Policijski glasnik
г
БРОЈ 33
иоле самостаднији носао, везаних искључиво за чиновничку каријеру, узрок је у погрешној јавној настави, рђавој школској игијени, сувишс раном поласку у школу, енциклопедијским програмима и ипожини испитакоји преоптерећавају памћење, не оотављајући ни мало времеиа за размишљање и одмор духа. »Нашем духу, вели Декарт, потребно је много одмора, да би се, ма и за. најкраће време, могао посветити истраживању истине«. Сам Декарт лично, путовао је веома много, јурио но пољима и аанимао се борењем, играњем и музиком. У овом истом смислу изражавао се и Лајбниц, тражећи: да интелектуалан рад буде сразмеран телесном вежбању и одмору духа. Као што смо већ нагласили, број дечјих самоубистава услед неположених испита врло је велики. Колико би само туге и очајања родитељи уштедели деци кад би њихово васпитање и њихову будућност довели у склад са њиховим нриродпим наклоностима и својим социјалјјвш положајем; кад би са мање амбиције и поноса, а са много већом бригом и нежношћу водили рачуна о правој срећи своје деце; кад би им најзад сасвим искрено казали: »Потрудите се да створите себи часну каријеру и да посганете корисни чланови друштва; постаните људи од срца и љубито правду; ако успете ми ћемо бити срећни; но ако, и сшред свих ваших напора, не будете имали успеха. наша нежност према вама неће се умањити; ми ћемо се поносити вашим моралним васпитањем". Многи родитељи, не водећи пи најмање рачуна о особинама дечјим, хоће пошто пото уепеха, и кад овога нема, или бар не у оноликој мери у коликој су га они очекивали, онда обасинају децу прекорима и грдњом. Ови неираведни прекори, у место утехе, изазивају код децо ирво дубоку жалост, затим очајање, одлратност према животу, па врло често, исамоубиство. Октобра месеца 1900. год. убио се у Паризу један гимназијалац само зато, што више није могао да подноои сталне прекоре својематере због недобииене школске награде. ПроФесори педагогије пису сложнм у мишљењу: треба ди код деце изазивати самољубље путем похвала ? Роајал мисли, да се бд овог треба уздржавати из бојазни од уображења, док Кинтелен напротив вели: „Ја хоћу дете које похвала дражи, које љуби славу и које плаче кад је побеђено. к Где је истина ? По нашем мишљењу, овде је и немогуће ноставити апсолутно правило, јер све зависи од карактера и темперамента дечјег. У већини случајева корисно је изазивати код деце самољубље да би их одушевили за рад, а.м је, тако исто, и опасно служити се овим средством према деци живој и осет.швбј. Истина је цела, да се понекад можемо радовати детету које плаче што је побеђено, али је не .лања истина, да се у већини случаја због овога треба узнемиравати. * * * Последице прекомерног умног напрезања још су онасније за младе девојке.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
У колико је претерано тврђење АлФреда де Вињи и Мишле-а да је жена болесно детс, у толико је неоспорна истина да је њен физички састав много деликатнији од састава човечјег, а чим ово стоји, стоји и то: да се мозак женин много брже и лакше заморава и поремећава но мозак човеков. И ако је жена у погледу моралном једнака човеку, она се од њега разликује духом онако исто као и телом. Изједначнити, после овога, дечаке и девојчице у погледу наставе, и преоптеретити девојчице множином површних знања, значи не водити рачуна о њиховој природи, њиховом духу и њиховој социцијалној мисији. Одличан проФесор университета Марион, који је у Соброни предавао науку о васпитању, тврди да жене имају дара за геометрију, алгебру и вишу математику. Г-ђа Ковалески, која је недавно умрла као проФесор университета у Штокхолму, била је геометричар првог реда, али је овај успех постигла тек по цену среће и здравља. Претерани рад донео јој је болесну нервозу, од које је много трпела, и услед које Је често помишљала на самоубиство. Она је јавно тврдила, да би своју славу радо дала за обичну домаћу срећу, и доказивала: да је жена, као професор математико, прави монструм. Потпуно предана својој науци, г-ђа Ковалески не имађаше времена да се занима васпитањем своје кћери, која остаде у Москви за све време док је она предавала математику у Штокхолму. Њено ма геринско срце не ооећаше никакву тугу због овог растанка, јер није било у стању да појми љубав материнску. Она је, другим речима, убила у себи жену и мајку. Овај случај са г-1)0.м Ковалески најочитије иоказују опасносг од васпитања девојака у духе мушкараца са гледишта фпзичког , пнтелектуалпог и моралног. (иаставпће се)
