Policijski glasnik

СТРАНА 310

б. Дименсија лоба варира између врло мале и врло велике, и изражава се познатим изразима за дименсију: мал а, средња и велик а. Особености лоба.. НајчешКе особености, које се код лоба сусрећу, састоје се у његовој иробушености или ра сцеиљености, које проистичу услед ношења минђуша. Означују се изразима: лоб иробушен— расцеиљен (21). Лобови: шиљасти и четвртасти такође се доста често сусрећу. Први су облика троугластог са доњим крајем веома наглашеним, а други су скоро потпуно четвртасти и веома дебели (22 и 23.) У веома наглашеним случајевима потребно је означити општинагиб лоба према образу, који може бити: косо-унутрашњи и косо-сиољашњи (24 и 25). Ако је горњи део лоба испао у напред, а доњи у исто доба повучен у назад, тако да је доња ивица горњег дела лоба ве^а од спољне ивице, — каже се да је лоб увијен (26). Нонекад се на равним лобовима налази једна мала рупица, у виду јамице, коју треба означити изразима: лоб са Јамицом (27). Ако је ова јамица знатно наглашена и издужена, тако да има облик запете лоб је са заиетом (28). Јоб са косом браздом карактеристичан је по једној бразди која почин.е од трагуса и пресеца лоб у правцу косом (29), и најзад Аоб у облику острва — у пракси веома редак и интересантан. Бразда која пролази кроз лоб (случај овај може се срести само код лобог.а раздељених) дели се на средини лоба у два крака, између којих остаје једно парче лоба. Пошто се краци понова сједињују код образа, то ово парче лоба изгледа као неко мало острво (30). Добро је да се зна, а према потреби и означи, још и ово: Лоб је по правилу покривен маљама, али се понекад дешава, нарочито код одраслих људи, да ове маље прелазе у праве длаке. Особеност ова означује се изразима: лоб длакав. (наставиће се) Д. Ђ. Алимпи+1 ВАСПИТАЊЕ И САМОУБИСТВО ДЕДЕ Луј Проал (НАСТАВАК) Младе, анемичие девојке воде се у позориште, у место да се преко дана крећу по чистоме ваздуху, а у вече рано да лежу. Априла месеца 1902. год. отровала се арсеником једна млада девојка, чија је мати нред полицијом изјавила ово : в Нрекјуче, као и сваке друге суботе, ишле смо у позориште. По повратку нудила сам је чоколадом и хлебом, али она не хтеде узети ни једно ни друго, додајући да целог дана није ништа окусила. У осталом, моја је кћи била веома слаба и анемична.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Толико пута изјављивала је намеру да се убије, а прекјуче ме је питала за арсеник." * * * Слабост родитеља у истој је мери штетна за децу, као и сама грубост. Колико је и колико деце пропало само с тога, што их родитељи нису умели васпитати како треба. Нико не сиори, да има врло много матера које су у стању да се жртвују за своју децу, али их је, на жалост, врло мало које имају дар васпитања, које знају и разумеју своје материнске дужности. Само пожртвовање није довољно. За васпитање детета неопходно је потребан чврст и одлучан карг ктер, који матерама обично недостаје. Колико је само матера, које из превелике љубави према деци толерирају њихове погрешке и спречавају очеве да их укоравају и кажњавају. Има их и таквих, које се потпуно идентиФикују са својим дететом, мислећи само о ономе што оно мисли, желећи само оно што оно жели, и осећајући оно исто што и дете осећа. Овакве матере апсолутно су неспособне да васпитавају децу јернемају својевоље, јер се слепо покорава ЈУ У место да наређују. Оне су, шта више, опасне за дечје васпитање, јер спречавају и очеве да врше своје дужности према деци. Слабост материна није увек последица љубави и нежности; она је често пута и резултат егоизма. Поједине матере толико уживају у љубави своје деце, Да им, у жељи да ову љуб'ав очувају, гледају све кроз прсте. Често је овој жељи придружен и један други, много деликатнији осећај — осећа.ј зависти према мужу. Жене завидљивог темнерамента у стању су да ову своју особину унесу и у најнежније Фамилијарне односе. Уображавајући. да их деца не љубе у оноликој мери колико очеве, овакве матере, да би отклониле уображену опасност, труде се свим средствима да л^убав дечју резервишу само за себе. Оне у свакој прилици остављају својим мужевима шпријатну улогу жандарма, док за себе задржавају ону ласкавца и утешиоца. Ако отац наређује детету што непријатно, али преко потребно, оваква мати, у место да одмах изјави солидарност са мужевљевом наредбом, хита напротив да маниФестује своје неодобравање, било речима или покретом или, најзад, самим ћутањем. У оваквим приликама дете ће врло лако разумети, да ће имати матер уза се чак и кад не изврши наредбу очеву. Не треба се онда ни мало чудити, што оваква деца претпостављају матере очевима, али је за жаљење што поједине матере ову разлику изазивају и подржавају. Многе матере потпуно су свесне своје неспособности за васпитање дене, али и при свем том не остављају ово само мужевима, бојећи се уплива који би они могли задобити над децом. Разуме се већ, да је све ово на штету дечју. Друге нервозне жене руше ауторитет очев за још безначајније ствари: из претеране џандрљивости и у жељи за противречношћу. Нервоза потискује код њих сваки разлог, и чини да потпуно заборављају интерес дечји. То су, у неку руку, не-

