Policijski glasnik

БРОЈ 27

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 259

јер су сви остали основи сумње, као и докази о његовој кривици ништавни били. Претпостављамо да је човек тај невин; његово размишљање и суђење било је овако : »Већ сам једном због убиства био нод истрагом, налазио сам се у новчаној оскудици — ако признам да сам заиста био тамо и оправљао нужник, то ће пасги још тежа сумња на мене него ако одричем да сам био к . И наравно, он је одрицао да је био у поменутом стању, чак је одрицао да је у опште био у тој кући, па чак ни у улици — а све се то многим сведоцима утврдило као неистинито и он буде осуђен. Овде се не тврди да је при првом, као и при овом другом случају осуђен невин човек а не кривац прави; као што се не тврди да су ови споредни докази без вредности. Али, неоспорно је, они нису прави докази. Мора се увек подврћи психолошком ггроучавању свију мотива, који окривљенога натоциљавају, нагоне или могу нагнати да одриче оно што не би требао одрицати и што га у ствари терети још више. м. Павлови^.

убијен је један старац, неки Влазије Керн. Ударен је тупим оруђем у главу и смрт је одмах наступила. Ујутру су га нашли мртвог, на путу ка својој кући. Али претпоставка да је овај старац убијен одмах је отпала; јер није постојала сумња ни на кога. Он је могао, што је било тада највероватније, враћајући се пијан кући, несреКно паоти и ударити се и умрети. Он је, најзад, тако и нађен, као да је пао, да се ударио и да се услед удара и смрт наступила. После три године јавља се суду један младић, по имену Петар Сајферт и призна да је он убио старца; у свом признању он саопшти да га је на то наговорила ћерка убијенога, Јулија и шен муж Август Хаук. Старац се често опијао и свађао са ћерком и зетом. Ови дођу на мисао да старца убију и то повере Сајферту. Муж и жена, који су га наговорили да изврши убиство обећали су му дати једне панталоне и три Форинте. Панталоне је добио а три Форинте још не. Он им је тражио те новце неколико пута и претио; али све је било узалуд. Тада ое реши да целу ствар открије. Кад га је судија запитао: зар не зна да ће и он бити кажњен, младић одговори: „Нека! Не мари ништа; али ће и они бити осуђенп. Зашто да не испуне оно што су обећали? Што да лажу ?« — Узгред вреди напоменути да је исти младић био микрокеФало и мало луцнут; али ипак према судском и медецинском схватању, са свим одговоран за учињену кривицу. Сви његови искази били су до ситница тачни и ЕОТИНИТИ. ' Једино средство, да се у оваким питањима има сигурно земљиште под ногама и да се не би лутало, јесте у овоме: ваља испитати све околности и утврдити им унутарњу везу, психолошки основ и оправданост, и то, како за онога који некога кривицом терети, тако и за онога, кога терете. Само се по себи разуме, кад се све то проучи, да се и истина може наћп. Душевно стање, способности, страсти, гледишта, намере — све то мора бити добро проучено и тада долази, тако рећи, сама собом извесност о кривици, што је учињена, као и о кривцу, који се терети и који терети. У питању о доказу какве кривице, преступа или злочина, важна су неколика Факта и чињенице, где одричу околности, које самог дела директно се не тичу; ту се доказивање води на споредну линију; мисли се, на пример, да се има доказ, кад се утврди споредна околност, која се одриче. За утврђење доказа и налажење истине овде се јављају велике тешкоће. Да поменемо само пример. Пре неколико година буде у Вечу, у своме стану нађена мртва једна веома лепа девојка, која је била продавачица у једној бољој радњи. Судска истрага нашла је да је смрт наступила услед акутнога тровања арсеником, а пошто је поред ње на столу на))ена чаша за воду а уз то и хартија са арсеником у прашку — то су се та два Факта довела у узајаман склад и сматрало се као природна ствар. Преко суседа се пак сазнало, да је покојница од дужега времена била у вези са неким непознатим господином, који јој је често долазио но-

