Policijski glasnik

СТРАНА 278

ВРОЈ 29

»изгорела, или макар у селу у каку кућу, ,,да седе и да суде.') к У пројекту уређеља »Правителствукица СовЗзта«, који је наиисао Божидар Грујовић, одређене су дужности Совета. Ј1ослови су, по том пројекту требали да се разделе на шест грана, а од саветника да се изабере шест људи, који Ке управљати овим гранама државних послова. У пројекту се предвиђа : 1. попечитељство војно. 2. » хазне или касе народне. 3. » правде или велики суд. 4. » просвете и свештенства. 5. » иностраних дела. 6. попечит. мира и реда и трудољубија 2 ). Као што се види у последњој грани државне управе предвиђа се министарство полиције и министарства народне привреде. Одмах се може запитати: да ли је овај пројект о уређењу Управног Савета остварен? Да ли је уведен у живот? Из протиних мемоара то се јасно не види, а из Вукових причања још мање. Вук тврди да су у Управни Савет ушли „људи поштени, паметии, мирни и временити, који познају народ и пародне послове." Тврди да су сви саветпици имали више од 40 година. 3 ) Међутим иешто више дознајемо из писама самога пиоца иројекта за уређење Управпога Савета, од Божидара Грујовића. Из његова нисма писаног у Смедереву 2 декемра 1805 године Петру Новаковићу-Чардаклији узимам само оно, што се Савета тиче. Тако он пише: »... знам да сте већ разумели, да омо »Смедерево сасвим узели. Наш Народни »Савет сада у смедеревском граду седи. »Г. отац прота Матеј председатељ у Са„вету, а ја сам секретар, а советници су „12 кметова из 12 нахиЈа. Г. Лова Протић, „ваш сапутник, саветник је од пожаре»вачке нахије. Господин Кара-Ђорђе, он »је начелник овога Савета, а г. отац Прота »меото његово заузима, и овај Савет »народни са свима вилаетским делима „управљакако ти: судом, хазном, уређењем »внутреним, воинством и другим. Него „још нам врло много треба. Ја иикаквих »овде помоћника немам доста и ми је при»тешко. Из Аустрије нитко други добити »се не мол?,е који би што ваљао; а с друге »стране, хвала Госиоду !>огу, сви смо у »добром соглаоију, и исправљамо се сваки »дан, што се боље можемо. 1 ' 4 ) Да је свеко/,лика власт била дата Совету, види се и из >другога писма Божидара Грујовића, пи1сано такође из Смедерева 2 јануара 1800 [годину руском консулу у Јашу Иполиту IБалкунову, где вели : Новоустановљеном »Совету Народном, који је у Смедереву, »предано је вођење свију пародних ио»слова с потпуном влашћу, зато ако се „буде ма с које стране Србима писало, »или што шиљало, што се нађе за но»требно, то све тајно треба овом Совету Народном упућивати, а не другима. 5 )' 1

1 ) Момоари 1 893. сгр. 229. г ) Мемоари. Издање од 1867. отр. 291 — 293. а ) Грађа. I. стр. 65 — 6(5. *) С11Б. Главни Архив Мин. Иноотр. Дела. Донесе1а генерал конс. Балкупова. 5 ) На истом ме",ту. Писмо уз ранорт Иполита Балкунова од 4 Фебруара 1806. писан из Јаша министру иностраних дела киезу Чарториском.

Према овим наведеним датима даје се закључити да је пројектовано уређење Управнога Совета остварено и у дело приведено друге половине 1805 године. За нас је у овом случају од вредности да сазнамо, поред онога што из протиних мемоара наведосмо о суду и поставл^ању магистрата, још и друге одредбе, које су истакнуте као задатак Управнога Совета односно суда. Запопечитеља правосудија или великога судиЈу у поменутом пројекту Б. Грујовић одређује оваку дужност: да носи бригу за суд внлаетски Он ће мотрити судили се по закону, и тужбе вилаетске иримаће и расирављати велике кривице, које смртну казну за собом повлаче. 1 ) Као иравило, којим се имао руководити у свом раду и Управни Савет и попечитељ правосудија и сви други, јасно се види из оних одломака пројектоване беседе Божидара Грујовића' 2 ) где се вели: »Закон је воља вилаетска, која целом »вилаету и сваком добро заповеда а зло »забрањује. Закок је у вилаету први го»сподар и судија. Под законом морају »бити и господари, поглавари и Управни »Савет и свештенство и воинство и сав »народ. Закон добре и заслужене да на»гради; а зле, непокорне, лењиве у слу»жби да казни. Зато закон разумаи и »праведан треба да буде. Миленко Вукипеви"ћ (наставиће се)

