Policijski glasnik, 24. 07. 1905., str. 15

ВРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 287

опет једва чека да их војна власт потражи, те да их ое на тај начин бар за извеоно време куртадишу. Тако ]е и прошле године београдска полиција ухватила Станића и спровела га команди на одслужење његова рока, но он се није у касарни честито ни окренуо, па је побегао и прешао у Ауотроугароку. Полиција је и у овоме његовом беготву гледала добит за себе, јер је рачунала да ое бар у Београд као војни бегунац не сме вратити.

отворено изјављује, да му је овај начин живота а ушао у крв» и да друкче не може то му изнооимо ФотограФију, а није искључена могућност да је и у бегстиу изиршио каково крив. дело, о чему би требало известити управу пожаревачког казненог завода. Он је родом из Венчана у округу београдском, стар је 2 2 године, висок, по лицу, раменима и рукама јако је пегав од богиња. Од важнијих особепих знакова има: белегу од опе-

дру, па кад је видоо да је своје учитеље достигао, он је тамо учинио неку кривицу, коју таји, и 1901. год. побегао је овамокпама да потражи уточишта, које је и нашао у српској Митрополији. Онако скрушен, понизан, ираво језуит!-ки, обмануо је пок. Митрополита Инокентија, те га је нослао у манастир Раковицу, а докумонта му узео и послао Министаротву, како би се послао у Руоију ради вишег богословгког образовања, ношто ое претходно преведе у правоолавље.

Но он није могао одолети, а да о крунидбеним овечаноотима прошле године не крене овамо, надајући се да га у оној гуигули нолиција неће приметити. Како оу тих дана и трговачке радње биле много пооећиване он је рачунао да је то згодна прилика да и он „пазари" који скупоценији артикал. На једном је месту и уопео. Свратио је У једну јувелирску радњу у Кп. Михаиловој улици, тражећи да „купи 8 сат и док је јуве,1ир износио поједине артикле и показивао муштеријама, он је макао једну кутију сребрпих кагаичица које су му згодно под руку дошле, и на мах се пз дућана изгубио. Одмах по том сврати у једну велику галантеријоку радњу и како је ушао, видевши навалу у дућану, диже оа тезг * шест разних ћидибароких мундштикала. Један муштерија примегио је ово и пратио га очима шта ће даље да ради. Он онда приђе ца затражи једне ципеле, па пошто му се поуђена цена учини окупа он пође ич дућана в да тражи јевтиније." Онај муштерија одмах каже газдн за мундштикле, те овај иотрчи за њим, али и он виде да је примећен, те почне брзо измицати, но на улици га жандарм ухватп и спроведе кварту, који га спроведе војном суду на суђење погито је ове крађе учинио као одбегли војпик под заотавом, и војни суд за ове крађе и беготво ооудп га три године затвора. И из самог затвора — пожаревачког казнепог завода — улучио је ирилику и 11. о м-ца иобегне, па иосле неколпко дана его га опет у Београд, где га полицијски органи у једној каФаници ухвате и прптворе, пе ооврћући се на његове протеоте што га као 'јђаКа® узнемирују и лишавају слободе. Погато јо премерен и ФотограФисан, спроведен је на издржавање ооуде у пожаревачки казнени завод, а пошто је склон беготву и пошто је више него сигурно да ће власти и по издржаној ооуди имати оа њим поола, јер он

котине, пеправи.шог облика, величине 614 см., иопод врха левог лакта; белегу од по<екотиие у облику праве линије, правца хоризонталног, величине 3 ом., изнад левог краја леве обрве, и белегу од посекотине у облику прапе диније, правца хоризонталног величине 3 ом. на левом крају врха потиљка.

Прима Смаћ зове ое ово лице, чију фотограФију износимо. Он је родом из Призрена, по народносги Арбапас, католнчке вере, сгар 23 годипе, омаден, црномањаст, дсжмекаст, свр-

У манаотиру Раковпци умео је такође брзо задобнти поверење и кад се најлепше о њему мислило и у његову кориот радило, са најлепшим надама да ће он доцније као Арбанао и орноки прнврженик кориотити нашим интереоима у тим крајевпма — он из олтара макне један сребрн крст, украшен камењем , који је манаотиру био поклонио јсдан богати београдскп трговац, ргстави га на делове п почне распродавати јувелирима по Београду. Обнлазећи тако дође п код оног истог јуве.шра, који је дотични крст лично радио , те га оиај одмах позна п доотави полицији. При.шком ислеђења улучи прилику и иобегне из кварта, па оврати у Миниотарство, узме овоја документа и изгуби се из Београда. Посде извесног времена један од београдских подицијских чиповника оде послом у Ниш, и у нишкој железничкој ресторацији примети једног келнера, који му се много учини познат. Чиновник запита газду за њега, који му речо да се он зове Коота Чупић и да ;е дошао из Београда, те се тада чиновник оети да ће то бити Прима, кога је једпом приликом видео за време истраге, а пооле кратког разговора са ((Костом® он му јо и призпао да је Прима, преклињајући га да о томе никоме не говори, што је оиај и одржао и ником ништа није говорио само нишкој полицији, која га ухвати и спроведе у Београд. За ово дело био је осуђен од стране прв. суда за варош Београд 1902. год. на две године робије.

шио седам разреда гимназије; на левој руцп има белегу од посекотине у облику праве линије, правца кооог, величине 1-5 ом., на другој Фаланзи малога прста. Њега су католички пропагатори узели и ваопитали у датииској језуигској шкодп у Ска-

Са ооуде јс пуштон 1 903. год. -и од тада је окитао по цслој зе.мл.и, махом као келпер и под именом Коств Стефановића. Као врло с-умњииа личност ухваћеп је у Тротенику и опроведен у Београд, где је оликан и премерен.