Г10УКЕ И УПУТИ
Један случај неумеене примене §. 69. занона о чиновницима грађансног реда. Љ. Р., начелник срески, при путовању но службеној дужности, тешко је повређен по левој нози више чланка, услед тога што су се кола, у којима се возио, изврнула у један јендек поред пута. Услед те повреде пренесен је најпре у место среске канцеларије, а за тим у Веоград, где му је указапа лекарска помоћ. 0 свему ономе извештено је званичним иутем начелство окружно и Министар унутрашњих дела; иовређени срески начелник је у три маха саслушаван о току његове болести и о његовом оздрављењу, и у сва три маха изјављивао је, да није толико прездравио, да би на дужност могао предстати; али да ће по мишљењу лекарском прездравити ускоро и бити потпуно способан за службу. 0 овом његовом наводу, миниотарство је званичним путем, преко Управе вароши Веограда, прибавило и лекарско уверење, којим се тврди: да је он тешко повређен
СТРАНА 319
по левој нози; да његова иовреда потребује стручно лечење у току неколико недеља. Да услед болова, које у нози осећа, није способан за већи напрежући рад; али да се то сваким даном губи, тако да ће за две недеље најдаље бити потпуно способан за своју службу. Како иовређени начелник срески, после овога, није могао предстати на дужност Све до 23. августа 1904. год., наводећи у својим саслушањима, као разлог томе, своју болест, Министар га је предложио за пенсиониоање, на основу §. 69. тач. 2. закона о чиновницима грађанског реда. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је дајеуказ, којим је Љ. Р. пенсионисан, неправилан из овихразлога: По чл. 69. закона о чиновницима грађанског реда, чиновник може бити стављен у пенсију у овим случајевима: 1. ако је навршио 40 година службе, или 60 година живота; 2. ако је због телесних слабости за службу неспособан постао. 3. ако због болести не би могао дуже од године дана своје званичне послове радити. Жалитељ је ожалбеним Указом стављен у пенсију на основу тач. 2. наведеног прописа законског. Међутим, примени овог прописа законског није било места. кад је лекарским уверењем, које је Министарство по званичној дужности прибавило, било тврђено: да жалитељ, услед две тешке повреде и неправилног прелома зарасле кости на левој цеваници, пије могао до 28. јула, као дана издања увереп.а потпуно оздравити; да услед угапутог зглавка стопале осећа болове, те да с тога ;за већи иапрежући рад није опособан; али, да се то сваким даном ов'е више губи, тако, да ће за 1 0—I 4 даиа бити потпупо способан за своју службу. Према оваком лекарсКоМ увсрењу и времену боловања, није било могуће узети, па ни претпоставити, да је жалитељ,' због телесне његове слабости, постао з» службу неспособан. Тако нахођење у опреци је са наведеним стручним лекарским мишљењем, које је у овом случају имало да нослужи као једино морило у оцени пптања о телес.ној слабости жалитељевој, његовом оздрављењу или неспособности за службу све док се не би накнадним комисијским лекарским ирегледом противно утврдило. Кад се при томе има у виду, да је жалитељ у вршењу званичне дужности задобио иовреде, од којих је боловао, и да је, као што се из акта види, у времену пенсионисања био толико опорављен од повреда, да је и на дужност био предстао, где га је званичан извештај о његовом пенсионисању затекао, онда се неумесност у примени наведеног прописа законског, за пенсионисање његово, у толико јаче и несумњивије истиче. Одлука Државног Савета од 8. децембра 1904. године Бр. 9351.