Policijski glasnik

ВРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 287

опет једва чека да их војна власт потражи, те да их ое на тај начин бар за извеоно време куртадишу. Тако ]е и прошле године београдска полиција ухватила Станића и спровела га команди на одслужење његова рока, но он се није у касарни честито ни окренуо, па је побегао и прешао у Ауотроугароку. Полиција је и у овоме његовом беготву гледала добит за себе, јер је рачунала да ое бар у Београд као војни бегунац не сме вратити.

отворено изјављује, да му је овај начин живота а ушао у крв» и да друкче не може то му изнооимо ФотограФију, а није искључена могућност да је и у бегстиу изиршио каково крив. дело, о чему би требало известити управу пожаревачког казненог завода. Он је родом из Венчана у округу београдском, стар је 2 2 године, висок, по лицу, раменима и рукама јако је пегав од богиња. Од важнијих особепих знакова има: белегу од опе-

дру, па кад је видоо да је своје учитеље достигао, он је тамо учинио неку кривицу, коју таји, и 1901. год. побегао је овамокпама да потражи уточишта, које је и нашао у српској Митрополији. Онако скрушен, понизан, ираво језуит!-ки, обмануо је пок. Митрополита Инокентија, те га је нослао у манастир Раковицу, а докумонта му узео и послао Министаротву, како би се послао у Руоију ради вишег богословгког образовања, ношто ое претходно преведе у правоолавље.

Но он није могао одолети, а да о крунидбеним овечаноотима прошле године не крене овамо, надајући се да га у оној гуигули нолиција неће приметити. Како оу тих дана и трговачке радње биле много пооећиване он је рачунао да је то згодна прилика да и он „пазари" који скупоценији артикал. На једном је месту и уопео. Свратио је У једну јувелирску радњу у Кп. Михаиловој улици, тражећи да „купи 8 сат и док је јуве,1ир износио поједине артикле и показивао муштеријама, он је макао једну кутију сребрпих кагаичица које су му згодно под руку дошле, и на мах се пз дућана изгубио. Одмах по том сврати у једну велику галантеријоку радњу и како је ушао, видевши навалу у дућану, диже оа тезг * шест разних ћидибароких мундштикала. Један муштерија примегио је ово и пратио га очима шта ће даље да ради. Он онда приђе ца затражи једне ципеле, па пошто му се поуђена цена учини окупа он пође ич дућана в да тражи јевтиније." Онај муштерија одмах каже газдн за мундштикле, те овај иотрчи за њим, али и он виде да је примећен, те почне брзо измицати, но на улици га жандарм ухватп и спроведе кварту, који га спроведе војном суду на суђење погито је ове крађе учинио као одбегли војпик под заотавом, и војни суд за ове крађе и беготво ооудп га три године затвора. И из самог затвора — пожаревачког казнепог завода — улучио је ирилику и 11. о м-ца иобегне, па иосле неколпко дана его га опет у Београд, где га полицијски органи у једној каФаници ухвате и прптворе, пе ооврћући се на његове протеоте што га као 'јђаКа® узнемирују и лишавају слободе. Погато јо премерен и ФотограФисан, спроведен је на издржавање ооуде у пожаревачки казнени завод, а пошто је склон беготву и пошто је више него сигурно да ће власти и по издржаној ооуди имати оа њим поола, јер он

котине, пеправи.шог облика, величине 614 см., иопод врха левог лакта; белегу од по<екотиие у облику праве линије, правца хоризонталног, величине 3 ом., изнад левог краја леве обрве, и белегу од посекотине у облику прапе диније, правца хоризонталног величине 3 ом. на левом крају врха потиљка.

Прима Смаћ зове ое ово лице, чију фотограФију износимо. Он је родом из Призрена, по народносги Арбапас, католнчке вере, сгар 23 годипе, омаден, црномањаст, дсжмекаст, свр-

У манаотиру Раковпци умео је такође брзо задобнти поверење и кад се најлепше о њему мислило и у његову кориот радило, са најлепшим надама да ће он доцније као Арбанао и орноки прнврженик кориотити нашим интереоима у тим крајевпма — он из олтара макне један сребрн крст, украшен камењем , који је манаотиру био поклонио јсдан богати београдскп трговац, ргстави га на делове п почне распродавати јувелирима по Београду. Обнлазећи тако дође п код оног истог јуве.шра, који је дотични крст лично радио , те га оиај одмах позна п доотави полицији. При.шком ислеђења улучи прилику и иобегне из кварта, па оврати у Миниотарство, узме овоја документа и изгуби се из Београда. Посде извесног времена један од београдских подицијских чиповника оде послом у Ниш, и у нишкој железничкој ресторацији примети једног келнера, који му се много учини познат. Чиновник запита газду за њега, који му речо да се он зове Коота Чупић и да ;е дошао из Београда, те се тада чиновник оети да ће то бити Прима, кога је једпом приликом видео за време истраге, а пооле кратког разговора са ((Костом® он му јо и призпао да је Прима, преклињајући га да о томе никоме не говори, што је оиај и одржао и ником ништа није говорио само нишкој полицији, која га ухвати и спроведе у Београд. За ово дело био је осуђен од стране прв. суда за варош Београд 1902. год. на две године робије.

шио седам разреда гимназије; на левој руцп има белегу од посекотине у облику праве линије, правца кооог, величине 1-5 ом., на другој Фаланзи малога прста. Њега су католички пропагатори узели и ваопитали у датииској језуигској шкодп у Ска-

Са ооуде јс пуштон 1 903. год. -и од тада је окитао по цслој зе.мл.и, махом као келпер и под именом Коств Стефановића. Као врло с-умњииа личност ухваћеп је у Тротенику и опроведен у Београд, где је оликан и премерен.