Policijski glasnik

БРОЈ 26

в. Да, ли је ватра горела необично брзо и јако? Код пеобично брзога ширења ватре најпре се може веровати, да су употребљена средства за паљевину, А да се не би лутало, ваља пре свег 1 испитати, да то брзо горење не долази од саме коиструкције зграде и предмета које је ватра обузела. (наставиће се) Д. В. Бакић.

ПОУКЕ И УПУТИ Ораво на повишицу плате задшја чиновник Указом, а не законом, кад је изменом у закону првдвиђена већа плата за једаи исти положај. Молбом од 17. марта 1905. године, Ђ. М., секретар Главне Контроле обратио се Председнику Минис.тарског Савета, и молио га, да му призна право на плату од 4000 динара годишње, односно право на повишицу од 3536-40 на 4000. динара, пошто је, по чл. 8. закона о уређењу Главне Контроле, секретар Главне Контроле изједначен у рангу и правима са секретаром Апелационог Суда, а секретар I. кл. Апелационог Суда, по закону о изменама и допунама у закону о устројству судова од 26. јануара 1901. године, има годишњу плату 4000 динара. Решењем од 21. марта 1905. године, МПВр. 105., Председник Министарског Савета одбио га је од овог тражења, из ових разлога: 1. Што је упућивањем на чл. 8. закона о Главној Контроли од 1. маја 1892. годиие законодавац имао намеру, да секретар Главне Контроле може имати највећу годишњу плату 3536*40 динара, колико је, по тада важећем закону о устројству судова од 19. маја 1865. године имао секретар Апелационог Суда, али је за секретара Главне Контроле сасвим иидифирептно, да ли ће се плата секретару Апелационог Суда повисити или смањпти. Па пошто је. у закону и пзменама и допунама у закону о устројству судова од 26. јануара 1901. године, плата секретару Апелационог Суда нов'.ћана од 3536-40 дин. на 4000. динара годишње, то се ово не може односити и на секретара Главне Контроле. 2. Што намеру законодавчеву о одређивању максимума годишње плате секретару Главне Контроле у 3536-40 динара, потврђује и гај Факт, пгго је тај исти закоподавац предвмдео у буџету плату секретара Главне Контроле у 3536-40 динара. По изјављекој жалби, Државни Савет одлуком од 9. јуна 1905. године Бр. 4142. поништио је решење Председника Министароког Савета, из ових разлога: По закону од 19. маја 1865. године [Збор. 18, стр. 129., а не по закону о устројству судова од 20. Фебруара 1865. годнне) секретари Апелационог Суда имали су ове плате: I. кл. 700., II. кл. 600., и III. кл. 500. талира. А по чл. 8. закона о уређењу Главне Контроле од 1. маја 1892. године, секретар Главне Контроле

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

има ранг и сва права секретара Апелационог Суда, те по томе је и жалилац могао добити плату у 700. талира или 3536-40 дииара годишње, која одговара плати секретара I. кл. Апелационог Суда. Доцније, изменама и допунама закона о устројству судова од 26. јануара 1901. године укинут је закон од 19. маја 1865. године, и секретарима Апелационог Суда, по §. 3. повишена је плата: I. кл. 4000, II. кл. 3500. и III. кл. 3000. дин. годишње, тако, да у свакој класи морају да одслуже најмање две године, па да добију плагу више класе. Како по чл. 8. закона о уређењу Главне контроле, секретар Главне Контроле има ранг и сва права секретара Апелационог Суда, то је очевидно да повишење плате секретара Апелационог Суда вреди и за секретара Главне Контроле, кад није у § 3. Устројс.тва Апелационог Суда изрично казато, да нове плате не вреде за секретара Главне Контроле, него да за њега остаје у важности плата по закону од 19. маја 1865. године. Ну како у изменама и доггунама закона о устројству Апелационог Суда није пзречно казато, да ће ту плату, кад закон ступи на снагу, одмах добити по самом закону секретари Аиелационог Суда, које је тај закои затекао у служби, повишеним платама нису се могли користити ни они, док нису Указом постављени у одговарајуКој класи са платом по новом закону. 'Го исто вреди и за жалиоца као секретара Главне Контроле, кад Указом буде постављен са највећом платом, која је одређена за секретаре 1. кл. Апелационог Суда, јер звање секретара Главне Контроле као и секретара Апелационог Суда, нема периодских повишица, него се дели на класе. М. В.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж И С Ш Драгољуба И. Марковића, бив. каФеџију из Нараћина, тражи начедник среза параћинскога, код кога има да издржава казну по џресуди, због које је н побегао из Параћина. Драгољуб је стар 30 година, сувоњаи, великог носа, смеђ, у цивидном одеду. Преноручује се свима подид. и општинским вдастима, да га нотраже и у случају пропаласка спроведу начел. среза параћинског с позивом на Бр. 1 3498. АБр. 102 4,

