Policijski glasnik

БРОЈ 32

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

СТРАНА 307

хиЈе морала потврдити магистратским печатом. И најпосле види се, да је сваки магистраг требао да има свој печат. Значајно је то, да је на тим печатима постајао грб српски: крст са четири оцила једно другом обрнути и озго, над крстом и оцилима, круна. 'Гоком 1808 године отварани су магистрати по варошима, али, како се види из једне наредбе Управнога Савета 1808 године од 1 0 септембра издане свима сгарешинама и народу у нахијама шабачкој, ваљевској, зворничкој и ужичкој, у неким варошима нису још били отворени. Тако Управни Савет вели: у оним местима где магистрата има, »да се нико усудио није „тому (магистрату) на пут стати: они „људи, који су у магистрату под заклет»вом, да суде по правди и по савести да »им нико на пут не стаје« 8 ). И овај навод тврди да је приведено у дело оно, тпто се у Основи помиње : да ! ое позову сви људи да се закуну на верност кнезу и Сенату, иа, разуме се, и чиновници да ће верно судити по правди и савести. Р одофиникин у својем рапорту, који је поднео главнокомандујућем, кнезу Прозоровском, 9. новембра 1808 годиие опис УЈ е У кратко поједине судове, чинећи уједно и напомене, шта би требало изменити у уређењу судова. Р одофиников опис судова гласи: Судска места која данас постоје у Србији. »I Сеоски суд »Овај је суд састављен из једнога по„па, кнеза или старешине сеоскога и два »до три кмета, које бирају сељаци. Ови »суде свакога празника пошто изађу из »цркве 9 ). Ко решењем овога суда није »задовољан он предстаје пред „II суд. »Овај је суд састављен из кнеза оде»љења два или три кмета и свештенич»кога намесника |0 ). Ко решењем овога „суда није задовољан, тај иде пред

8 ). Голубица IV. стр. 279. 9 ) Прва напомена Родофиникинова: »Сада уре»дити другу врсту суда врло је тешко због тога, што ,у земљи имао врло мало л>уди, који знају читати »и иисати. Како изгледа потребно је само завести »и утврдити овај суд и запретити да нико не може Јобилазити ниже инстанције и ићи право Савету или »Врховноме Вожду, као што се то данас ради. Мало »час наведена реч завести, речена језа то, што већим ^делом ово судска зборишта данас нису у снази*. 10 Ј Друга РодоФиникинова напомена : »У Београду постојећи Правителствујушчи Со»вет Народни променити и назвати Народним Судом., »Овај суд поделити на два одељења: на одел>е&б ,кривичних и на одељење грађанских дела. После ,овога уредити Правителствујушчи Оовет или Се»нат, у који греба узети за чланове све главне ста„решинекао: Јакова Ненадовића, кнеза Симу Мар»ковића, Миленка, Младена, Петра Тодоровића и »Луку Лазаревића тим, да на упражњена места у »Сенату сам Сенат бира тројицу кандидата и пред,ставља »књазу* на увиђај, на он од те тројице да »изабере, кога нађе за погребно. ^Назначивши ове поглаваре члановпма Сената »и одредивши уставну власт овога (Сената) и власт Јкнеза управника земље, а исто тако и степен утирцаја рускога чиновника, може се надати, да би по-

III. суд. »Овај је суд састављен из поглавара »т. ј. нахијскога старешине, из једнога „кнеза, из три или четири кмета, једнога »свештеника, свештеничкого намесника и »протопопа. Они молиоци или парничари, »који нису задовољни решењем овога суда ))Иду пред »Правителствујушчи Совет 1( , чи»ја решења даље нико не може преиначити. »У овом Совету признан је био за пред»седника Верховни Вожд а за чланове Со»вета требало је изабрати из сваке нахије „по једнога 11 ). Осим ових судова уређени »су по свима варошима магистрати за »суђење трговачких спорова. Ови маги»страти врше и полицијску дужност по »вароши 12 ). По опису Р одофиникиновом имали су наши преци под Карађорђем у новоослобођеној земљи судова сеоске, кнежине или среске и нахије. Поред тих судова било је по варошима магистрата за суђење трговачких спорова и за полицијски надзор. На једном месту раније поменуо сам по једној вести посланој страним новинама из Београда, да је Управни Савет крајем месеца декембра 1807 године послао свима судовима у земљи упуства, којих ће се судови придржавати у правним и политичким питањима. У чему су се састајала та упуства данас је тешко рећи, јер се за сад не зна да је очуван и један примерак тих упустава. Питање је како је се судило у тим нашим првим судовима? У запискама К. К. Р одофиникина од 2 новембра 1808 године, које је послао кнезу Прозоровском, на месту где говори о законима , он врло кратко вели: (наставиће се) Миленко ВукићевиЂ

