Policijski glasnik

СТРАНА 190

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРО.Т 21

»Ако обе парничне стране одбијају нраво мешања у парницу, дужне су то као учесници чинити. сс По нашем мишљењу несумњиво је да, пре зак. од 17. јануара 1900 год., и главна интервенција, као и споредна. није била ограничена у погледу времена у коме се имало интервенисати. Све до момента окончања парнице могао се је неко, као главни интервенијент, у њу умешати, дакле први пут и код суда касационога. Одредба §. 66. гарантује појединцима право главнога мешања, не поставл.8јући никакве услове односно рока интрвенисања, из чега се има извести да законодавац није ни хтео да, односно тога, чини томе праву какве реетрикције. То јеједно интерпретативпо правило: дапојединцима треба дати најширу могућну слободу, у погледу употребе средстава која је законодавац установио ради заштите приватних права. И само онда та се слобода може сузити, ако би о томе постојале нарочите законске одредбе. Напослетку, тај Факат да је законодавац, у §. 65., казао категорички да се може у сваком стадијуму спора интервенисати, може се, такође, навести у ирилог нашега мишљења: закодавац је сматрао за излишно понављати у §. 66. једно правило на ком је довољно, у §. 65., инсистирао. У осталом појмљиво је зашто у опште интервенцију треба допустити у сваком стадијуму спора. 6 ) Када се веК интервенција сматра као средство корисно, или чак и нужно, за заштиту права појединаца, онда се она не може огроничавати на неки рок који би истицао пре момента окончања спора, просто зато што би, врло често, појединци били лишени тога средства и без своје кривице, поименце онда ако су за поведени спор, у који треба да се умешају, доцкан сазнали; доцкан, то јест после протека рока за интервенцију означенога. У таквом случају спор би још трајао, али мешања не би могло бити. Постојао би још услов који омогућава интервенцију, постојао би још спор, али се ипак интервенција не би додопуштала. Истина, против система дг мешања може бити све До свршетка парнице, истиче се ова примедба: интервенијент би се могао умешати много доцније него што је за парницу дознао; у место да интервенише одмах, што би било корисније по брзо окончање спора, он је то оставио за један момепат ") »Иитервенције моше бити у овима предметима (еп 1ои1ез гааИегеа) и свију јурисдикција, па чак и код судије познатог под именом 1е ји^е с1ез гбГбгба и код Суда Касациоиога*, вели Н. ВопШз ( ор. сИ. I, р. 370 е& 371). »Интервенција се прима, каже Оагзоппе! (ор. сИ., р. 6*27), у сваком стадијуму спора (еп 1ои1 е!аЕ с1е саизеУ*. Да наведемо још и немачко и аустриско законодавство. За главну интервенцију §. 61. нем. грађ. суд. пост. (од 1877. год.) вели да њој има места »Шз гиг гесћ (8кгаГ1 %еп Еп1асће1|1ип§ (Јез (сИезез) КесћЈза^геиез* (све дотле Док спор не буде окончан извршном одлуком), а §. 63. ист. зак., односно времена до кога се може неко у спор као споредни умешач умешати, каже овако: КеБетгЦогуеппоп капп т јес1ег Ј.а^е дез Кесћ1891ге1(е8 1нз гиг гесћ1зкгаМдеп Еп(8сће1с1ип^ ЈеззеШеп егГо18еп <! (споредне интервенције може бити у сваком стадијуму спора, све до извршне одлуке којом би се завршио). Оаирр, ор. сИ., 1, 8. 146 ип<1 II. В. у истом слислу, за споредну интервенцију у аустриском законодавству, Сапз1ет, ор. сИ., I, 8. 459. За главну интервенцију вели Сапз1ет ово: х В1е Наир1га4ег\'еп410П 181 аћег §аг кете Јп4егуеп110п, зопЈегп ејпе §апгИсћ 8е1ћз1;ап(11§е К1а§е е1пеб БгШеп, '»е1сћег §е^еп Бе1с1е Раг1е1еи е1пез апћап§1§еп Ргогеззез а1з К1а§ег аиИпН ипс! <1еп Ое§епз1аш1, №е§еи Јеааеп (1ег апћаи§1§е Ргогезз |*еГпћг1 тгс1, Гиг 81сћ т Аизргисћ 1}1тт1. Ез ић1 Леве К1а§е (1ез зо§. Наир1т1егуеп1еи1;еп иасћ оез1егг. Кесћ1е аиГ <1еп апћап^јдеп Ргогезз §аг ке1пеп Е1пГ1и88, ипс! ће81ећ1; Гпг сИевеШе аисћ кет ћезоп(1егег Оепсћ^бв^ашЈ«. (Главна интервенција није никаква интерзенција, већ потпуно пезависна тужба неког трећег лица које се као тужилуц против обе парничне странке појављује и које онај предмет о коме се води спор за себе тражи. Ова тужба тако званога главног интервенијента нема никаквог дејства, по аустриском праву, на већ поведени спор, и за њу не постоји никаква нарочита надлежност судска).