П О Т Е Р Е Павле Николић, звани „Пајица", калФа стодароки из Београда стар 22 године, средњег стаса, малих бркова, смеђе косе, депо одевен, одговара код кварта варошког за извршену крађу здатног оата, данца и прстена Карду Соненфелду, агенту из Београда. Ирепоручује се овима подицијским и ошптинским властима, да га потраже и у случају пронадаска упуте стражарно Управи Београда с позивом на Бр. 21930. Драга Николићева, скитачка циганка, која је решењем првост. ужичког суда била

СТРАНА 255

стављена под суд и у притвор за крађу коња, нобегда је из ужичке боднице, где је била на лечењу. Драга је стара 18 годипа, Средњег раста, од одеда има на себи беду кошуљу № 2 4. на рукавима пришивену беду чипку, црн и везен чојани јелек, сукњу од памука, а иде боса. Препоручује се свима полицијским и општинским вдастима, да је у случају пронадаска стражарно упуте начедству округа ужичког с позивом на Бр. 5 59 6 иди Управи Београда с позивом на Бр. 21299. Петар Павловић и Светозар Јовановић, опанчарске кадфе из Шапца, ноћу између 13. и 14. пр. м-ца изврпшли су на опасан начин крађу сатова Спасоју Јеремићу, саџији из Шапца, па са покрађом исте ноћи побегдн ка Ваљеву. Иетар је стар 31 годину, средњег раста, црномањаст, пун, мадих плавих бркова, црне косе, од одела има штоФани капут и пантадоне, на ногама ципеле и на глави бели шешир. Светозар је стар 19 година, сув, плав, плавих бркова, од одеда има копорав од шајка, зедене панталоне, на глави штофани шешир, на ногама опанке са кајшима. Препоручује се свима полицијоким и општинским вдастима да их пограже и у случају проналаска стражарно упуте начелству округа подринског о позивом на Бр. 8390. Младен Михајловић из Дуге Луке у срезу пчињском, слуга у Врањи, окривљен је ,код начелства округа врањског за тешку тедеону повреду, ади је побегао незнано куда. Младен је стар 18 година, нежењећ, омаден, црномањаст, носи гуњ и чакшире, на глави шубару, а на ногама опанке/ Препоручује се овима полицијским и општинским властима, да Младена иотраже и у случају проналаска упуте начелству округа врањског с позичом на Бр. 7979. Груја Јов, колар из Белајке у срезу деспотовачком, који одговара за разбојвиштво, и Јеврем МиленковиЈћ, из Ћорвина у срезу мдавском, који одговара за опасну крађу, пробиди су ноћу између 20. и 21. пр. м-ца апсану и из исте побегли. Јеврем је утекао са оковима на ногама. Груја је стар до 19 година, сув, средњег стаса, мало погурено иде, ћосав је, црномањаст, у бедом влашком одолу и са бедом влашком шубаром на глави. Јеврем је такође средњег стаса, више сувоњав, у лицу плав, без бркова и браде, у сељачком оделу, а на глави има жуту влашку шубару. Препоручује се свима полицијским и општинским властима, да за обојицом учине најживљу потеру и у случају проналаска стражарно их упуте начелнику среза деспотовачког с позивом на Бр. 8213. Ненознати крадљивци извршили су ноћу између 22. и 23. пр. м-ца опасну крађу Јовану Петровићу, каФеџији из Забрежја и однеди му 3 00 динара, и то 16 комада орпских новчаница од по десет динара, једну аустријску петицу, а остало у динарнма и ситним аустријским новцима. Начелник среза посавског у Обреновцу депешом Бр. 8510 моли тражење здочинаца. и у случају проналаска да му се стражарно упуте. Крађа стоке. Ноћу између 17. и 18. пр. м-ца украден је из авлије Недељка Даниловића, економа из Азање, један коњ, длаке кулашасте, гриве и репа црног, стар 2 године, пастув, а у десну задњу ногу путоногаст; поткован немачким потковом, висок 140 см., без жига, а дуж грбине има црну пругу. Препоручује се свима полицијским и општинским