Policijski glasnik

СТРАНА 238

ров случај у Бечу где је једна проотитутка удављена. Тада је полиција бечка живо трагала и по проститутоким радњама тражила човека, кога су звали кокошар, јер је он увек собом носио по две кокошке, које је за време обљубе стално давио. Тада је с правом криминалиста иследник злочина дошао на мисао, да човек, који то чини, који дави кокоши кад врши обљубу, јеоте у стању или може бити у стању и човека да удави. Чезаре Ломброзо у својим делима наводи многобројне, врло лепе и характеристичне примере свирепости и крволочнооти злочинаца. И чежња је један психолошки мотив, који се испољава у преотуиима. Деца нарочито у добу свога развоја и пубертета, кретенаста и слаба створења, а највише нови војници патећи од чежње за домовином чине преступе. Тврди се да простији, необразованији људи из усамљених иредела и брдовитих крајева јако осећају чежњу за завичајем. Код образованих људи тај осећај је мањи ... Код преступа, што уолед чежње за завичајем постају никад се не зна мотив. Најчешће каже онај који учини преступ; »Незнам, тако ми дошло, морао сам учинити." РеФлекси или реФлекторни покрети јесу иото тако од значаја за посматрање. РеФлекторни покрети, говори 1Јо1 "2е, неограничавају се само на обичне и безначајне појаве свакодневног живота; и сложене појаве и покрети, који су дело злочина, могу учињени бити на овај начин. Има случајева да је злочин последица реФлекторних покрета, да је дакле извршен без утицаја жеље и вољне енергије. РеФлекторни покрети су некада били свесни и вољни покрети; али су услед чесгог понављања ностали нехотични. Наравно, оваких је покрета много, да се не може рећи, где свесни покрети свршују, а несвесни почињу. Најбољи знак за разлику је трајање: где дуже трају тада ту долази свесно делање; где се моментано врше, то је реФлексна радња. Ако се реФлекторни покрети тачније проучавају то се онда истичу извесне одлике и особице, које их нарочито означују. Први је овај: реФлекси врше своје дејство и у сну, а други је да се тих покрета не може ослободити, т. ј. они се не могу одотранити. Кад рука осети убод, њу човек несвесно трза. За ироцену унутрашњих особина, поред горе поменутих знакова, један врло видан знак спољашњи јесте и одело човеково, које носи. Наша пословица каже лросто: погледај га у обућу иа га пусти у кућу. У самој ствари, у овој поставци лежи велика истина; човек се може познати доста и његова унутрашњост ио оделу и по нојединим деловима одела. Нарочито ое карактер жене може да одреди по оделу. Криминалиста има највише згодних прилика да се увери да заиста одело показује у многоме самога човека и његове душевне одлике. Поставке, које су утврђене при процени човека посматрањем његова одела, оасвим су тачне и истините. Врло је карактеристично одело бивших дугогодишњих, староислужених војника, ловаца, чино-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