»једине старешине у целој Србији, који су сад ра»сејани по варошима и селима, мање сметале заво»ђењу поретка у земљи. »Горе у број сенатора унесен је Младен у том »случају, ако се не нађе према приликама који му »за подесног драго између овдашњих. Овај старешина »без сумње умнији је од Црнога Ђорђа и многих »других, али на несрећу не преза ни од каквога »средства, које води богаћењу и господарењу. Остав»љајући њега, потребно је неминовно: 1. објавити »да ће се у опште чаборавити све прошло, а актом »завести да од дана, кад се заведе ново уређење, »нико нема права мешати се у послове Совета, 2. »одликовати га каквим му драго царским даром, тада »ће се ваљда његсва душа смирити у погледу про»шлога и можда ће бити доста спокојним да се на»слађава задобивеним богаством. п ) Трећа напомена РодоФиникинова гласи: »Изгледа да не би бескорисно било дати поје»диним члановима Совета и посебне дужности, као »на пример једнога наименовати да се стара о пра»восуђу, коме би могао сваки прибоћи, који је не»задовољан нижим судовима по нахијама и друго. »Другога наименовати великим благајником (казна»чејем). Овоме би дужност била да води бригу о »маси прихода и расхода. Трећега наименовати ми»нисгром (попечитељем) војним, чија би дужност би»ла да води бригу о војсци, о ировијанту потребном »за војску и о тврђавима и утврђењима, Четвртога »поставити за чувара печата. Петога поетавити за »министра трговине и да води бригу о иностранцима. 12 ) Четврта напомена РодоФиникинова гласи: »Смртну казну, коју овде хладнокрвно примењују, »корисније би било укинути и завести казне, које »се у Русији употребљују за преступнике*. (Родофиникиново писмо у Петрограду, у В. Уч. Архиву Главног Штаба. Д%ло 257. Томт> IV.).

КРЖМЖНАЛНА ПОИХ010ГИЈА

(НАСТАВАК) VIII Ми се у ог?ом излагању морамо осврнути и на морално статистичг-се податке и чињенице. Неко може тврднти да статистика нема значаја ни везе са Психологијом. Међутим за правилно расуђивање и закључивање, за саму криминалистику од неоцењиве је вредности знање статистичких података? Криминална Психолологија има у овим подацима, што их даје морална статистика велики ослонац и јаку подлогу. Одговорност, често јављање деликата, њихова подела на време, и место, на личности и околности; за тим редовно понављање и јављање деликата — све то утиче и треба да утиче на мишљење и рад, на кретање и понашање човеково о коме ми судимо и који подлежи утицају тих чињеница. Вероватност и статистика све се више једно другом приближују и једно се без другога више не може ни замислити. Мипз^егћег^ у свом делу »О задацима и методама Психологије® износи огромну важност статистике за Психологију. А то се може да уочи тек онда када се поклони озбиљна пажња студији криминалистике. У бројевима и цифрама, што нам их статистика пружа, леже истине, које никако доказивање није у стању да побије. Ас1о11 ЛУа^пег пита шта би ми рекли, шта би радили, кад би нам неки путник причао о једном народу где сила закона одређује колико се људи роди, венча, умре или убије, колико злочинстава има и т. д. — а у ствари то је заиста одређено и утврђено. Наравно у моралној статистици до сад се више рачунало на квантитете, а не и &валите г ге; али у нооледње време и на том пољу осећа се напредак. На пр. сад се врше испитивања како се односи злочинство према школовању и образовању; које класе друшвене су највише нодложне самоубиству. Узмимо само случајеве самоубиства у Аустрији од 1819 године у групама од 8 година: ту иде 3000, 5000, (5000, 7000, 9000, 12000, 15000 —• дакле стално пењање и то важи као закон. Или узмимо у разматрање стално пењање самоубистава, жена у Француској. Ту налазимо 6, 6, 7, 7, 6, 7, 7, 6, 6, 7; дакле број се креКе између 6 и 7. Или узмимо случајеве дављења: 280, 285, 292,276, 257, 269, 258, 276, 278, 287. С правом вели \Уа$пег ови бројеви показују аритметичне односе моралног уређења једног механизма, који нас исто тако задивљује тачношћу свога кретања, као и механизам небесних светова. ПроФ. ПгоШвсћ је изпео један табеларии преглед злочинстава према годинама старости. Од 1000 злочинстава учињено је противу противу имања личности у старости до 16 године 2 0.35 » „ од 16—21 г. 105 28 , 21-25» 114 50 и 25 -30 » 101 48