Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК њих и на њима нађу и остагци ве^их органа трбушне и грудне дупље (срце, плућа, јетра, желудац, црева, материца и т. д.) кад више, кад мање промењени, а местимице и слојеви мигаића — нарочито где су моћнији. Гдекада ее, шта више, деси, да се у сред јако нагорелих и, тако рећи, у гар нретворених партија меканога ткања (мекуши) нађу прилично очувана чађава места — као нека острва — до којих јача ватра није допирала. Ту појаву налазимо на оним местима тела, на којима је лешина лежала; којима је била где прислоњена, или која су била иокривена и заклоњена. а нарочито, која су била јаче притиснути и стегнути. Тако н. пр. по гдекада остане кад мање ко више очувана она нартија сагореле леншне, која је била притегнута кајшем, тканицом, огрлицом, запопцпма, свитњаком и т. д.; или она, где сусе површине унакрсно пребачених ногу дотицале; где је рука који други део тела окривала; или она, које је делимице или одасвуд заклоњена (располи на ногама, усеци на препонама дебелих људи, пазухо и т. д. Та околност је од замашног еудскогмедицинског значаја. Чим се од »изгореле лешине" на1)у неки осгатци — н. пр. макар само неки делови костура с нешто мало ткања на њима и међу њима — нарочито поврпшне и дробови — већ је судско - медицинском вештаку много лакше доћи до неких позитивних резултата. Из тих, ма и незнатних трагова моћи Ке он по гдекада решити питање, је ли особа у ватри угинула (доиста сагорели), или је већ мртва била, кад је у њу доспела? Шта више, у неким извесним приликама моћи ће по тим траговима решити и питање »каква је врста насилне смрти на њој извршена пре него што је сагоревап.у изложена", а то су, махом, кардинална питања у таким случајевима. За иследпе власти и судове је већ одређен одговор на оно прво, опште, питање од великог практичног значења, а где се још подесе тако подољне прилике. да лекар по тим осгатцима и оно дру1 о, специјално, реши: ту је већ велики део најважнијег посла свршен. На тим питањима почива махом тежиште целога ислеђења и суђења, па с тога и јесте улога судско-медицинског вештака у таким споровима пресудна. Питање је, дакле, кад и у којим ариликамз. може лек ,1Ј) иа нађених остатака. изгореле легиине одређене одговоре да.ти ? (наставиће ое) Д-р М. ЈовановиЂ - Батут.

СУДОВИ И ЊИХОВО УРЕЂЕЊЕ за време устан^а од 1804 -1813. год.

ВРОЈ 34

3. Нико, па ма ко и ма каквогачина он био, не сме улазити у канцеларију оудску под оружјем. 4. Старешине ваљевср е нахије, ночевши од окружнога команданта па до најмањега старешине, дужни су суд уважавати, његовим решењима покоравати се и у свему бити му на руци. 5. Судије да буду непристрасне и свакоме једнако да суде. 6. Одређене су казне, које може оуд примењивати. 7. Одређене су судске таксе и како се имају трошити те судске таксе. 8. Одређена је послуга за суд, и како ће се та послуга издржавати. 9. Одређено је да суд пази на зле људе и да се без пасогаа нико не може удаљавати из вароши и места где живи. 10. За парнице мање од 100 гроша нико не сме долазити Веллком Суду у Београд а за веће може доћи, али само онда ако решењем ваљевскога суда није задовољан и ако му суд даде писмо за Велики суд. 11. Сваки се еуду мора покоравати, а ко се не би суду покоравао, тај да зна да ће тиме увредити Врховнога иредводитеља и Савет Народа српскога. Ко би се показао немокоран суду, то ће суд за таквога одмах јавити Карађорђу и Савету, па ће за таквога добити нарочито упутство'). 12. Одређено је, како се морају судске одлуке и акта потписивати. 1 ,ј. Забрањено је да судијама ма ко ма шта кулуком ради, осим кад је иогреба вилаетска. 14. О сваком делу, и о свакој парници протокол да се води 2 ). Ова уредба потгшсана је у Управном Савегу 1. јануара 1809 године Овде се само собом намеће питање да ли пије и осталим судовима послато слично уређење ? Како нема података о томе, тешко је што год одређено рећи. Према ономе, што ее види из протокола шабачког магистрата, види се да је еуд био потпуно уређен и пре године 1809, а има трага да је и пожаравачки магистрат био онако уређен као ваљевски и шабачки, Јасно је за сад толико, да оу магиотрати постојали у већини вароши, и ја миолим да су сви имали слично уређење.