вника, официра, учитеља и т. д. Шта више по оделу мож> мо унеколико познати клерикалца, социјалисту, конзервативца, аристократу. По оделу можемо и иационалост донекле да одредимо: другаче се носи Американац, другаче Немац, другаче Енглез, другаче Рус, чак и онда, кад климатски услови немају свог дејства. Немарност, каћиперство, чисменство, кинђурење, госпоство, равнодупшост, одговорност и друге особине човекове несумњиво се огледају у његовом оделу. За кримипалистику је овај Факт од неоснорне вредности и при истрагама игра врло видну улогу. Криминалиста исго тако мора и физиогномије проучавати. У старом веку на њу се полагала велика вредност. Сократ и Платон, Аристотело и Питагора су се за Физиогномику јако интересовали. Доцније она буде заборављена, а у новије доба Вауа1:ег јој понова задоби вредност. Лаватерови списи о физиогномији пробудили су били велико ингересовање. После њега се створи велика литература о овом предмету. Најчувенији научници обратили су пажњу студији Физиогномије. Овде ваља поменути Гала, Милера, Дарвина, Лебруна, Рајха, Мантегацу, Скрупа, Магњуса, Гесмана, Шнајдера, Михела, Вунта, Бера, Хербарта, Голца и многе друге, који су створили читаву литературу о човековој физиогномији. Но данас је она ипак од споредиога значаја. Физиогномија се занима покретима и цртама на лицу; она проучава лице и промене на њему, које постају услед унутрашњих процеса и падражаја, и за то она има вредности за криминалисту. Нико не сумња да има физиономија глупих и паметних, да има лица која оцртавају човека као добричину или као злоћу. Чувени психијатра МеупеН; и Вирхов износе основне појмове Физиогномике и наводе да су црте на лицу за криминалисту и његове послове од велике вредности. Врло је много покрета и црта на лицу, којима се хоће и могу да обележе и утврде поједине особине и радње душевне. Скала оваких црта и појава, које нам даје лице, што иосматрамо, просто је неограничена и она у криминалистици може много да каже и много да допринесе за проналажење и утврђење истине. На овом месту можемо само укратко поменути неколико појава, које показују како се црте лица. преображавају према приликама, Кривац, који стоји пред иследником и одриче дело, са свим измени црте свога лица, кад му се покаже согриа (1еНс1д. — Када исказник хоће да даде значаја свом исказу и кад хоће да се прибере и да прикупи у сећању слику онога што је видео и хоће да исприча он обично зажмири или затвори очи и добије замишљен изглед. — Ако сведок изненада затвори уста и стегне јако видице то је знак да је у души наступио моменат одлучности. Људи, који се као исказници пред криминаластом у мишљењу или сведочењу, у тврђењу или одрицању каквог дела колебају никад не држе стегнуте вилице, најчешће су код тих људи уста лабаво отворена. Треба дакле бити начисто с тим да унутрашњи покрети

* БРОЈ 25

изазивају и повлаче за собом и спољне покрете, који одговарају унутрашњима. Интеребантне су црте на лнцу код сведока или криваца који говоре неистину. Опрезно око криминалисте може лако по цртама на лицу да умотри како се исказник отима да се покаже и лицем да је истина оно што говори. Та је интересантност још куд и камо већа при заклетвама, где има да се утврди нечија кривица или невиност заклетвом. —. У ред ових појава долази израз изненађености и чуђења; дижу се руке у висину или се ударају по коленима и што је човек простији ти се покрети руку и црте на лицу изразитије испољавају. Речима прост човек не може тако јасно своје дивљење и чуђење да изрази као покретима и цртама на лицу. Презирање показује се у извесним покретима око носа и линијама око усана. И израз презирања врло се лако да читати с лица. Исто тако изразите су на лицу и црте пркоса и подсмеха и јако се разликују од израза презирања, ма да се и оне јављају око усана. Поред ових можеио уврстити и црте које изражавају спрдњу и омаложавање. Гњев врло видно и јасно се обележава на лицу, да га и најпростији човек може да опази. — Важан је и гест резигнације, који бива обично праћен и кретањем рамена и плећа. Он се обележава опуштеним линијама око усана и носа, полагањем руку у крило. Суштина резигнације састоји се у папуштању свега, што би исказник могао у своју корист и одбрану да употреби. Са свим је другачији израз лица и очију код онога, који се у својим мислима изгубио. Што происходи у души човековој, то се јавља у главним цртама на лицу његовом. У колико је Физиогномика важна за криминалисту, не мање је важна за њега студија руке и њених делова, парочито за кривична дела и велике злочине. Рука може бити Фина или груба, може се обојити, могу се нокти његови или пустити да расту, али се њен карактер не може мењати. Конструкција руке и њених делова, као и црта на њој толико је разноврсна да нема два човека који су у погледу руку својих потпуно истоветна. Још Аристотел је рекао „Рука је орган свију органа, инструменат свију инструмената на човечијем телу 8 . А Њутн је рекао ,,У оскудици других доказа, мепе би о бићу Бога уверио мој палац". Еввег налази да има различних руку: проста рука је радничкарука; моторична рука је човекова рука; он налази да имаосећајне и нсихичне руке, која испољава велику и лепу душу. За криминалисту су рука и њени поједини делови од велике вредности. Прсти лупежа, убилаца, ФалзиФикатора веома су характеристични и у савременом бертилонажу на њихове линије много се пажње обраћа. (свршнће се) !У1. ПавловиЋ.

УТВРЂИВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА ПОМОЋУ ОДЕЛА

Нису ни мало ретки случаји, нарочито код истрага поводом убистава и крађа, да