Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА ЗП

слушају једну причу или какав догађај и ни један га неће верно поновити; сваки ће по нешто изменити. При узајамним грдњама и мањим увредама пред иследником искази сведока врло често се косе. Где је неко чуо реч „вуцибатино," други је чуо реч „магарче; к где је неко чуо реч „животиња," други је чуо реч в буба. (< Од важности је за чуло слуха различна примчивост, која је према добу година старости иеједнака. ВегоШ је правио посматрања на чулу слуха и постигао је интересантне резултате. За криминалистику чуло укуса је од споредне вредности. Једино код случајева тровања користимо се практичном вредношКу чула укуса. И чуло мириса је од споредног значаја, ма да би оно могло имати више промене у криминалистици. Може се рећи да неки људи много боље миришу т. ј. имају много развијеније чуло мириса него што и сами то знају. То чуло нема велике нарочите практичне вредности; многима служи само за то да разликују пријатну од непријатне воње. Али чуло мириса сгоји у доста тесној вези са нервозношћу. Људима са извесним занимањима чуло мириса у неколико измењено и искварено. Касапи, дуванџије, парфимеристе не само да не осећају мирис свога дућана, него у опште имају чуло мириса затупљено. На против апотекари, пивари, винари, продавци чаја и разних трава имају веома развијени мирис услед дуготрајног вежбања. Нервозни људи имају врло јако развијено чуло мириса. Шта више има људи, који разликују мирисе разних метала. И чуло пипања има доста примене у криминалистици. На овом месту истиче се пигање шта је у тренутку напада на својој кожи осетио повре^ени, као и онај, који повреду наноси. По тврђењу многих пажљивих посматралаца у првом тренутку напада спољашњи део тела не осећа нииакав бол. Веан наглашава да у времену између додира који је услед удара или убода и бола постоји извесан размак времена. Брзи ударац осети се у почетку само као ударац, а тек једну или две секунде после тога наступа осећај бола. Не1тћо112 је иосматрао 1850 случајева и нашао ј.е да нервни надражај промиче 90 стопа у секунди. Убоде ли се човек у прст, то се бол такога убода осети за један тридесети део секунде. Ако је човек погођен из пушке, то он у почетку осети нешто топло, налик на убод топле игле; а ако је ударен ножем осети се нешто хладно. Поједини људи погођени из пушке убодени ножем, посечени сабљом или сикиром причајући о свом случају, веле, да оу у почетку осетили само ударац пригисак или незнатан убод. Чак се осећа и крв, која одмах одпочне да тече; болови услед тога наступају тек доцније. Рањени војници који су били рањени у борби причају, да нису ништа осетили, да нису приметили кад их је тане погодило. Осети се мали ударац, убод или притисак — и то је све. И ове појаве могу имати за криминалистику практичне вредности. За нас је на овом месту од врло велике важности прелаз из чулног опажања ка душевној радњи схватања и појимања.

Беззојг наводи да савремена Психологија још није у стању да нађе границу између чулног опажања и представе о предмету, који је на чула деловао и онажај изазвао. Психологија је утврдила у овим првим радњама психичним две сФере свести: једна је осећајна, унутарља, а друга је спољна или опажајна. Прва обухвата унутрашње стање организма, а друга исходи из организма као елеменат, који сазнаје објективно спољашњи свет. Свет у томе има СФеру своје акције, при чему чула највише раде. — Спољашње опажање чула има тројаку Функцију: прво је примање утиска из спољног света, разликовање и схватање. Први ступањ је нерцепирање : представа постаје саставни део свести; она је ушла у свест. Непосредни акт психички, који томе следује, јесте сазнаваЕве. При овом психичком процесу видну улогу играју с.ећање и асоцијација представа. (наставиће се) М. Павлови-ћ. ЖИВЕ СДИКЕ (НАСТАВАК) г) Антитрагус (сл. 36 ; . Антитрагус је правилно и потпуно описан означењем његовог:

Сл. 36.

и. Нагиба; Р- Профила,; у. Увијености, и д. Дименсије. «.) Нагиб антитрагуса није ништадруго до нагиб линије његовог правца, који правац може бити: хоризонталан, ако се ова линија поклапа са замишљеном хоризонталном равнином која би пролазила кроз почетну тачку антитрагуса (31 и 32), кос, кад иоменута линија образује са хоризопталном равнином угао од 45° (4 и 5) и средњи, кад је правац линије у средини између ове две крајнос.ти (33). /?.,) Профил антитрагуса, илн још боље ирофил његове слободне ивице може бити: издубљен (36), иравилан (37), средњи (38) и исиуичен (39 и 40). Сви ови изрази јасни су сами по сеОи, те им с тога не додајемо нарочито објашњење. у.) Увијеност антитрагуса. Према то.ме да ли јо слободна ивица истакнута више Или мање у напред над ушном шкољком, антитрагус може бити: положен (41 и 42), средњи (43) и ирав (44 и 45). д.) Дименсија антитрагуса , цењена према величини његовог испупченог дела, може бити: мала, средња и велика. У случају, да испупчени део никако и не постоји, означиће се ово изразом: одсутна (види сл. 36. под 46, 47, 48, 49 и 50). Особености антитрагуса. Антитрагус може понекад бити спојен са почетном ивицом помоћу једне бразде која раздељује ушну шкољку. Особеност ова означује се изразима: антитрагус саојен са ивицом (51). Засеком антитрагуса назива се знатно паглашена бразда, која раставља аититрагус и лоб од спољне ивице и доњег превоја (55). У извесним случајима и антитрагус и трагус покривени су длакама, што је такбђе потребио означити (54). Треба тако нсто означити, али само у особитим случајима, ако је канал између трагуса и антитрагуса веома уаан (56). Помињемо овом приликом и две особености трагуса, које со у пракси најчешће сусрећу, а то су: трагус шиљат (52) и трагус раздељен (53). д. Превој (сл. 37). Као што смо већ помепули, превој се дели на три дела: доњи, средњи и горњи. За описивање доњег превоја употребљује се један метални прутић, у величини од 10 см., који на једном