Policijski glasnik

БРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 277

живот обновљене Србије, ту се почело изналазити и настављати оно, што је остало од старине. Тако је било и са писаним законима. Кад су старешине ваљевоке нахије требале да оставе свој крај и да пођу на Врачар по Ускрсу 1804 године то, како вели прота Матија Ненадовић „требало је народу суд оставити. ,Ја сам имао кормчију и читао законе „Јустинијанове и Мојсејеву строгост над „Јеврејима и испишем неколико параграФа „из кормчије. Од којих побројаћу неке: »1. Ко би убио човека, да се убије и ,на коло метне. „2, Ко отме девојку силом, тај женик, ,кум и стари сват шибу да трче, а други ,штапови да се каштигује. „3. Ко украде јагње прасе, коња или ,вола тај да плати двоје и да се кашти,гује штаповима. »4. Ко утече из војске без допуштења, ,да трчи гаибу. »5. Са страже ко побегне да се стреља. „6. Који се криво закуне и криво осве,дочи, тај ону сву штету, за коју је све,чио, да плати, штаповима да се кашти,гује; и да му се никада више ништа „не верује, и да се за свагда лажом про,глаша. »7. Кад се сваде и псују, који се пре„вати за оружје, као пола убиства, да „трчи шибу к . Поред ових тачака било је још 7 до 8 и кад је прота Матија то све извадио из крмчије, то скунштина нахијска избере два човека, који ће у својству нахијских старешина бити судије народу. Занимљивб једа наведем казивање иротино о томе како је примљен, управо озакоњен овај мали закон од 14 до 15 чланова. Прота прича: »Сад ја пред народом прочитам оне „пунктове, које сам из кормчије препи* ,сао, како су стари цареви судили, беге„нишу ли они и хоћемо ли овако. Они ,еваки један по један пункт саслушају и „повичу: »Тако, тако нек нам се суди, „да нема глобе ни хатара 4 ).® Кад је на тај начин примљен овај закон, онда су га предали оној двојици судија да по њему суде, па оно што не могу да пресуде да шиљу старешинама на Врачар. На тај начин први писани закони, који су још старањем светога Саве уведени у живот српскога народа, ево су послужили за основицу суђења и првим нашим устаиицима. Да ли је урађено што год слично и по другим нахијама или је остало све како је било и раније при сеоским кметовима, о томе немахмо никакви извештаја ни записа, ни бележака из онога времена. Бата Лака вели да је нешто рађено 1804 године на скупштини у Пећанима. 5 ) II Оснивање „Иравителствуницега Сов-ћта" и првих судова. За завођење судова у ондашњим нахијама највише има значаја постанак Синода или ,>Правителствугопл;а Сов'ћта 1( .

Мемоари. Издаше 1893 године сгр. 107 и 108. 5 ) Неторија устанка I. стр. 173 — 174.

Питање о времену кад је установљен »ПравителствукнцШ: Сов^ћтЂ сербскШ 0 до сад се узимало као потпуно јасно и одређено. Узимало се по казивању Вука Караџића и по мемоарима проте Матије Ненадовићадаје »Правителствугопцв СовЉтђ Сербсшв® установљен 15 августа 1805 године 6 ). Истина прота опширно описује како је основан Управни Савет, али прота је писао много позније своје мемоаре и ја сумњам да је тачно обележио време, кад је заснован в Правителсгвугош,1§ Сов г Етт. Сербскш«. Да сумњам у тачност проти^нога казивања нагоне ме извесна дата, која су ми сад при руци. Тако у једном допису, који је штампан у француском листу МопМеиг-у (Бр. 276, од ' 25 / ]3 јуна 1805 године), а писан негде на граници Србије и Аустрији 26 / 4 јуна 1805, налазимо ово: »Јављају из Србије да је обновљена ), организација Србије. По тој организацији »главну влаот има врховни вожд војске, »а њега помаже дванаест старешина иза»браних у земљи. (( У 278 броју МопН;еиг-а, а у догшсу из Франка>урта од 20 / в јуна износи се опгаирније, у чему се састоји поменута организација Србије и то овако: „Област Србије дели се у 12 секција в (нахија). Свака секција има својега иза»бранога старешину. Ови дванаест иза„браних старешина и врховни вожд чине »управу земље. Они управљају и реша»вају о свему, што се односи па управу »земље. Сваки изабрани старешина треба „да пази шта се ради у његовој нахији а »особито у погледу обрађивања земље „ (агрикултуре). Онај, који не би хтео да » обрађује своје поље, биће строго кажњен«. У 279 броју Мопгкеиг-а, а у догшсу из ФраАкФурта од 21 / в јуна 1805 године стоји: » Организацијом коју су себи дади Срби, »дата је Карађорђу суверенска власт а „ с тиме и титула 1'осаодара. Област је »подељена на дванаест нахија. На земљо»радњу треба да обрате пажњу свих два»наест додатих нахијских старешина, који »с Госиодаром образују управу земље. <( Према овим дописима даје се закључити да је Управа земље или Управни Савет основан негде у мају. Могло би ми се рећи да је МопМеиг несигуран као извор за оно време, а особито дописи, који су му слани с обала дунавских или из Франкфурта. И, заиста, кад би то тако било ни сам се не бих смео ослонити само на МопИеиг и на његове дописе, али ми је при руци и други јачи и најсигурнији доказ да је »Правителствугопџи СовЉтт. Сербскш® раније основан него што то тврде прота М. Ненадовић и Вук Караџић, а то је писмо српских старешина (Карађорђа, Јакова, Јанка Катића, Милана Обреновића, Симе Марковића и других) писано из логора у ужичкој нахији 8 јула 1805 године српским депутатима, пјроти Алекси Лазаревићу и СтеФану Шивковићу. При завршетку писма вели се: »Благопочтенго обшество цћлога на„родаСербЈанскога, станиште СовЉта естт.

