. И овај опис слаже се у свему о описом хајдука Мидана. Оба здиковца имали су на себи половно одедо од шајка, копоране и Фермане, на главама шубаре а на ногама опанке с дебелим ђоновима. Од оружја имали су мартинке и револвере, а и од ухваћеног Радивоја отеди су једну коњичку пушку од седам пука и један џепни реводвер. — Прецоручује се свима полицијским и општинским нлаотима, нарочито оним према туроко; граници да предузму најживље и најенергичније мере за пронадазак ових зликоваца. У овом циљу изноое се и олике Томина и Миланова, које оу добављене из Пдеваља још у 1.901. год.

ИЗ СТРАН0Г СВЕТА

Невино умрла. — Тек сада, после равних 40 година, у Олденбургу је утврђена невиност једне младе служавке, која је била из боље куће, сирота, али частољубива. Умрла је драговољно из страха од незаслужене казне. Газда, кога је служила, набедио је, да јс она украла један златан прстен, па јој је претио да ће је ухапсити, ако га не врати. Она је одлучно одбијала од себе, да је то извршила, али газда је остао при својој претњи, те она из страха од казне оде и скочи у воду. Сада су у тој кући нретресали искварени и рабатни патос у снаваћој соби истога газде и нашли су поред иукотине испод једне даске тај нестали прстен. — Вивало је и до сада врло често сличних случајева, истина не са голико жалосним свршетком, и они би требали да нослуже као наук газдама, те да увиде са колико треба предострожности да владају, кад хоће да баце кривицу за што год на своју иослугу. Опаоне забаве. — Да би један пут видели катастрофу на железници, два дечка од 13 и 14 година покушала су да намерно, погрешним намештањем скретнице између Питоа и Париза, учине да ее два воза сударе у путу. Опасност је била за

Тома Јовтић овојој кући, на су га одвели у планипу Медведник и ту држали до 22. овог м-ца у вече, док им Радивојов брат ннје донео и дао 2000 дииара, после чега су га пуотиди и утекли. По овнма околностима изгдеда да су ово дело из-

Милан Максимовић Ђорђе Маринковић, бакрг.чар , циганин из седа Брзе воде, среза жабароког, окр. пожаревачког, пре неки дан кад је Оио код Миленка Шкодића, циганина из Мрамораца, греза јасеничког, украо је једну кобиду стару 5 год., длаке беле, у левом оку ћораву. Препоручује