таЈно. Исти непознати господин био је увече код ње уочи оног дана, кад су је нашли мртву. Полиција је утврдила да је то један врло имућан трговац био, који је тобож лепо живио са својом годинама старијом женом, а који је у ствари потајно живио и са овом девојком. Пошто се даљом секцијом утврдило да је девојка била трудна, то се онда претпоставило да је трговац своју љубазницу отровао и одмах буде противу њега поведена истрага. Да је исти господин одмах био признао, да покојницу познаје и да је с њом имао везе и живио, као и то да је био признао да је последње вече, пред њено тровање, био код ње; даље, да је најзад тврдио да је девојка због своје трудноће очајавала, да се с њим завадила, па најпосле и о самоубиству говорила то би се неоспорно утврдило да је девојка сама учинила над собом самоубиство и не би се могао узимати на одговор за тровање, јер других сумњивих Факата није било. Али ои дође на луду и несрећну идеју да одриче да је покојницу познавао; па је.одрицао и даље: да с њом није стајао ни у каквим односима, па и то да је последње вечери био код ње у стану. Он је то извесно чинио с тога, јер је пошто пото хтео од људи, а нарочито од своје жене да сакрије да је живио с поменутом девојком. А баш због тога, због тог одрицања околности се окренуше противу њега. Није се питало: да ли је он њу отровао, него: да ли је заиста он живио с њом; и дугим низом испитивања сведока безусловно се и несумњиво утврдило да је речени трговац заиста девојци у стан често долазио, да је с њом живио потајно и да је баш оне вечери, када ће бити отрована, долазио к њој. Да је то он био, искључена је била свака сумња — и тим је у исто време и цела његова судбина била решена. Он буде осуђен. Ако овај догађај посматрамо са психолошке тачке гледишта, мораћемо признати, да је његово одрицање да је био код девојке исто толико мотивирано, колико и то да ју је он отровао, као што је мотивирано и то што је он у почетку одрицао све, а после, кад је увидео баш услед тога сву озбиљност свога положаја, наставио и даље то одрицање, пошто мишљаше да би му скретање с тог пута сад и признање још више терећења нанело. Пре извесног времена један догађај занимао је и узбунио баварску престоницу, Минхен. Једна удовица, њена одрасла кћер и једна стара служавка буду у свом стану удављене и похаране. Сумња за овај страховит злочин падне на једнога зидара, који је раније био већ под истрагом за једно убиство ; а за њега се знало да је на неколико дана пре овога убиства оправљао нужник у стану убијене удовице. Разним комбинацијама могло се предпоставити да је зидар дошао у стан поменуте удовице да види да ли је нужник добро оправио и том приликом извршио троструко убиство. Да је зидар казао: Да, био сам без рада; хтео сам себи наћи рада, дошао сам у стан удовичии, оправио сам нужник и отишао сам оставивши све три жене живе и здраве — да је то несрећник казао, он не би могао бити осуђен,

УТВРМВАШЕ ИДЕНТИТЕТА 1Ш0И ОДЕЛА

(СВРШЕТАК) Пошто је и ова операција извршена, остаје још да се измери ципела и, према већ утврђеној таблици, одреди мера ноге. Мерење ципела пак, врши се истим путем и помоћу истог инструмента као и антропометријско мерење ноге. Ако већ нема специјалне клупице за овај посао, онда ципелу, која се мери, треба положити на какву равну површину, најбоље на сто, и уз њену унутрашњу страну паралелно осовини, ставити шестар, чији је непокретни кракиза штикле, док покретни клизи низ лењир док не додирне врх ђона. Од мере, која је на овај начин добивена, треба просто одбити извесан број милиметара, који је утврђен за сваку врсту обуће понаособ, као што се види из ове таблице:

| Врста ципела

Величина

Број мм. које треба одбити

Лака . . .

како треба

кратке

Средње . .

како треба

дугачке

Тешке . .

како треба

Имајући у виду мере ноге које се употребљују за класиФикацију описа, и разлику у 3 мм. која је допуштена између два антропометријска мерења исте ноге, помоћу ове таблице могуће је одредити меру ноге са највећом разликом од 3 мм., која разлика не може имати скоро никаква утицаја на истраживање у антропометријском репертоару, у овом случају ограничено свега на '/ 81 измерених личности .