На овом месту да кажем коју реч и о црквеним или духовним судовима у време првога устанка. Пред устанак 1804 године у Београдеком Иашалуку беше митрополит Леонтрије Ламбровић, а епископ ужичко-ваљевски Антим. И један и други Грци и као Грци у народу омрзнути. Власт оавх Грка владика била је велика. Они оу ка« власници ишли често пута на коњима са

СТРАНА 324 згоде и направе, које су нарочито тако конструјисане, како ће мртво гело човечје што пре и што савршеније сагорети и у пепео претворити. И у најбољој врсти тих пећи (н. пр. у »Сименеовом регенератору ") сагори леш одраслога човека у најновољнијим приликама тек за 1 сахат, а обично то траје и дуже — не рачунајући, наравно, у тај размак времена в жарење к — т. ј. време док се пећ заложи и толико загреје, да у њој у опште леш може изгорети. Најпосле доказано је го и стручним опитима, што еу их нарочито изводили научни радници на том питању, као што су: ТагсИеи, Ко1а, Отипаћиг^, СггаН", ВЈзсћоГС, Уемп, Еттег!; и др. Тако је н. пр. Уегт опитима утврдио, да у добро ужареној обичној пећи леш новорођена детета не може ни за 3/4 сахата толико сагорети, да од њега остану само огореле кости. Еттег1; је нашао да дечја лешина у илеханој (ластреној), изнутра добро олепљеној пећи изгори тек за 1 до 2 сахата 12 ). Ноћпанп тврди 18 ), да у већој собној пећи, дрвима ложеној и добро вентилисаној, дечји леш изгори з.а х сахата, а исто толико је потребно и за поједине делове великога легла. Ио О^тег-у, Везсош1;-у и КоћеИ;-у изгори леш одраслог човека, натопљен пет олеумом, тек за 3—4—5 сахати. Вгоиагс1е1 је нашао, да у обичном штедњаку („шпархерду") раекомадана лешина одраслог чељадета (00 кгр.) може изгорети тек за 40 сахат. Према томе сасвим је природно, да ће човечје лешине на отвореној ватри или у обичној, па још, може бити, сламом или тулузином ложеној сељачкој пећи без особите вентилације много теже. спорије и несаврженије оагорети. То исто — с малим изменама — вреди, махом, и за са.горевање лешина при мањим и краћим пожарима (кад се н. пр. запали колиба, појата, вајат или баш и цела сељачка кућа), јер су и ту, већином, исто тако неповољне прилике за сагоревање. У таким олучајевима, дакле, лешина регко кад баш еагори (у правом смислу те речи), него се тек с поља (кад мање, кад више 1 ! оемуди, онали, опрљи и иоиече, или јој жешћа ватра уништи тек иоједине тање одељке и највише изложене обласги и делова тела — н. пр. руке до лаката, ноге до колена, једну или другу страну грудног коша, главу и т. д. Шта више, и нри великим, дуготрајним пожарима — као што је н. пр. био пожар у бечком рингтеатру (КтдЉеакег); или пожар у добротворном базару или у Орега сопидие у Паризу каквих код нас нити има нити може бити, нарочито по селима, ређе се деси, да која од иострадалих жртава савршено сагори — т. ј. да од ње на згаришту ништа друго не нађемо, до гомилицу пепела, у којој се распознаје која несагорива стварчица пострадале особе, н. пр. прстен, минђуше, гривна, игла, пређица, кључ, перорез, табакера, оков са новчаника и т. д. Обично остану кад више, кад мање очуване кооти — било још везане зглобовима, било већ разуђене и расгурене. Често се уз 12 ) РгоГ. ]>. Саг ЕттеП: »ЈЈећгћисћ (Јег цепсћ!,Нсћеп МесНст«; —1Ле1р81&: 1 904, 8 *251.. ,3 ) Е НоГтапп: »1_,ећћисћ1 <1. §епсћЈ1. М ^ ј Н сјо *. 7. АиП. - 8. 600.

(НАСТАВАК) Саветским уређењем ваљевскога суда одређено је: 1. Ко су судије и какав им је ранг. 2. Како да се саслушавају парничари, како и где да ее суди, како да се прееуде. објављују.

') По тачци 6. овога уређења јнсно се вид«, да је Управнв Савет радио ову уредбу према мал час поменутим изменама Родофиникиновог устава, Ј ) Цела уредба аа ва.вевски суд налази се у орвгиналу у Народној Библиотеци, под Вр. 120 рукони«. Одатле је преписао и штампао М. Петровић, Финансије и установе обновл.ене Србије стр. 80-82Штампао ју је и Д. 1 ј Алимпић, у »Исторцјсш развитку полицијских власти у Србији.« 1905. год, стр. 37 — 39.