Policijski glasnik

БРОЈ 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 323

ству, или (због деобе) у парници (стар отац, мајка, свекар, свекрва, стричевићи, девери, јетрве, снахе 9 ), братучеда и т. д.), ми особе, чију смрт неко жељно ишчекује, не би аи је наследио и т. д. Једно од укућана или више њих у сноразуму и договору улуче згодну ирилику и намерно подметну ватру да пожар изазову. По себи ее разуме, да они то чине веома мудро и обазриво, како ће пре свега што боље успети, т. ј. своју жртву иоуздано живота лишиги, па онда и траг том свом злочину тако уништити или лешто заметнути, да пх власт не може ни на одговор потезати, а камо лиосу_,ити. Наместе све прилике тако, како ће таман изгледати, као да је ватра или случајно букнула (н. пр. за време јаке суше или јаког ветра), или непажњом саме жртве произашла. По себи се разуме, да су ножари већ сами по себи предметп полицијског исле1)ења, а, евентуално, и судског расправљања, јер могу бити последица каквог казпивог или кривичног дела. Тим више јото потребно, ако је при таком пожару било још и жртава у људском животу. С тога Ке се у таким случајевима власт свагда постарати, да савесним ислеђењем свих околности, а нарочито стручним прегледом и (полицијском или судском) секцијом нађених „жртава" тачно утврди узрок њихове стрти, и да објективно објасви све важнијо прилике, под којима је она наступила. Карочито је то потребно у оним случајевима, где одмах при почетку самога исле^ења избије основана сумња, да се не тиче ни случајног пожара, ни обичпе паљевине, него да се иза њих скрива још и какав препредено смишњен и вешто изведен злочин против човечјег живота. Тако ислеђење решава онда разне спорне појединости тога случаја и труди се, да тим начином расветли поједине пресудне тачке. Нарочито пде за тим, да пре свега одговори на питање: ]е ли нађен леш доиста у ватри угинуо, иа ако јесте, аод којим се ирилишма то де.сило ? С тога је то питање по гдекада веома важан предмет ислеђења општинских, полицијских и судских органа, и заслужује њихову парочито пажњу. Али онај први део тога питање има још с једне тачке гледишта свог особитог Форензиског значаја и своје нарочите примене у судској пракси. Шта више, може се рећи, да су случајеви те врсте много чешћи, него они први, и да то питање баш тога ради и постаје тако важно и значајно. Ево у чему је ствар. Познато је у криминалистичкој пракси, даје баш ватра једно од најобичнијих, најчешће и најрадије употребљених средстава, којим се убијце служе, да свом злочину траг или сасвим затру, или га бар толико скрију и заметну, како га ни савестан, вешт и обазрив иследник не би могао паћи — како би, дакле, без осуде прошли. Из-

9 ) Чудноват случаЈ наводи Блуменшток (В1ишепаЈоск: »Оћ, Мог(1 8е1ђб<;тогс1 о(1ег 2иГа11 <<: ). Нека млада жена седела је при ручном раду са својом свекрвом. У један мах узме свекрва петролеумску лампу тобож да нађе иг.1у, коју је на земљу испустила, и том прит■шком запали младој жени хаљине. Млада је од опекотина после једног дана умрла, и пред смрт исказала, да сумња на свекрву, да је то хотимице учинила.