ЖИВЕ СЛИКЕ

(НАСТАВАК) Озњтењо бо]е очиуу задаје нам већ много више тешкоће и с тога ћемо о њему мало опширније говорити. Као што је познато из анатомије, око јесастављено из овихпет опни : беоњачс, рожњчче, судовн,аче, дужице и мрежице. Од свију ових опни, предмет нашег испигивања само је дужица, познатија под пменом Ш8-а. Ако је пажљивије пооматрамо, опазићемо у њој две, по својим бојама различите зоне. од којих једнаокружује зеиицу, адругаје одмах до беоњаче. Прва од ових зона иозната је у анатомији под именом а уреоле, а друга под именом периферије. Материја, више или мање жуто неранџаста, којом су увећини очију обојене и ауреола и периФерија, назива се очним иигментом. У колико се у једном оку налази више пигмента. у толико је оно затвореније и приближније кесгењавом типу. Пигмент овај основ је на коме почива целокупнакласиФикација боје очију на тај начин, што су као два основна типа очију узете: очи без иигмента и очи са иигментом чисто кестењавим. Очима без иигмента пазивају се оне очи, у којима нема жуто неранџасте материје; њихова је боја азурна или беличаста или средња између ових двеју бвја. То је плаво око народа Северне Бвропе.

Ј ) Мемоари 18Н7. стр. 292. ђ Мемоари 1867. стр. 295.

Боја очију чисто кестењавих, слична је љусци плода истог имена кад је он зрео и свеж, т.ј. кад је његова љуска чиста и сјајна. То је црно или угасито око Арабљана, Црнаца и јужних народа у опште. Тон очију ове класе јесте више или мање угасит, више или маЊе јасан, али је целокупап њихов изглед много више једнолик од општег изгледа очију без пигмента. Све остале боје очију, које сачињавају 3 / 4 очију Бвропљана, крећу ее између ова два основна типа, и класифицирају према боји свога иигмента, који може бити: жут, неранџаст, угасит и кестењав. Важно је, да тачно буде утврђено значење сваког од ових израза. Пигмснат жут приближује се боји сумпорног цвета или жуте сламе. Пигменат неранџаст приближује се више иловачи но поморанџиној кори. Тачан израз био би неранџасто-жут. Боја угаситог иигмента подсећа на боју природне земље, или љуску сувог кестена, или пајзад на боју зрелог лешника. Да би се ове варијације могле у пракси лако уочити. треба знати ово: а. жут иигменат разликује се од неранџастог одсуством ружичастих одсева; 6. неранџаст од угаситог једним сјајним прелазом ка црном, и в. кестењав од угаситог бојом мање пругастом и влакнастом, а више кадтаастом и затворенијом. Између очију угаситих и кестењавих, варирају још две класе очију: очи са чигментом кестењавим у виду круга и очк С ( иигментом кестењаво-зеленкастим. Код првих је сав пигменат групиран око зенице, а код других он се шири и изван круга периФерије, остављајући исеке који су обојени жуто-зеленкасто пли беличастоза творено. Према изложеном, све могуће боје очију подел 3 ене су на ових седам класа. 1. Очи без пигмента; 2. Очи са пигментом жутим; В. Очи са пигментом неранџастим; 4. Очи са пигментом углситим; 5. Очи са пигментом кестењавим у облику круга; (ј. Очи са пигментом кестењаво-зеленкастим, и 7. Очи са пигментом потпуно кестењавим (чисто црне). Да би се могло одредити у коју од побројаних класа долази извесно око, мора се попаособ испитати и боја ауреоле и боја иерифериЈе. Боја ауреоле одређује се, у главноме, према боји њеног пигмента, али јој се, ради веће прецизносги, додаје квалиФикација тона, која се означује изразима: отворен, средњи и затворен. Ова три израза, додата побројаним врстама гшгмента: жут, неранџаст, угасит и кестењао, чине једну скалу од 12 ступњева, помоћу које смо у стању изразити најооетнији ирелаз једне боје очију ка другој. Код очију које долазе у арву класу, огшсивање а уреоле изоставља се, а боја ока означује се само по боји периФерије, Што се тиче периФерије, њена је боја азурна, или беличаста, или зедвнкасга,