°) Грађа за српску историју нашега времеиа. I. 61 —02 — Мемоари. Издање 1893. стр. 224—226.

»возобновл г ћно у манастиру Боговођи вт» »пред г Ј;ли вал г ћвске нахије, и што имате »од сада нисати то можете на ово обш;ество писати.«') Ово је писмо стигло у Букурешт руском консулу око 20 јула, а 3 августа препис је послао Л. Кирико из Букурешта у Јаш, где је стигао 10 августа. Одатле га послао са својим рапортом руски консул Балкунов за Петроград министру Иностраних Дела кнезу Чарторижском 20 сентембра 1805 године, где је стигло у мииистарство 6 октобра 1805 год. На основу ових података закључујем да је »Правителствугопџи Сов^тђ Серскш' ( основан раније јула месеца 1805 године. Можда су први договори за оснивање Унравнога Савета учињени на оним скупгатинама старешина, које су држане код Осгружнице друге половине априла и током месеца маја. Тада можда је учињен и избор појединих саветника нахијских, па је после Божа Грујовић имао да наииЦде уређење »Правителствугспца Сов г ћта", које је и објављено свечано на скупу у Борку 15 августа 1805 године. Печат Управнога Совета има натпис около »Правителствуготцш Сов 'ћт1> Сербсши«, а испод грбова стављена 1804 година 8 '). Као што се види из горе поменутога писма Сов г Ззт је још пре 8 јула. 1805 године премештен из Вољавче у Боговођу. И ирва брига саветска била је да се по новоослобођеној земљи заведу судови, и прота о томе овако казујд.; «... пишемо у сваку нахију да скуне »општу скупштину од нахије, војие по»главаре, иопове, калуђере, буљубаше, и »од села по три-четири и 6 људи, по три »најразумнија и најбогобојажљивија, икоји »су у народу као правдољупци познати, »и да их закуне скупштина: да ће они у магистрату седети, и свакоме без раз»лике беспристрасно и безлицемерно, по »садањем обичају, за сад, и по чистој сво»јој совести судити. А будући да за сад »немамо других писара, зато да одреде »где има повише у једној цркви свеште»ника по једнога да код мађистрата моли »се Богу и да може што год од маги„страта у совет отписати и јавити: и да »те људе наместе или у варош, ако није ') С. П. Б. Глав. Архив Мин. Ин. Дела. Дт.ло донесешл генералБ консула Балкунова. 8 ) Овде још једну напомену. Бук Караџић у својој књизи »Правителотвукшџв Сов'ћтт. СербскШ (1860 год. стр 3) у напомени вели: Ја сад унраво не знам или је нечат грађен 1804. године, или је та годана за то метнута, што се онда почела буна уа бих прије рекао да је ово друго узрок и да је печат грађен у Петербургу 1 805 године). ж Слажем се с Вуком да је на печат ставл>ена 1804 година, као година устанка, али печат није рађен у Петрограду као што мисли Бук, всћ је рађен у Београду, као што тврди писмо Божидара Грујовића писано из Смедерева 2 декембра 1805 године Петру Новаковићу Чардаклији. При завршетку писма под НЗ. утисну г је Советски печат и вели се: »Ово вам притискујем овде наш »Сов 'ћтпи печагБ* да вадите и тамо цокажете. Он је у Србији резан. 8 Кад сам 17 августа прошле године причао за ово г. М. Г Б. Милићевићу, академику, он ми рече да је познавао човека, који је тај печат советски резао, и вели да га је видео 1852 године. Вели даље да је еедео више Саборне Цркве, више оне школе што се сад руши.