када ће његово мешање, у том погледу, бити много штетније. Требало би, дакле, одредити неки рок, у коме би најдаље интервенијант, по сазнању да је парница поведена, морао се умешати.') Али овакав систем још мање би одговарао, него први, циљу коме би се у њему тежило. Другим речма, он би још више био узрок одуговлачења главие парнице, пошто би се морало прилично времена утрошити на то, да се извиди да ли је интервенција благовремена или не. И кад се, у овом погледу, пишта не постиже, или, тачније, постиже се нешто али то је обрнуто ономе што се жели, — ондајебоље остати при првом систему. Најзад, да приметимо и то, да би се, у другом систему, морало, за доказивање тврђења интервенијентовога да није, од дана када је сазнао за парницу, протекло више времена него што треба за мешање, прибећи, у оскудици других доказа, заклетви његовој, умешачевој 8 ). Ово доказно средство, међутим, треба избегавати зато што је врло несигурно. А да се оно не прими, у једном случају као што је онај горњи, има овај разлог: никада не треба парничара ставити у ту дилему, да се или криво закуне, па да с.ачува своје право, или да ово, да би избегао грех лалше заклетве, изгуби. Поименце ово би се десило онда, када би интервенијент, који не би могао другим путем доказати да је за парницу у коју се меша дознао дотичнога дана — а то би било нотребно да докаже, с тога да би се знало, да ли се је он благовремено умешао — имао да се на то своје тврђење закуне. Ако је збиља његова интервенција пеблаговремена, шта ће он чинити ? Да се закуне? Али то је, као што рекосмо, неморално. Да одбије заклетву? Али тада губи право интервенисања, губитак који може евентуално повући и губитак самога оног права које је он хтео интервенцијом сачувати. Има, дакле, да бира између два губитка: моралног, — а то ће бити, ако се криво закуне, и материјалног, — што ће бити, ако се не закуне. И што је овде главно, то је да интервенијеит, ако не би заклетву положио, неће бити у штети зато што би тада испустио из руку неки свој материјални интерес, већ зато што би био лишен једпог материјалнога араеа: околност која баш и сачињава овде деликатност положаја његовога. Је ли потребно да кажемо да законодавац, који има и тај задатак да појединце моралише, треба да избегава такве институције које могу појединце довести у искушењаврло опасна по морал? Ми мислимо, дакле, да је несумњиво, пре измене и допуне §. 65. од 17. јануара 1900., главна интервенција, у погледу рока до кога се могло интервенисати. била неограничена. Видели смо горе разлоге због којих је, свакако, законодавац овако ово питање решио. Од два главиа система, која је пред собом имао, изабрао је онај који је више, него противни, одговарао захтевима добре заштите приватних права, а, у исто време, избегао је оне. са гледишта морала незгодне, ситуације које је тај противни систем омогућавао. Питање је сада, да ли је овако и после речених измеиа и допуна §. 65.? (наставиће ое) Живојин М. Перић.

7 ) И само му онда допустити да се умеша у последњем моменту, када је у последњем моменту и за спор сазнао. 8 ) Сличну установу имамо на пр. у случају који предвиђа § 135. грађ. суд. пост. (правдање изостанка од рочишта). Пре допуне § 502. грађ. суд. пост. од 14. јула 1898. досуђивала се заклетва и оним жалиоцима против јавне продаје, који нису били на продаји нити су на ову позвани, .•;ко су жалбу подигли по истеку петнајестог дана од продаје. Заклетвом је жадилац имао утврдита да, од дана када је за продају сазнао — и од кога је за такво лице текао рок за жалбу — није протекло, да жалбе, петнајест дана, у коме се року имала ова изјавити. По допуни § 502. од 14. јула 1898. за сва лица која би имала право жалити се против неуредности јавне продаје рок од петнајест дана тече од дана свршене продаје (§. 503. грађ. суд. пост.).