БРОЈ 32

свесна створења, која нису у стању да размишљају о последицама својих поступака. Ова домаћа разлика у осећајима, која је узрок многим сценама између родитеља и деце, свршава се често ка -тастроФом — самоубиством. Један млади ученик, кога је отац врло често грдио због некоректног владања, подржаван увек својом матером, нервиран сталним нрепиркама које се. због њега порађаху међу родитељима, после једне бурне сцене напустио је кућу са речима: да је сит живота. Кад се доцпе у ноћ вратио, убио се из револвера пред вратима собе својих родихеља. Приликом претреса његовог одела нађена је карта ове садржине : »Збогом, драги родитељи; ви сте криви што умирем.« И доиста, дете је имало пуно права, да одговорнос" због свог самоубиства баци на своје родитеље. Кад год родитељи нису сложни у издавању наредаба, у забрањивању и допуштању извесних ствари, у укорима или похвалама; кад год мати услед слабости илп егоизма или зависти или ината или оевете, куди поступке очева или одобрава оно што он забрањује, ту нема више дисциплине и ауторитета; а дете, растрзано у два нротивна правца, мо;ке се сматрати као изгубљено. Ако дете није благовремено навикнуто на покорнс ст и послушност, оно постаје самовољно, ћудљиво и јогунасто; оно се љути и бесни ни због чега. Навикнуто да му се сви каприси испуњују, оно све више и више изискује, и кад једног дана наиђе' на сметњу или одрицање, оно је готово да употреби силу, или да се преда очајању. Ми знамо један случај, у коме је један млад човек, кад му нису хтели допустити извесан пут, узео револвер и с места се убио. Нема веће одговорности од родитељске. Ако су и сувише оштри према деци, могу их довести до очајања. Противно овом, слабост родитељска чесго је пута узрок губитку деце. Где је права средина између оштрине и слабости? Кад треба казнити а кад опростити? Пошто свако дете има нарочити карактер и специјалан темпераменат, то се ни на ова питања не може прецизно одговорити, али се може у опште рећи: да се много више постизава добротом и благошћу него ли оштрином и суровошћу. Казне морају бити ретке и сразмерне учињеној грешци, карактеру и осетљивости, а пре свега правичне. Располажући у највећем степену осећајем правичности, дете неће поднети, без великог очајања, казну за коју верује да је није заслужило. Неправедне или сувише оштре казне по школама, појачане задиркивањем и исмевањем несташних другова, доводе врло често кажњене до највећег очајања, а по некад и до самоубиства. Последица ће бити знатно ублажена, ако је између погрешке и момента изрицања казне протекло извесно краће време; ако-је у тон и речи. којима је казна изречена, унесено више доброте и благости. Шетња и одмор неопходно су потребни здрављу и веселости дечјој, и с тога је