Policijski glasnik

(ЈТРАНА 340

ВРОЈ 35

или „главни начелници",') који се по где кад називају главнокомандујући.« 2 ) Заповеоти и упуства потицале су од Врховнога Господара и Управиога Савета и слате су на главнокомандујуће, на војводе и на магистрате. Главнокомандујући пак објављивали су те заповесги преко капетана и војводе. Тако видимо да је извесна уредба од стране управнога Савета и Врховнога Вожда била послата јануара 1812 године проти М. Ненадовићу, да је објави народу. Тада прота заповеди да се та уредба препише у четири примерка, за тим је пошље капетанима: Пегру Ерићу, Василију Павловићу, Петру Живановићу и Николи Раонићу, да је ови објаве свима кнезовима од свију села, па онда сваки кнез да је објави народу села својега. 3 ) После рефорама 1811 године, у колико се види по документима, које сам имао при руци, не ггостоји више ни нахијски ни кнежински суд, бар у писаним документима види се да магистрати имају највећи значај и као судска а до извеснога степена и као полицијска власг у земљи. По „наставленијама", која су издата уз дипломе појединим војводама 1811 и 1812 године јасно се види, да се иомињу само сеоски кнезови и кметови као власг, која расправља и пресуђује ситне спорове села а за тим, као виша судска власт, помињу се магистрати. Према томе, после јануара 1811 године постоје ови судови: сеоски судови, магистрати у гхоједишга варошима иза целу земљу Велики Вилаетски Суд у Београду. Да прегледамо сваки од ових судова понаособ. I. Сеоски Суд. Ио напред поменутом огшсу Родофиникиновом сеоски суд састојао се из кметова и кнезова сеоских, које бирају сами сељаци. Исто тако и од 1811 године постоје сеоски кметови и кнезови, али у протоколу шабачкога магистрата помињу се под № 446, 447 и 486 некакви уиисни кметови. Какви су ти уиисни кметови, ја за сад не могу знати. Мени се чини да је после избора кметова 1811 године слат списак изабраних кметова магиотрату, •ге је магистрат имао забеиежене све кметове појединих села, да би знао, кад му се коме у случају потребе ваља обратити. Изгледа да није сеоски кнез или кмет увек биран од стране сел>ана, већ има трага да је кнеза бирао неко други, а магистрат га потврђивао, или да је кмета утврђивао војвода. Први случај налазимо код кнеза села Затрке. Магистрат јавља: »Ј1аза Аврамовић поставиг чрез варошана в ц потврђен у магисграту да буде кнез »у Затрки, и да га имају слушати, како „им буде заповести издавато, зашто од

А ) Тако је 27 јуна 1811 год. јављено ироти М. Ненадовићу како су он и Лука Лазаревић постављани за главне начелнике од Раче Соколске до у реку Саву и нанахијама: вал>евском, соколском зворничком и шабачком (прогокол писама проте М. Ненадовића стр. 3 и 4). 2 ) Голубица V, стр. 170. 3 ) Протокол нисама нроте М. Ненадовића стр. \53—154.

»магистрата прима их, и пиједан да му „се не супротиви®*). За други случај имамо пример у једној наредби проте М. Ненадовића од 30. јануара 1812. год. 5 ), где се каже : »Јављено за јабучкога кмета Јована, „да се нема мешати више у кметовске „послове, пего кмет на његово место „остаје Урош, и Милован за помоћника „Урошу.« Сеоски суд састављен из кметова и кнеза и даље је имао право да расправља ситније спорове сељана, да одсеца потро,®) да одређује колико која глава у селу да плати порезе. Дужности кметовске према протоколу шабачкога магистрата су: да хвата крадљивце и да их шаље магистрату (№ 28 и 35). Исто тако и убице и оне, који отимају девојке на силу,') да напла^УЈУ ДУ Г °Д људи према магистратским пресудама (№31 и 446); да гоне хајдуке и да јављају магистрату за све што се у селу догоди, било добро или зло (№ 1); за тим постављати страже због хајдука; 8 ) објављивати пресуде и решења магистра гска својим сељанима, 9 ) објављивати утврђене тарифе, по којима се смело продавати пиће и хлеб, и у исто време старати се, да се те тариФе и у дело приводе. 10 ) Осим тога кметови каквога села често су пута јемчили за којега свог сељанина да ће бити добар, да ће у будуће бити исправан, те би га тако ослобођавали не само затвора") већ и вешала (№ 221, а у Деловод. Протоколу Карађорђевом № 932 и 1200). Исто тако били су дужни кметови да назе на људе и најамнике, који би дошли у село без пасоша. 12 ) Писма више нису смели примати од поштоноша 13 ). II Магистрати Према »наставленијама« датим од стране Врховнога Господара и Управнога Савета појединим војводама 1811 године јануара 11., војводе су морале у договору са свима кметовима од нахије изабрати но три кмета за судије у магистратима и по једнога писара, па те људе послати у Веоград Управном Савету, где би примили упуства и поуке, како да суде, кас што је напред поменуто. Овако састављени магистрати расирављали су, судили и пресуђивали кривичне и грађанске парпице. Брачне парнице не види се да су магистрати расправљали и нресуђивали после 1811. године. Изгледа, да је распра и суђење брачних спорова и међусобних свештеничких и духовних спорова остављено митрополиту и духовном суду. Али о томе донније Према Протоколу Шабачкога Магистрата, према Деловодном Протоколу Карађорђа Петровића и протоколу писама