врше н. пр. убијство којим год начином а не ватром: — убију н. пр. своју жртву метком из нушке или револвера; закољу је ножем или прободу ражњом, вилама, сабљом, штилетом и т. д.; премлате је тољагама, врљикама, каменом, чекићем, секиром и т. д.: задаве је рукама, јастуцима, гужвама, пепелом, песком и т. д. или је (рецимо мало дете) угуше канапом, витином, ликом, тканицом, кајишем, повезом, нешкиром и т. д.; отрују је сичаном (мишомором, арсеном) или сублиматом (сулиментом) и т. д; — па јој онда лешину — било целу. било раскомадану — запале да сасвим изгори, или да се толико опрљи и испече, како ће на њој нестати свих оних трагова и карактерисгичних знакова, по којима би се каснијим ислеђењем могла познати и с.тручно констаговати насилна смрт од туђе руке — дакле убијство. Поред тога удесе све прилике гако, како ће изгледати, као да је жртва доиста било несрећним олучајем, било својом кривицом и непажњом — без туђега саучешћа — од ватре пострадала и у њој угинули. Том приликом служе се они исгим оним начином, којим се — као што смо то већ раније видели — служе и злочинци, кад хоће да своју жртву некажњено ватром уморе. Сагоревају целе лешине или лешинске делове у зажареној пећи, на отвореној ватри, у кречари, цигљани, и т. д; потпаљују одар, на ком им жртва лежи; подмећу ватру у колибу, појату, вајаг или кућу где су своју жртву убили или где су је већ мртву довукли и т. д. Знаменит је у томе правцу злочин некога ТЈшш Тћос1е-а. Тај зликовац је 8 одраслих особа (своје родитеље, четири брата, једну сестру и једну служавку) најпре секиром на разним местима једне куће поубијао, па онда свих осморо до њихових постеља довукао и најпосле постеље и кућу запалио. Срећом је пожар у брзо угашен — тако да лешине нису сасвим изгореле, и да се на њима могла константовати врста насилне смрти туђом руком. Исто је тако знаменит и случај гроФице Герлиц (ОбгШг). кога смо већ споменули. Њу је њен коморник ударима по глави умлатио, опљачкао, па онда запалио. Таких и сличних случајева има свугде по целоме свету 10 ) а има их, на жалост, и код н; шег народа. У нас их је, рекао бих, још сразмерно много вигне него по другим земљама, и наше власти долазе често у положај, да ислеђују и пресуђУЈУ спорна питања таких случајева. Нема сумње, да при проучавању и решавању спорова из те области веома важну улогу играју и податци, које себи прибави непосредно сам иследник (увиђајем на лицу места; испитом сведока и сумњивих особа; проучавањем ранијих прилика пострадале особе и т. д.), па је с тога потребно, да и сам у томе правцу располаже с неком извесном мером стручне спреме и практичног искусгва. Али је при свем том у споровима таке врсте и најспремнијем и најискуснијем ис-лед-

10 ) Наводе их: 01тег сГАп^еге, ТагсНеи, Ма1г, 1Ј0иге1, Бесоиз!, КоћоП 0§1ег, Тау1ог, Мааећка, 1лтап, НоГтапп, 81га88тапп, №етагт и др.

нику лекар тако важна помоћна чињеница, да управо без њега не би могао ни једно важпије питање из те области правилно решити. Нарочито се то мора рећи баш за оне случајеве, где је сав други доказни материјал веома оскудан, а сам предмет нејасан, заплетен и тајанствен као што је то обично случај при свима намештеним паљевинама. Он ће му гдекада баш и у тим привидно најзамршенијим приликама дати поуздан правац и њиме га извести на чистину, с које ће цео спор јасније и нрегледније видети. Он ће му помоћу судско — медицинског метода пружити тако поуздане детаље и тако образложено мишљење, да ће на основу њих и у најдесператнијим случајевима ипак доћи до позитивне истине. С тога је потребно, да и иследне власти и судови у таким споровима обрате нарочиту пажњу судско-медицинској страни ислеђења и подацима, које буду отуда добијали. А да то опет буде са оном мером стручнога разумевања бар важнијих медицинских питања и истина у таким споровима, која је за правилну процену и решење потребна, мора се и правник упознати са неким, до сада тачно утврћеним истинама из те области Судске Медицине. II Познато је, да је човечји (и животињски) леш или иоЈедине делове његове веома тешко савршено сагорети, или (као што ми то стручно кажемо) — „сажећи" — т. ј. ватром (у опште високом температуром) све његове оганске делове тако уништити, да од тела остану само несагорива, неорганска једињена: —пепео. А какоје тихједињења највишеу костима, токостии дају највигле несагоривих остатака (креча) — тако да по гдекада и повле сагоревања задрже свој обдик и своје димензије. Разликују се само у томе, што су крте, те се као стакло ломе (калциниране кости). Ио себи се разуме, да сагоревање иде тим теже и спорије, што је човечји леш по маси већи т. ј. — тежи и крупнији као што је то случај код одраслог, снажног, а при том још једрог и мускулозног чељадета. За тај иосао потребно је много горива '•) и много времена, а поред тога још и других неких особито повољних прилика (згодан полошај лешине, да ватра до ње допре са свих страна; добра вентилација ватре да се не загуши и т. д.). То се види већ из оних описа тога процеса, кад су у Старо Доба кривце и верске мученике (»јеретике«) на ломачи спаљивали; или из описа оних случајева, где је у рату долазило до тога, да се лешине погинулих бораца нису могле сахрањивати, него су их морали спаљивати. По тим описима јасно излази, да је сагоревање човечјег леша мучан и спор посао — баш и у оним случајевима, где се нарочиго спреме најповољније прилике : где се н. пр. лешине иретходно катраном, смолом или петролеумом поливају и натапају и т. д. Још поузданије потврде том искуству јесу модерне пећи за спаљивање мртваца — т. з. крематорије — дакле

1! ) За ломачу су некад спремали 2 хвата дрва, а уз то још ситног грања и сламе (РШеаи).