*) Протокол шабачкога магистрата стр. 53. 5 ) Протокол писама проте Матије Ненадовића. 1861. стр. 156. 6 ) Иротокол Шаб. магистрата ј \» 640. 7 ) Црна Река стр. 43. 8 Протокол Шаб. магистрата, Л« 97. 9 ) Протокол Шаб. магистрата $ 447. 10 ) Протокол Шаб. магиетрата № 97 и ) Иротокол шаб. магистрата Дз 232, 486. 491 и т. д. 12 ) Протокол писамапроте М. Ненадовића стр. 155. ,3 ) Деловодни Протокол Карађорђев. Ј\« 822.

М. Пенадовића види се, да су магистрати н даље задржали онај делокруг рада, који им је одређен оном уредбом Народнога Савета за суд ваљевски од 1. јануара 1809. год. И тако магистрат је имао да расправља све грађанске и кривичне парнице дотичне вароши, у коме је, као и области (кнежине или нахије) у којој је. Исто тако магистрати су обављали и велики део полицијских власти. Према томе магистрат је био у граду и области једина виша судска власт. А с војводом, с капетанима и буљубашама вршио је целокупну полицијску власт у дотичној области. Магистрат је судио и расправљао о отмици девојака, 14 ) о деоби, 15 ) давао гапије на земљу, куће и водепице, 16 ) чува новце умрлих, којима се не знају наследници, 1 ') расправља и пресуђује о наследству, 19 ) одређивао синор селима. 19 ) За тим је судио и пресуђивао о крађама, о оргачини, вршио је поравнања, посредовао у породичним распрама, решавао о усиновљењу и т. д. (иаставиће ое) Миленко Вукићеви*

КРИМИНА1НА ПСИХ010ГИЈА (наставак) IX Памћење се састоји у способносги свести. 1. да задржи и сачува представе, које су се једном у свести јавиле; 2. да исте представе на извесан начин репродуцира и 3. да о истима остаје сећање. Способност памћења и сећања је код разних људи веома разнолика. Што се каже за прсте на руци да нпсу једнаки још више важи за памћење: нема двз човека да су са истим способностима памћења Овде је за криминалисту од вредности нагласити да се болова не може човек сећати. Постоји памћење дога1)аја, при коме смо осећали телесне болове, или сећање за сам бол не постоји. Нико иије у стању потпуно да оцрта верно појаве и радње, које су проузроковале бол, јер свесг нема утисака о болу, који је проузрокован каким било оруђем. Сам Кант тврди да при сећању игра велику улогу способност уображења, којом се понова у свесги оживљују и одржавају представе прошлости. Представе се у свести могу свесно пробудити и обновити и то што је могућно верније и јасније. Иследник никада не треба да нагони исказника, кривца, саучесника или сведока да овај „напрегие своје сећање", в да ое само присети свега што је било", „да завири у прошлост, у све кутове« и т. д. Ако он и ) Протокол шабач. магнстрага 695, 717. '*) Прогокол шабач. магистрата Јв 15 , 3 5 0, 3 5 2 , 398, |6 ) Прогокол шабач. магиотрата „V; 191, 443. п ) Карађорђев протокол ,\« 1158. 1в ) Протокол шабачкога магиотрата .V 1 59, 192, •237, 344, 351 и т. д. 19 ) Протокол 745, 782, 788.